Srbija na ekonomskoj raskrsnici: Koji je pravi put za dalji privredni rast?

Model ekonomskog rasta zasnovan na stranim direktnim investicijama i velikim javnim ulaganjima u infrastrukturu, koji je prethodnih godina donosio rezultate, u velikoj meri je iscrpljen i Srbija bi sada trebalo više da se oslanja na sopstveni kapital i da pređe sa državnog na preduzetnički model rasta, bio je zaključak panela o makroekonomskim trendovima na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu.

Ipak, drugog dana Foruma guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković iznela je drugačiju ocenu i istakla da je aktuelni model rasta dobar i da je nužno očuvati stabilnost u državi. Diskusija o pravcu u kome bi trebalo da se kreće srpska privreda nastavlja se razgovorima o rastu produktivnosti, značaju reforme obrazovanja i potrebnim ulaganjima u inovacije i tehnološki napredak.

Profesor Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije, ocenio je da Srbija ostvaruje solidne stope privrednog rasta, više od zemalja centralne i istočne Evrope, ali da to i dalje ne znači da je takav rast dugoročno održiv i kvalitetan. On smatra da smo svedoci završetka investicionog ciklusa, gde strani investitori izvlače sve veći deo kapitala iz zemlje.

„Dosadašnji rast Srbije zasnivao se uglavnom na rastu kapitala, i to prvenstveno kroz javna ulaganja, a kod privatnog kapitala uglavnom se radilo o stranim direktnim investicijama. Sada dolazimo do ograničenja takvog modela rasta, pa i do ispoljavanja niza negativnih pojava“, istakao je Paunović i naveo da se Srbija već sada sreće sa problemom finansiranja ambicioznih projekata, što se može videti po tome što se neki vrlo značajni projekti odlažu ili im se određuju simbolična sredstva u budžetu.

O potrebnom rastu produktivnosti i višim stopama privrednog rasta govorili su i profesori Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić i Saša Ranđelović, a sličnu ocenu o pogrešnom konceptu razvoja izneli su i pojedini privrednici.

Strane investicije i rast produktivnosti

Dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu smatra da je aktuelni model ekonomskog rasta Srbije, zasnovan na stranim direktnim investicijama i velikim infrastrukturnim projektima, pokazao dobre rezultate u prethodnim godinama i da predstavlja temelj stabilnog i održivog razvoja zemlje.

“Strane investicije donose ne samo kapital, već i napredne tehnologije, menadžersko znanje i pristup globalnim tržištima, što značajno unapređuje domaću industriju i omogućava otvaranje novih radnih mesta. Paralelno sa tim, ulaganja u infrastrukturu podstiču dugoročnu konkurentnost privrede, povezuju ključne regione i omogućavaju bolju poslovnu klimu, što dalje privlači nove investitore. Očuvanje ekonomske stabilnosti ključni je faktor za nastavak privrednog rasta. Politička i fiskalna stabilnost, koju je obezbedio trenutni ekonomski model, garant su sigurnog poslovnog okruženja, čime se dodatno jača investiciona atraktivnost Srbije”, ocenjuje Mijušković u razgovoru za Biznis.rs.

On napominje da je, umesto drastičnih promena, potrebno nastaviti sa ovim pristupom uz određene korekcije koje će dodatno povećati efikasnost. Jedan od načina za unapređenje modela, prema njegovim rečima, jeste jačanje veze između stranih investicija i domaćih dobavljača, kako bi što veći deo vrednosnog lanca ostao u zemlji.

“Takođe, paralelno sa investicijama, može se raditi na postepenom podizanju produktivnosti kroz unapređenje obrazovnog sistema i razvoj istraživačkih kapaciteta, ali bez narušavanja osnovnog pravca koji je dosad donosio stabilne rezultate. U vremenu globalnih ekonomskih izazova eksperimentisanje sa alternativnim modelima moglo bi ugroziti postignute rezultate i usporiti dalji razvoj. Fokus treba ostati na održavanju trenutne dinamike rasta, uz promišljene korekcije koje će omogućiti dodatno jačanje domaće privrede kroz veću integraciju sa postojećim ekonomskim tokovima. Srbija se već pozicionirala kao pouzdana destinacija za investitore, a daljim insistiranjem na stabilnosti i atraktivnim uslovima za kapital može dodatno osnažiti svoju privredu i obezbediti dugoročan rast”, zaključuje naš sagovornik.

Što se tiče uloge obrazovanja, Veljko M. Mijušković ističe da obrazovanje i razvoj kvalifikovane radne snage igraju ključnu ulogu u unapređenju postojećeg ekonomskog modela i njegovom dugoročnom učvršćivanju.

“Strane investicije i infrastrukturni projekti postavili su stabilne temelje rasta, ali njihova puna iskorišćenost zavisi od sposobnosti radne snage da odgovori na savremene tržišne zahteve. Zato je ulaganje u obrazovni sistem, posebno u oblasti tehničkih i prirodnih nauka, ključno za podizanje produktivnosti i efikasnosti u sektorima koji privlače strane i domaće investitore. Kvalitetno obrazovanje omogućava ne samo bolje prilagođavanje radnika na nove tehnologije, već i kreiranje kadra koji će doprineti daljoj industrijskoj transformaciji zemlje. Povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj dodatno bi osnažilo konkurentnost srpske privrede, omogućavajući transfer znanja i jaču saradnju između univerziteta i privrede”, navodi Mijušković, uz ocenu da Srbija kroz podsticanje inovacija i razvoj novih tehnologija može učvrstiti svoju poziciju kao atraktivna destinacija za investitore koji traže ne samo jeftinu radnu snagu, već i visokostručne kadrove sposobne da kreiraju dodatnu vrednost.

“Time bi se ekonomski rast proširio sa kvantitativnog na kvalitativni nivo, omogućavajući dugoročnu održivost i veću otpornost privrede na globalne promene. Sinergija između obrazovnog sistema i postojećeg modela rasta nije alternativa, već njegov prirodni nastavak, koji će omogućiti još snažniji razvoj Srbije u budućnosti”, optimističan je Mijušković.

I Peter Tabak, glavni regionalni ekonomista EBRD, rekao je nedavno za novogodišnji dvobroj mesečnika Biznis.rs da brži privredni rast zahteva dodatne reforme.

“Srbija je pokazala otpornost tokom i nakon pandemije, sa prosečnim rastom iznad regionalnog proseka. Na srednji rok, većina institucija koja se bavi ekonomskim projekcijama očekuje rast od oko 3,5 do četiri odsto. Brži rast zahtevao bi dodatne reforme, uključujući unapređenje upravljanja i ubrzanje zelene tranzicije”, ocenio je Tabak i napomenuo da je najveći izazov upravljanje zategnutim uslovima na tržištu rada i brzim rastom plata u regionu u situaciji kada je spoljašnja tražnja i dalje slaba.

“Dugoročno, plate u regionu će morati da se približe proseku Evropske unije, ali taj proces treba da bude vođen rastom produktivnosti, koja je nakon globalne finansijske krize usporila u zemljama Zapadnog Balkana”, smatra ekonomista EBRD-a.

Popović Pantić: Realniju sliku dobićemo na leto

Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije, kaže da su “ženska preduzeća” uglavnom mikro i mala, a sve dosadašnje turbulencije su pokazale da dosta fleksibilno reaguju na brojne izazove u okruženju. Napominje da su samo dve preduzetnice, od 88 anketiranih tokom pandemije, zatvorile svoje firme, a treba naglasiti da su to preduzeća koja su isključivo bila usmerena na lokalno tržište.

“Dakle, ne očekujem da će ni najnoviji izazovi dovesti do nekih dramatičnih promena. Najveći izazov je svakako skok cena sirovina izazvan ratom u Ukrajini, mada su i firme posledično podigle svoje cene i uspostavio se jedan novi balans, na višem nivou. Ipak, to ne bi smelo da ide dalje jer se kupovna moć stanovništva ne povećava istom dinamikom, tako da se ja plašim tržišnih malverzacija i pokušaja da se pod izgovorm ‘turbulencija’ nastavi neopravdan rast cena. Ono što vidim kao dobru stvar je da građani i građanke uzimaju stvar u svoje ruke i ne žele više da trpe bilo kakve ucenjivačke strategije, već mnogo otvorenije pokazuju svoju objektivnu moć kao kupaca. I iz ugla preduzetnika bitno je da se poštuju tržišna pravila, jer iako na kratak rok može doći do rasta profita, na malo duže staze sve će se anulirati tako da ne niko ne treba da potceni moć koja je u rukama potrošača”, ocenjuje Sanja Popović Pantić.

Na koji način može da se odgovori na ove izazove, na nivou preduzeća i celokupne privrede? Kada će biti trenutak da se razmisli o revidiranju projekcija privrednog rasta, inflacije i kapitalnih investicija?

“Mislim da će se realnija slika dobiti na leto, jer politička kriza kroz koju prolazimo svakako može značajno da iskrivi projekciju koju bismo sada pravili, budući da nas slične situacije iz naše prošlosti uče da u društvima poput našeg, sa slabim institucijama, dolazi do toga da privrednici opreznije ulaze u investicije i uglavnom takve odluke zamrzavaju na određeni rok”, ocenjuje naša sagovornica.