Lizing industrija u Srbiji sve jača, ali regulativa kaska

U domaćem finansijskom sektoru lizing industrija i dalje pokazuje izuzetnu vitalnost. Danas u Srbiji posluje ukupno 13 lizing kompanija, većinom u vlasništvu velikih i proverenih finansijskih grupacija sa tržišta centralne i jugoistočne Evrope.

Njihov ulazak doneo je specifičan korporativni standard, znanje i profesionalne prakse koje su godinama gradile u regionu, čime je domaće tržište unapređeno i postalo konkurentnije, ocenjuju u svojoj najnovijoj analizi stručnjaci Saveta stranih investitora (FIC).

Da je tržište atraktivno potvrđuje činjenica da su se u poslednje dve godine pojavile čak četiri nove lizing kuće. One su dodatno podigle standard ponude, ali i učvrstile praksu koju su tržišni lideri ranije uspostavili.

Snažan rast industrije takođe govori u prilog tome. Prošla godina završena je sa međugodišnjim rastom od 24 odsto, dok se trend dvocifrenog rasta nastavlja i tokom 2025. godine.

Kako navode analitičari u Beloj knjizi 2025, iako tržište napreduje promene u regulativi i administrativnim procedurama kreću se sporijim tempom.

“U toku 2025. godine nije bilo značajnijih poboljšanja, ali nekoliko važnih inicijativa ipak se pomerilo sa mrtve tačke. Jedna od njih odnosi se na izdavanje ovlašćenja za registraciju vozila korisnicima lizinga. Iako je omogućeno dostavljanje dokumentacije putem portala Agencije za privredne registre, reč je o rešenju koje tehnološki postaje zastarelo. Lizing kuće predložile su moderniji model, a APR i Ministarstvo privrede taj predlog su prihvatili, pa se trenutno radi na njegovoj implementaciji”, stoji u analizi.

Napredak je ostvaren i u delu koji se tiče uključenosti lizinga u programe državnih podsticaja.

Jedan od pozitivnih primera su uredbe Vlade Republike Srbije koje već godinama omogućavaju malim i srednjim preduzećima da kroz Program nabavke opreme koriste finansijski lizing ravnopravno sa bankama. Program je dosad beležio odlične rezultate i pokazao se kao jedan od najefikasnijih načina za podsticanje investicija u modernizaciju poslovanja.

“Ipak, tokom 2025. godine program nije realizovan, što je ostavilo primetnu prazninu u delu podrške sektoru MSP”, smatraju stručnjaci FIC-a.

Važna inicijativa pokrenuta je i u vezi sa registracijom vozila. Lizing kompanije predložile su da se digitalna dokumentacija potrebna za registraciju dostavlja MUP-u preko APR-a, čime bi se čitava procedura pojednostavila i ubrzala. Sastanak sa predstavnicima MUP-a održan je sredinom godine, a inicijativa je u načelu prihvaćena. Dogovori o njenoj realizaciji već su u toku, što otvara prostor za značajno administrativno rasterećenje korisnika i kompanija.

Pored poboljšanja, u Beloj knjizi Saveta stranih investitora ukazuje se i na nerešene probleme lizing tržišta.

Jedan od ključnih izazova je činjenica da se kamata kod finansijskog lizinga oporezuje PDV-om, za razliku od kredita, koji su oslobođeni PDV-a. Zbog takvog različitog poreskog tretmana, lizing postaje skuplja opcija za one koji nisu u PDV sistemu, poput preduzetnika i poljoprivrednih gazdinstava.

Drugi važan problem tiče se regresnih zahteva Garantnog fonda. Zbog neusaglašenosti propisa, Fond ima pravo da potražuje naknadu štete od lizing kuća iako one ne mogu da kontrolišu kako korisnici upravljaju vozilima.

“Treći izazov odnosi se na porez na dohodak građana u slučaju otpisa dugovanja fizičkim licima. Lizing kuće i osiguravajuća društva moraju da plate dodatni porez od 20 odsto na otpisane iznose, pa čak i kada dug nije naplativ. Još veći apsurd je što ti iznosi mogu ući u osnovicu za godišnji porez na dohodak samog dužnika. Banke su još 2013. izuzete od ove obaveze, ali ostale finansijske institucije nisu”,navode analitičari u Beloj knjizi.

Oni upozoravaju i na izostanak krivično-pravne zaštite imovine lizing kompanija. Sudska praksa, zasnovana na odluci Vrhovnog kasacionog suda iz 2016. godine, praktično onemogućava procesuiranje utaje predmeta lizinga. To je, prema oceni sektora, ozbiljna sistemska pretnja koja može dovesti do povlačenja lizing kuća sa tržišta.

Dodatni izazov je nepostojanje posebnog registra operativnog lizinga, iako je NBS dozvolila kompanijama da ovu uslugu pružaju. Uvođenje registra omogućilo bi brže i efikasnije oduzimanje predmeta lizinga nakon raskida ugovora, čime bi se povećala pravna sigurnost.

“Digitalizacija u lizing industriji napreduje sporije nego što bi trebalo. Iako je ovakvo poslovanje tehnički omogućeno, MUP i dalje zahteva papirna dokumenta prilikom registracije vozila, što poništava prednosti elektronskog potpisa”, zaključuje se u analizi stručnjaka Saveta stranih investitora u najnovijoj Beloj knjizi za 2025. godinu.