MK Grupa ulaže 1,6 milijardi evra do 2030. – Nelt najavio 400 miliona evra investicija, Valjaonica bakra Sevojno 50 miliona

Jedan od poslednjih panela drugog dana Kopaonik Biznis Foruma bavio se srpskom privredom iz ugla investitora. Predstavnici IFC-a, člana Grupacije Svetske banke, i vodećih domaćih kompanija – MK Grupe, Nelt Grupe, ElevenEs-a i Copper Mill Sevojno, poručili su da Srbija mora da pređe sa modela rasta zasnovanog na subvencionisanju radnih mesta na model zasnovan na znanju, inovacijama i snažnijoj domaćoj industriji.

U uvodnom obraćanju moderator panela Toplica Spasojević istakao je da je Srbija nakon 2012. godine sprovela model koji je dao rezultate u smanjenju nezaposlenosti, ali je bio dominantno usmeren na privlačenje investitora kroz subvencije za zapošljavanje. Taj model imao je smisla u periodu visoke nezaposlenosti, ali dugoročno ne može da obezbedi brže približavanje zemljama EU i održiv rast BDP-a.

„Ako želimo rast od četiri odsto i više, moramo da se oslonimo na inovativne kompanije i izvozne investicije“, poručeno je tokom panela.

Iako je Srbija u periodu 2022-2024. privlačila između četiri i 4,8 milijardi evra stranih direktnih investicija godišnje, podaci za 2024. pokazuju pad, što otvara pitanje održivosti modela koji se dominantno oslanja na strani kapital. Globalni trendovi takođe nisu ohrabrujući – učešće SDI u svetskom BDP-u sa pet odsto pre krize 2008. palo je na oko jedan odsto.

Zaključak je jasan: domaće privatne investicije moraju da porastu sa sadašnjih oko 10 odsto BDP-a na najmanje 15 procenata.

Domaći kapital kao oslonac

Predstavnici velikih domaćih kompanija istakli su da bez snažnijeg investicionog ciklusa privatnog sektora nema ubrzanog rasta.

Mihajlo Janković, generalni direktor (CEO) MK grupe, najavio je novi investicioni ciklus kompanije vredan između 1,2 i 1,6 milijardi evra do 2030. godine, pri čemu će više od polovine sredstava biti usmereno u obnovljive izvore energije, dok značajan deo ostaje u prehrambenoj industriji.

„Mi drugu zemlju nemamo. Ostaćemo ovde i investiraćemo ovde“, poručio je Janković, dodajući da bi snažniji investicioni talas domaćih kompanija imao direktan efekat na rast BDP-a.

Sličan pristup najavila je i kompanija Nelt, čiji je novi generalni direktor Marko Cilić naveo da sledi investicioni ciklus od preko 400 miliona evra do 2030. godine, uz fokus na logistiku, automatizaciju, digitalizaciju i akvizicije na tržištima EU i regiona.

U teškoj industriji, Valjaonica bakra Sevojno planira ulaganja od 50 miliona evra u naredne četiri godine, uz strategiju razvoja do 2040. godine koja uključuje robotizaciju, digitalizaciju i projekte dekarbonizacije. Kompanija već danas izvozi više od 90 odsto proizvodnje, a plan je da se kapacitet praktično udvostruči.

Poruka industrijalaca bila je nedvosmislena – bez kontinuiranih investicija nema opstanka, ali ni ekonomske nezavisnosti.

Baterije, AI i nova industrijska mapa

Jedan od najupečatljivijih primera tehnološkog iskoraka predstavio je Nemanja Mikać, osnivač i CEO kompanije ElevenEs koja razvija naprednu LFP tehnologiju baterija. U saradnji sa globalnim partnerima -kompanijom Caterpillar – oni ulaze u segment proizvodnje koji je do skoro bio u potpunosti koncentrisan u Kini.

Tehnologija litijum-gvožđe-fosfat baterija dobija na značaju u energetici, skladištenju energije i data centrima, posebno u kontekstu AI revolucije i rasta potrošnje struje.

„Elektrifikacija je ključ dekarbonizacije. A bez stabilne proizvodnje baterija nema energetske tranzicije“, istakao je Mikać.

Istovremeno je naglašeno da se razvoj ovakvih projekata ne može posmatrati pojednostavljeno kroz rudarske teme (neophodne sirovine), jer je reč o kompleksnom lancu hemijske i tehnološke industrije.

IFC: Privatni sektor mora preuzeti veću ulogu

Bernard Atlan, predstavnik IFC-a, člana Grupacije Svetske banke, podsetio je da je ova institucija u Srbiji uložila oko tri milijarde dolara u poslednjih 25 godina, pre svega u finansijski sektor i infrastrukturu.

Cilj je bio jačanje bankarskog sistema i omogućavanje lakšeg pristupa finansiranju malim i srednjim preduzećima, ali i podrška velikim infrastrukturnim projektima.

U narednom periodu, kako je naglasio Atlan, fokus će biti na digitalizaciji, dekarbonizaciji i mobilizaciji domaćeg kapitala – uključujući reforme koje bi omogućile veću ulogu penzijskih i investicionih fondova u finansiranju domaće privrede.

„Država je uradila mnogo na makroekonomskoj stabilnosti. Sada je vreme da privatni sektor preuzme snažniju razvojnu ulogu“, poručio je.

U diskusiji su kao ključni izazovi izdvojeni parafiskalni nameti i opterećenje rada, siva ekonomija, sporost administrativnih procedura i potreba za stabilnijim i predvidivijim regulatornim okvirom. Istovremeno, Srbija ima jasne prednosti – geostratešku poziciju, snažan inženjerski kadar i rastući IT sektor.

Panel je zaključen porukom da ekonomska nezavisnost nije politička floskula, već rezultat snažne industrijske baze. Reindustrijalizacija, modernizovana i zasnovana na znanju, prepoznata je kao strateški pravac.