MMF očekuje ubrzanje rasta Zapadnog Balkana: EU integracije, produktivnost i neizvesnost kao ključni izazovi regiona

Regionalni stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda za Zapadni Balkan Sebastian Sosa rekao je danas, na početku 33. Kopaonik biznis foruma, da MMF očekuje ubrzanje privrednog rasta u Srbiji koje će uticati i na povećanje rasta za ceo region – u proseku na oko 3,2 odsto u 2026. godini.

„Izgledi nisu ni dobri ni sjajni, ali ni loši kada je reč o ekonomskom rastu. Dakle, nakon izvesnog usporavanja rasta prošle godine očekujemo ubrzanje tokom ove, delimično zbog skoka koji očekujemo u Srbiji“, rekao je Sosa.

MMF i dalje vidi domaću tražnju kao glavnog pokretača rasta na Zapadnom Balkanu, verovatno uz nešto umereniji doprinos privatne potrošnje jer „realne plate padaju sa veoma visoke stope rasta koju smo imali prethodnih godina, a takođe su podržane investicijama, posebno u nekim zemljama zbog nekih velikih infrastrukturnih projekata javnih investicija“.

„Što se tiče inflacije, i dalje vidimo relativno povišenu glavnu inflaciju u nekim zemljama. Na primer, u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i BiH“, rekao je Sosa.

Na prvom panelu ovogodišnjeg 33. Kopaonik Biznis Foruma, koji je bio posvećen makroekonomskim perspektivama i razvojnim politikama Zapadnog Balkana, učesnici diskusije su se saglasili da region ulazi u period produžene neizvesnosti, usporenog potencijalnog rasta i potrebe za dubljim strukturnim reformama.

Ključne teme razgovora bile su – industrijska politika, EU integracije, kvalitet stranih investicija i institucionalne reforme.

EU kao „najracionalnija industrijska politika“

Jedan od centralnih zaključaka panela bio je da je za zemlje Zapadnog Balkana proces pristupanja Evropskoj uniji možda najracionalniji okvir industrijske politike.

Panelisti – Dimitar Bogov, regionalni vodeći ekonomista za Istočnu Evropu i Kavkaz EBRD-a, Richard Record, vodeći ekonomista za Zapadni Balkan Svetske banke, Sebastian Sosa, regionalni stalni predstavnik MMF-a za Zapadni Balkan (izuzev Srbije), i Marko Voljč, senior strateški savetnik u Andersenu – podsetili su na iskustva zemalja Centralne Evrope koje su u EU ušle pre više od dve decenije, poput Slovenije i Mađarske.

Iako su, kako je rečeno, i u tim državama prisutne kritike u vezi sa kvalitetom upravljanja i korupcijom, članstvo u EU donelo je nekoliko ključnih prednosti: lakši i jeftiniji pristup kapitalu, snažniji pritisak na unapređenje korporativnog upravljanja, veće standarde transparentnosti i predvidljiviji regulatorni okvir za investitore.

„Biti deo EU znači plivati u jasnijim vodama. Ako ste van tog okvira, mnogo je veća neizvesnost u pogledu pravca razvoja“, poručeno je tokom diskusije.

Bankarski sektor: primer regionalne integracije

Kao primer uspešne regionalne integracije navedene su bankarske grupacije iz Centralne Evrope koje su danas snažno prisutne na Zapadnom Balkanu.

Posebno su istaknute OTP Banka i NLB banka. Panelisti su podsetili da su pre tri decenije bankarski sektor u regionu dominantno kontrolisale zapadnoevropske banke (austrijske, nemačke, francuske, italijanske), dok danas regionalne banke imaju sve značajniju ulogu.

OTP, kako je navedeno, ostvaruje oko 60 odsto dobiti van matične zemlje, čime smanjuje zavisnost od domaćih ekonomskih i političkih ciklusa. NLB je prisutna na gotovo svim tržištima Zapadnog Balkana.

Poruka je jasna: regionalna integracija u radijusu od 500 do 1.000 kilometara može biti efikasnija i realističnija strategija od oslanjanja isključivo na investitore iz udaljenih delova Evrope.

Potencijal rasta: bez produktivnosti nema napretka

Učesnici su ocenili da je potencijalni rast u regionu ograničen strukturnim slabostima, posebno u oblasti upravljanja (governance).

Prema njihovoj oceni, Zapadni Balkan najviše zaostaje upravo u kvalitetu institucija, vladavini prava, efikasnosti javne uprave i predvidivosti regulatornog okvira. EU proces može poslužiti kao mehanizam za smanjenje tih jazova.

Istaknuto je da dosadašnji model rasta, zasnovan na prilivu stranih direktnih investicija u proizvodnju niže dodate vrednosti, dostiže svoje limite. Regionu više nisu potrebna radna mesta sa niskom produktivnošću, već investicije koje donose tehnološki transfer, inovacije, razvoj veština i uključivanje u sofisticirane lance vrednosti.

„Bez prelaska na model rasta zasnovan na produktivnosti, dugoročni napredak neće biti moguć“, ocenjeno je na panelu.

Otvoreno je i pitanje sposobnosti države da vodi kompleksnu industrijsku politiku. Panelisti su ukazali na dilemu: kako istovremeno obezbediti fiskalnu disciplinu i izgraditi kompetentnu, profesionalnu administraciju koja može da sprovodi sofisticirane razvojne politike.

Istaknuto je da je Srbija relativno dobro pozicionirana u fiskalnom smislu, jer rast mase plata u javnom sektoru poslednjih godina nije bio tako izražen kao u nekim drugim zemljama regiona. Ipak, ostaje izazov kako privući i zadržati kvalitetne kadrove u javnoj upravi.

„Zamka srednjeg dohotka“ i neizvesnost kao „porez na rast“

Na pitanje da li je Srbija u riziku da upadne u „zamku srednjeg dohotka“, deo panelista je istakao da bi rešenje moglo biti u dugoročnom, nadstranačkom razvojnom planu – slično modelima iz istočne Azije.

Predlog je da društvo definiše jasnu viziju: gde Srbija želi da bude 2035. godine, bez obzira na promene vlasti. Takav konsenzus oko osnovnih razvojnih ciljeva mogao bi da poveća kredibilitet i predvidivost ekonomskih politika.

Završnica panela bila je posvećena globalnoj neizvesnosti. Geopolitičke tenzije, volatilnost trgovinskih politika i rastući protekcionizam, prema oceni učesnika, čine neizvesnost strukturno povišenom i u 2026. godini.

„Neizvesnost deluje kao porez na rast – smanjuje investicije, povećava cenu kapitala i erodira poverenje“, poručeno je tokom diskusije.

Makroekonomske politike zbog toga postaju zahtevnije: fiskalne i monetarne vlasti moraju planirati u širem rasponu rizika i zadržavati veće zaštitne rezerve. Zaključak je bio da zemlje regiona, iako ne mogu da utiču na globalnu neizvesnost, moraju učiniti sve da smanje domaću – jačanjem institucija, predvidivosti i regionalne saradnje. U svetu u kojem je neizvesnost „nova normalnost“, otpornost postaje ključna konkurentska prednost.