Neizvesno da li će EXPO Srbiji doneti ekonomske benefite

U Beogradu je tokom prethodna dva dana održan prvi međunarodni sastanak za planiranje učešća zemalja na specijalizovanoj svetskoj izložbi Expo 2027. Skup nazvan International Planning Meeting (IPM) okupio je više od 400 zvaničnika iz 154 države, čime je simbolično najavljen ulazak Srbije u završnu fazu priprema za veliki događaj.

Predstavnici vlada, međunarodnih organizacija i nacionalnih institucija koje se bave razvojem privrede, turizma, inovacija, obrazovanja i kulture imali su priliku da se upoznaju sa svim aspektima organizacije izložbe koja će se održati pod temom „Igra(j) za čovečanstvo: sport i muzika za sve“.

Ministar finansija Siniša Mali, koji je otvorio skup, istakao je da je Expo 2027 najveća razvojna prilika ne samo za Srbiju, već i za ceo region.

“Ovo nije samo izložba – ovo je šansa da promenimo lice naše zemlje. Biće uloženo čak 18 milijardi evra u modernizaciju infrastrukture, izgradnju puteva, železnice, ali i razvoj zdravstva, obrazovanja i kulture“, rekao je Mali i najavio izgradnju novog izložbeno-kongresnog kompleksa na površini većoj od 200 hektara, koji će uključivati i nacionalni stadion i 1.500 stanova za učesnike.

Do 1. decembra 2026. godine Srbija će simbolično „predati ključeve“ zemljama učesnicama izložbe. Do sada je učešće potvrdilo 114 država.

Sastanak u Beogradu je prvi od četiri planirana međunarodna susreta koji će se održati do početka izložbe 2027. godine. Učesnicima su predstavljeni master planovi, faze izgradnje, digitalne platforme i svi tehnički aspekti učešća.

Delegacije su dobile i detaljne informacije o načinu izgradnje paviljona, funkcionalnosti budućih objekata i tehničkim zahtevima. Posebno je interesantan izložbeni prostor na Beogradskom sajmu – svojevrsna simulacija Expo događaja – koji će uskoro biti otvoren za javnost.

Zakonski okvir još u fazi usaglašavanja

I dok međunarodna zajednica pokazuje veliko interesovanje za Expo u Beogradu, na domaćem terenu se i dalje usklađuju zakonski okviri koji treba da omoguće realizaciju projekta. Predlog izmena Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Expo (takozvani Lex specialis) povučen je iz skupštinske procedure i upućen na javnu raspravu.

Kako je saopštila Vlada Srbije, cilj je da se kroz širu društvenu debatu dođe do preciznijih i prihvatljivijih rešenja. U nacrtu zakona predviđeno je da objekti koji se grade u okviru Expo projekta budu izgrađeni u skladu sa najvišim standardima bezbednosti, kao i da se pruži dodatna podrška lokalnim samoupravama u realizaciji prateće infrastrukture.

Međutim, prethodna verzija zakona izazvala je burnu reakciju stručne javnosti zbog predloga da se objekti koriste i bez upotrebne dozvole, kao i ukidanja obaveze procene uticaja na životnu sredinu. Zbog toga je Vlada odlučila da izmeni zakon i otvori dodatni prostor za sugestije.

Javna rasprava planirana je za jun, a očekuje se da će biti ključna u oblikovanju finalnog zakonskog rešenja.

Da li će Expo postati mrtav kapital?

Ekonomista Aleksandar Stevanović u razgovoru za Biznis.rs kaže da je jedna od najvećih opasnosti to da se izložbi priđe preambiciozno i da posle nje ostane mrtav kapital koji proizvodi isključivo troškove minimalnog održavanja i kamata na zajmove iz kojih se finansira, bez da ima ikakve razumne ideje ili mogućnosti kako da se generišu adekvatni prihodi.

“Primera ima širom sveta, od Astane preko Sevilje, pa da ne idemo dalje. Čak i kada se nađe neka namena za suštinski mrtav kapital, uvek se postavlja pitanje oportunitetnog troška, odnosno da li je taj kapital imao neke bolje upotrebe, kako državne, a još bolje privatne. Zašto bujaju neodgovorne investicije kod ovakvih događaja širom sveta nije teško prosuditi, motivi nisu ekonomski zdravi”, smatra Stevanović.

Takođe, naš sagovornik ističe da je veoma bitno imati u vidu da je dobro što se prestalo da u Expo stavlja sve što neko zamisli – od metroa, gradske železnice, nacionalnog stadiona, komercijalne stanogradnje, akvarijuma, opere, osmeha Vojvodine…

“Srbija ne živi za Expo nego za sebe, a izložba je u idealnom slučaju samo rizičan način da se popravi pozicija Srbije u svetu. Kada razložimo Expo na ono što je njegova suština, onda možemo razumno analizirati, a njegova suština je da se jedan zastareo sajam na top lokaciji za stanogradnju i lošoj lokaciji za sajamske aktivnosti premesti na bolje mesto i modernizuje. Za to će nam ponešto platiti posetioci, kako kroz kotizacije i ulaznice, tako i kroz hotelske usluge i vanpansionsku potrošnju, a valjda ćemo prestati da ‘mudro’ investiramo vrhunsko zemljište u komercijalnu stanogradnju, a da ‘de jure’ dobijamo mrvice kao Grad Beograd i Republika Srbija”, navodi Stevanović.

On dalje naglašava da Expo ima smisla, ali ne kolosalnog i ne takvog da kalendar Srbije delimo na doba pre i posle.

“Zamka koja visi je sudbina sajmova kao oblika okupljanja poslovnih ljudi, jer novo vreme sajmove čini dinosaurusima. S druge strane, živ kontakt i stvarne eksponate malo šta može da zameni. Na kraju krajeva gramofonske ploče su i dalje žive, pored svih novotarija.

Da li ćemo popraviti imidž zemlje ili uopšte organizovati Expo kako je zamišljeno, danas nema odgovora. Srbija je duboko i tužno podeljeno društvo i trenutno je, osim Turske, u Evropi teško naći takvu polarizaciju i takvu razliku dva trenutno nepomirljiva koncepta društva. Polarizacija usporava radove, postavlja pitanje šta promovišemo i da li neko uopšte misli da je Srbija ovakva kakva je danas dobro mesto za poslovne aktivnosti koje podrazumevaju išta osim minimalno rizičnih transakcija. Ova senka je faktor koji svako promišljanje o efektima Expo/a dobrano ponderiše u pravcu smanjenja očekivanja”, zaključuje ekonomista Aleksandar Stevanović u svojoj proceni efekata koje će izložba imati na Srbiju.

Bez Zakona o javnim nabavkama – po posebnoj uredbi

Jedan od razloga zbog kojih su mnogi troškovi „neprozirni“ jeste činjenica da se na Expo 2027 ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama. Umesto toga, koristi se posebna Uredba doneta na osnovu „lex specialis“ zakona koji reguliše realizaciju izložbe.

Do sada je preduzeće zaključilo 13 okvirnih sporazuma i 59 ugovora za nabavku različitih roba i usluga. Među najvećima su ugovori za marketinške aktivnosti – 1,5 milijardi dinara vredan sporazum sa firmama Galerija 12, Two Rivers, Drive i McCann, i još jedan, vredan 1,4 milijarde dinara, zaključen sa firmom Universal media, za zakup i plasman u medijima. Obe obaveze važe do kraja 2027. godine.

Prema podacima koje je saopštilo samo preduzeće, ukupni troškovi izložbe i svih pratećih investicija iznose 1,29 milijardi evra. Tu spadaju izgradnja Akvatik centra, stambenog kompleksa sa 1.500 stanova, nove železničke pruge Zemun – Aerodrom – Expo lokacija, kao i rečnog pristaništa na Savi.

Generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) Dimitri Kerkentzes poručio je da su ovakve investicije uobičajene za Expo događaje širom sveta i da ne treba gledati samo njihovu cenu, već i dugoročan efekat.

„Expo nije samo izložba, već i akcelerator rasta, inovacija i međunarodne vidljivosti“, kazao je Kerkentzes, ističući da Srbija do sada pokazuje ozbiljnu posvećenost u ispunjavanju međunarodnih standarda.

Trenutno su u okviru projekta Expo 2027 aktuelni radovi na stambenim blokovima, gde je planirana izgradnja 1.500 stanova. Postavljeni su temelji na Nacionalnom staadionu, kao i paviljonu. Započeti su radovi na delovima Tematskog parka, izložbenih hala, železnici, energetskom sistemu, kao i radovi na pristupnim putevima i saobraćajnicama.

Expo 2027 u Beogradu biće održan od 15. maja do 15. avgusta, pod temom „Igra(j) za čovečanstvo: sport i muzika za sve“. Kroz tri podteme – Moć igre, Igrajmo se zajedno i Igra(j) za napredak – izložba će promovisati vrednosti univerzalnosti, kreativnosti i međusobne saradnje.