Nekretnine bi mogle da pojeftine pošto napravljeno neće moći da se proda

Posledice pandemije korona virusa i rusko-ukrajinskog rata vidljive su i u građevinskoj industriji. Iako se na prvi pogled činilo da je ova grana privrede uspešno odolela iskušenjima, izgleda da se situacija menja i to u onoj tački u kojoj se nalazi formula koja kaže da od uvođenja sankcija Rusiji ne trpi samo ona, već i čitav zapadni svet koji se odlučio na ovaj korak, oštro protestujući protiv rata u Ukrajini.

Kako trenutno funkcioniše građevina? Koliko će se graditi u budućnosti i, ono najbitnije, kolika će biti cena nekretnina – i stambenih i komercijalnih?

Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija kaže u razgovoru za Biznis.rs da će u narednom periodu doći do izvesnog deficita čelika na tržištu Evrope, u prvom redu zbog njene odluke da uvede sankcije Rusiji, čije se posledice očitavaju na više frontova. Najpre, na količinu građevinskog čelika u velikoj meri utiče mrki ugalj koji se koristi u njegovoj proizvodnji, a EU je zabranila njegov uvoz iz Rusije.

Dokaz da se stvari kreću u pravcu deficita je i taj što je, podseća Bušatlija, EU povećala kvote koje na izvoz čelika iz Srbije u zemlje članice. Ranije je bilo problematično da prodajemo čelik Evropskoj uniji jer je kineski, a sada su kvote povećane za 30, pa čak i do 50 odsto.

„To govori da će imati problema sa snabdevanjem čelikom, te se osigurava iz neutralnih zemalja kada je reč o sankcijama Rusiji, a da se ne ide direktno sa Kinom“, kaže naš sagovornik, dodajući da su i te količine koje nama izgledaju veliko za njene potrebe male.

Bušatlija podseća da su i Rusija i Ukrajina veliki proizvođači čelika, a imaju još bolju rudu koja se pretvara u čelik. To više neće biti tako lako dostupno, sve i da se sukob okonča odmah, jer „ukrajinski rudnici neće skoro proraditi“.

Kada je reč o cementu, njegova proizvodnja, s druge strane, zavisi od gasa. U svakom slučaju, jasno je da se i ovde javlja zavisnost od Rusije, ako se ima u vidu da se gotovo 40 odsto Evropske unije snabdeva ruskim gasom, a da je taj procenat u Nemačkoj čak 55 odsto.

Ponuda velika, ima li kupaca

Kako će ove prilike uticati na cenu nekretnina? Bušatlija je možda prvi analitičar koji u poslednje vreme tvrdi da ne vidi razlog da nekretnine poskupe, naprotiv – smatra da će pojeftiniti pošto napravljeno neće moći da se proda, što se odnosi i na Srbiju.

„Ovde se grade stanovi u velikom broju. Nas formalno ima šest i po miliona, od čega oko 20.000 ljudi može da kupi skup stan. Ostali uz muku pokušavaju da dođu do četrdesetak kvadrata“, napominje on.

Prema njegovim rečima, veliki je problem što ogroman broj firmi prodaje nekretnine svih kategorija „za grdne pare“, a najveći deo tog kolača odnosi se na Beograd.

„Ako želite dobar i veliki stan na dobroj lokaciji u Beogradu, on će biti preskup, toliko da za taj novac može da se kupi u Rimu ili u nekim krajevima Pariza. Takođe, cene kvadrata u Beogradu na vodi kreću se i do 10.000 evra, što je ekvivalentno stanovima u Londonu, čiji je stambeni prostor najskuplji“, ističe Bušatlija.