Pad broja građevinskih dozvola mogao bi da donese rast cena kvadrata u 2026.

Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji u prvom kvartalu 2025. godine iznosila je 1,7 milijardi evra. Najveći udeo zauzima prodaja stanova sa 59 odsto ili 1,028 milijardi, dok je za kuće izdvojeno 142,7 miliona evra, što je tek osam odsto ukupnog prometa, pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Licencirani procenitelj nekretnina Milić Đoković u razgovoru za Biznis.rs ističe da je potražnja za kućama doživela pravi bum za vreme pandemije Covid-19, ali da su danas – naročito mladi kupci do 35 godina – pre svega okrenuti stanovima, kako zbog načina života, tako i zbog troškova koji su kod ovih vrsta nekretnina znatno manji.

“Mnogo je manje kuća u prometu i manje je interesovanje kupaca. Kada je reč o Beogradu, najviše kuća prometuje se u okolini Avale, Barajeva i Surčina, gde su prigradska naselja. Što se tiče ostatka Srbije, najviše se prodaju u Čajetini, Užicu i okolini Zlatibora, pre svega zbog turizma. Takođe i u Kruševcu, Subotici, uopšte na severu i jugu, gde je mentalitet takav da domaćini vole da žive u kućama i imaju dvorište. U centralnom delu i u Beogradu promet ovih nekretnina je najmanji”, tvrdi Đoković.

Najskuplja kuća u prvom kvartalu ove godine prodata je na teritoriji gradske opštine Vračar u Beogradu za 2,2 miliona evra. Đoković kaže da je prilikom procene vrednosti kuća najvažnija vrednost placa, koja utiče i do 30-40 odsto.

“Primera radi, plac na Dedinju i sličnim eksluzivnim lokacijama kreće se između 100.000 i 200.000 evra, a kvadrat kuće je, recimo, 1.000 evra, pa tako imamo kuću od 300 kvadrata koja vredi 300.000 evra, dok sedam ari placa vredi 700.000 evra”, navodi on.

Na pitanje da li je vrednost kvadrata u novim stambenim kompleksima precenjena, Đoković kaže da će tako biti sve dok ima više kupaca nego prodavaca. Prema njegovim procenama, upitno je šta će se dešavati sa cenama nekretnina sledeće godine, s obzirom na to da je u tekućoj izdato značajno manje građevinskih dozvola nego u 2024.

“Pitanje je da li će se desiti neke korekcije na tržištu ili će doći do rasta cena. Moje procene su da će se desiti rast – zbog nedostatka novogradnje, jer je poprilično manje izdatih građevinskih dozvola, a potražnja je konstantna”, ocenjuje Đoković.

Naš sagovornik smatra da su brojni razlozi uticali na smanjenje broja izdatih građevinskih dozvola.

“Osnovni razlog je nerad administracije i poprilično komplikovana procedura, nepovoljna geopolitička situacija u svetu, ali i skupi placevi i neizvesnosti zbog kojih investitori ne mogu da projektuju po kojoj ceni će prodavati nekretnine i da li će moći da ispune svoj plan. Tržište nekretnina je vrlo osetljivo i kada dune vetar cene se ljuljaju. Trenutno se sve oseća, od rata u Ukrajini, do situacije u Gazi. Ljudi su nesigurni i sve to se reflektuje i na samo tržište”, zaključuje Đoković.