Paunović: Neto efekat stranih direktnih investicija uskoro će se svesti na nulu

Srpskoj privredi su za brži napredak potrebne stope rasta od pet ili šest odsto BDP-a godišnje, za razliku od četiri procenta koliko je bio prosek od 2000. godine do danas.

Dosadašnji model rasta zasnovan na stranim direktnim investicijama i velikim javnim ulaganjima u infrastrukturu u velikoj meri je iscrpljen i Srbija bi sada trebalo više da se oslanja na sopstveni kapital i da pređe sa državnog na preduzetnički model rasta, rečeno je na panelu o makroekonomskim trendovima, prvog dana ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma.

Profesor Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije, ocenio je da Srbija ostvaruje solidne stope privrednog rasta, više od zemalja centralne i istočne Evrope, ali da to i dalje ne znači da je takav rast dugoročno održiv i kvalitetan.

„Dosadašnji rast Srbije zasnivao se uglavnom na rastu kapitala, i to prvenstveno kroz javna ulaganja, a kod privatnog kapitala uglavnom se radilo o stranim direktnim investicijama. Imali smo i rast zaposlenosti, ali je vrlo mali uticaj tehničkog progresa i inovacija. Za javne investicije proteklih godina je izdvajano od šest do sedam odsto BDP-a, a za 2025. je predviđeno 7,4 odsto ili 6,5 milijardi evra u apsolutnom iznosu. Građevinarstvo je ostvarilo kumulativni rast od 67 odsto u periodu od 2017. do 2023. godine. Sada dolazimo do ograničenja takvog modela rasta, pa i do ispoljavanja niza negativnih pojava“, istakao je Paunović.

On je naveo da se Srbija već sada sreće sa problemom finansiranja ambicioznih projekata, što se može videti po tome što se neki vrlo značajni projekti odlažu ili im se određuju simbolična sredstva u budžetu.

Pored toga, može se postaviti pitanje opravdanosti takvih projekata, a sve je to, ističe predsednik Fiskalnog saveta – posledica nepoštovanja regulatornog okvira i donošenja ‘ad hok’ odluka o značajnim projektima koje nemaju uporište u javnim politikama.

„Sada smo svedoci završetka investicionog ciklusa, gde strani investitori izvlače sve veći deo kapitala iz zemlje. U 2024. godini iznos priliva stranih direktnih investicija bio je 6,6 milijardi evra, što je i dalje rast, ali manji – osam odsto. Istovremeno je došlo do odliva 4,3 milijarde evra po osnovu dividendi, što je skok od 40 odsto. Približava se trenutak kada će se neto efekat stranih direktnih investicija svesti na nulu„, zaključio je Blagoje Paunović.

On smatra da se odliv po osnovu dividendi dešava zato što je strane investitore privlačila jeftina radna snaga, ali se njena raspoloživost smanjuje, pošto je stopa nezaposlenosti pala na osam odsto. Tako se iscrpljuju faktori koji su podsticajno delovali na strane investitore.

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Lev Ratnovski ocenio je da je rast Srbije prilično stabilan i da uglavnom potiče od velikih javnih ulaganja.

On je podsetio da je MMF nedavno srpsku ekonomiju ocenio kao dobru, uz napomenu da ima mesta za dodatno unapređenje, kao što je objavljivanje podataka o finansijama lokalnih samouprava i jačanje prakse javnih nabavki.

Privreda Srbije je u proteklih 25 godina u proseku rasla četiri odsto godišnje. To je znatno više od evropskih zemalja, ali očekivano s obzirom na nisku početnu bazu.

„Ako sagledamo prethodnih pet godina – kumulativno su rezultati privrede Srbije bili solidni. Naša zemlja je u drugom ešalonu, sa Kiprom, Albanijom i Hrvatskom koji su ostvarili solidne performanse i rast od tri do četiri procenta godišnje. Uglavnom smo rasli zbog rasta stranih investicija, dok su domaća ulaganja još uvek na relativno niskom nivou. Ipak, da bi Srbija prešla u grupu zemalja sa visokim nivoom prihoda, treba napraviti značajan iskorak – potrebne su nam stope rasta BDP-a od 5-6 odsto“, ocenio je Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član predsedništva Saveza ekonomista Srbije.

Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ocenio je da je za privredni rast neophodan rast produktivnosti, za koji je neophodna obrazovana radna snaga. Međutim, u Srbiji se za obrazovanje izdvaja 3,3 odsto budžeta, a u Sloveniji 5,37 odsto.

„Demografska slika je zabrinjavajući faktor, kako manji prirodni priraštaj, tako i sve veći odliv radne snage. Da bismo se oslonili na rast produktivnosti nije dovoljan kapital, već je potrebna i obrazovana radna snaga – tu je ključna stvar za konkurentnost privrede“, napomenuo je Šoškić uz citiranje Pola Krugmana koji je u svojim tekstovima napisao: „Nije sve u produktivnosti, ali najveći deo jeste.“