Poresko opterećenje i manjak finansijske podrške najveće prepreke za domaće preduzetnike

Mali preduzetnici u Srbiji, često nazivani okosnicom domaće privrede, godinama se bore sa administrativnim lavirintima i nedostatkom sistemske podrške. Najnovije istraživanje koje su sproveli Ipsos i NALED uz podršku Britanske ambasade, kroz projekat „Snažne i važne“, jasno pokazuje šta malim biznisima zaista treba i – od koga to očekuju.

Prema ovom istraživanju pod nazivom „Stavovi malih preduzeća, preduzetnika i preduzetnica u Srbiji“, gotovo tri četvrtine ispitanika smatra da bi finansijska podrška države za nabavku opreme i materijala bila ključna za lakši početak poslovanja.

Njih 60 odsto ukazuje da su subvencije za zapošljavanje još jedan od neophodnih koraka u pravcu stvaranja podsticajnog ambijenta, dok oko 50 procenata anketiranih traži smanjenje parafiskalnih nameta, niže troškove rada i efikasnije digitalne usluge – što sve zajedno pokazuje koliko je mali biznis opterećen sa svih strana.

Jedan od najvećih izazova, kako navodi Ana Antić iz kompanije Ipsos, jeste komplikovana administracija u vezi sa poreskim rešenjima i raznim uverenjima, što je problem za skoro polovinu ispitanih preduzetnika. Na to se nadovezuju i kompleksni radno-pravni propisi, kao i parafiskalna opterećenja koja dodatno guše poslovanje.

“Skoro polovina preduzeća i preduzetnika (46 odsto) kao najveću prepreku za svoje poslovanje vidi način funkcionisanja Poreske uprave, dok trećina ističe radno-pravne propise. Zatim, 27 odsto smatra da su način obračunavanja i plaćanja neporeskih nameta i inspekcijski nadzor najveći problemi za poslovanje”, rekla je Antić.

Podaci iz ankete pokazuju da bi najveći efekat na poboljšanje poslovanja malih preduzeća i preduzetnika imalo smanjenje poreskog opterećenja na zarade i ukidanje članstva u Privrednoj komori Srbije. Zatim, trećini biznisa bi značilo smanjenje neporeskih nameta i digitalizacija državnih usluga.

Zanimljiv je i podatak da čak 85 odsto preduzetnika pokreće svoj biznis iz ličnih sredstava, a za dalji razvoj oslanjaju se na sopstvenu dobit – njih 64 procenta.

Kao odgovor na ove izazove NALED je nedavno formirao Savet za male biznise – telo koje okuplja vlasnike malih firmi, predstavnike institucija i stručnjake sa ciljem da zajednički oblikuju konkretne predloge i inicijative za unapređenje poslovnog ambijenta.

“Preduzetnici su nosioci ekonomije, ali često bez oslonca u sistemu. Savet je formiran da ih osnaži i uključi u dijalog – da ih država čuje na vreme, a ne tek kada prerastu u velike firme. Želimo da im olakšamo put do informacija, propisa i podrške koja im je zaista potrebna“, izjavila je Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a.

Istraživanje pokazuje da od Saveta preduzetnici najviše očekuju jasne informacije o zakonima i propisima (31 odsto), kao i inicijative za smanjenje poreskog opterećenja (27 odsto). Interesantno je i da velika većina njih i dalje u najvećoj meri zavisi od računovođa – čak 91 odsto, dok žene češće koriste i neformalne izvore informacija (49 odsto).

Digitalna rešenja i online alati kao šansa

Prepoznajući izazove u informisanju, gotovo svi ispitanici – njih 96 odsto – podržava ideju uvođenja besplatne online platforme za lakše informisanje o propisima i obavezama.

“Upravo ovakva rešenja predstavljaju priliku da se složena birokratija približi realnim potrebama biznisa”, izjavila je Antić.

Jedan od pozitivnih primera iz prakse jeste startap Mybiznest, koji je osnovao tim iz pravne firme Tasić & Partners. Njihova osnivačica Marija Tasić kaže da se i sama prepoznaje u rezultatima istraživanja.

“Položaj preduzetnika treba olakšati, a digitalizacija tu može imati ogroman doprinos. Zato smo pokrenuli platformu kreiranu baš za mikro i male biznise. Preduzetnici često ne zanju kako da dođu do informacija, a kada su samo oni zaposleni i ceo biznis je na njima nemaju ni vremena da se posvete obukama ili pronalaženju informacija”, navela je Tasić.