Pravo vreme za zaokret ka domaćoj privredi uz sveobuhvatne poreske podsticaje

Domaći privrednici su generator rasta i razvoja svake privrede. Osnaživanje domaće privrede dovodi do stvaranja nove vrednosti, rasta BDP-a, većih budžetskih prihoda po osnovu indirektnih i direktnih poreza. Pored toga, dobit ostvarenu poslovanjem u Srbiji i u inostranstvu domaći privrednici pretežno angažuju u svojoj zemlji, putem uvećane tekuće i investicione potrošnje, što generiše novi rast i nova zapošljavanja.

Sa druge strane, kapital stranih investitora je daleko više mobilan i nije moguće uspostaviti mehanizme značajnijih ograničenja kretanja kapitala. U uslovima krize, mobilnost kapitala je još više izražena. Nedavno smo imali prilike da vidimo kako pojedine strane kompanije, pod uticajem krize izazvane pandemijom i značajnih poremećaja u svetskoj ekonomiji, praktično preko noći zatvaraju svoje pogone i fabrike i prestaju sa poslovanjem u Srbiji.

Država je najavila snažniju finansijsku podršku domaćim kompanijama u njihovom poslovanju u narednom periodu. Podrška se jednim delom ogleda u direktnim državnim davanjima, subvencionisanim kreditima usmerenim ka privredi, smanjenju opterećenja na zarade, učešću bespovratnih sredstava prilikom nabavke nove opreme i slično. Međutim, domet ovih mera je ograničen povećanjem budžetskog deficita i povećanim zaduživanjem zemlje.

Sada je pravo vreme da se ponovo aktuelizuje pitanje uvođenja poreskih kredita za ulaganja u osnovna sredstva. Od 2015. godine pa do danas postignuta je i održana makroekonomska i finansijska stabilnost, izvršena je fiskalna konsolidacija, uz pozitivne stope rasta BDP-a i poboljšan i stabilan međunarodni rejting zemlje. Za ovu godinu predviđa se rast BDP-a od 6,5 odsto. Prognoze su da će i u narednom petogodišnjem periodu Srbija beležiti stope rasta od 4,5 odsto godišnje.

Šta je prethodilo najpre smanjenju, a zatim i potpunom ukidanju navedenog poreskog podsticaja?

U Zakonu o porezu na dobit preduzeća iz 2004. godine bilo je navedeno sledeće: radi ostvarivanja ciljeva ekonomske politike u pogledu stimulisanja privrednog rasta, razvoja malih preduzeća, koncesionih ulaganja, zapošljavanja radnika i poboljšanja ekološke situacije, obveznicima se pružaju poreski podsticaji. U tom zakonu ste imali mnoštvo različitih poreskih podsticaja, od ubrzane amortizacije, ulaganja u nedovoljno razvijena područja i ulaganja u određene delatnosti, preko ulaganja u osnovna sredstva, pa sve do poreskih podsticaja za zapošljavanje novih radnika i to u iznosu od 100 odsto bruto zarada. U periodu od 2004. do 2008. godine, srpska privreda je u konjukturi i beleži značajne stope rasta i to 2004. godine devet odsto, a narednih godina u rasponu od pet do šest procenata, čemu su sasvim sigurno doprineli i poreski krediti.

Svetska kriza donela veći rizik

Globalna svetska ekonomska kriza je nastupila krajem 2008. godine i dovela je do toga da mnoge države, pa i naša, budu suočene sa uvećanim rizikom bankrotstva.

Država je bila prinuđena da primeni nepopularne mere kako bi sprečila bankrot. U toj kriznoj situaciji, prvo je povećana stopa PDV-a sa 18 na 20 odsto u oktobru 2012. godine, zatim je izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica krajem 2012. godine smanjen poreski podsticaj za ulaganja u osnovna sredstva sa 50 odsto na 33 odsto obračunatog poreza na dobit, da bi izmenama Zakona iz decembra 2013. godine, navedeni poreski podsticaj bio u potpunosti ukinut.

Ministarstvo finansija kao predlagač izmena zakona isticalo je tada, 2013. godine, da je ovakva mera, dugoročno posmatrano, u interesu privrede, budući da je republički budžet u vrlo teškoj situaciji i da, ukoliko se ne preduzmu restriktivne fiskalne mere poput ove, postoji realna opasnost od nemogućnosti vršenja javnih funkcija države usled nedostatka finansijskih sredstava.

U međuvremenu, država je izvršila fiskalnu konsolidaciju i postignuta je fiskalna stabilnost. Nekoliko godina unazad intenzivirana je javna rasprava o uvođenju novih i vraćanju prethodno ukinutih poreskih podsticaja. Kao rezultat toga, izmenama Zakona iz decembra 2018. godine uvedena je poreska olakšica za novoosnovano privredno društvo koje obavlja inovacionu delatnost i pravo na poreski kredit se priznaje u visini od 30 odsto izvršenog ulaganja. Takođe, izmenama istog zakona troškovi koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem koje obveznik obavlja u Republici Srbiji priznaju se u poreskom bilansu u dvostruko uvećanom iznosu.

Svaki poreski podsticaj je dobrodošao. Međutim, navedeni podsticaji su selektivne prirode. Ovim podsticajima je obuhvaćen samo jedan, manji deo privrede, dok je većina kompanija stavljena u neravnopravan položaj, bez mogućnosti da koristi bilo kakve poreske podsticaje.

Amortizacija ili kredit

Kao razlozi za nemogućnost vraćanja poreskog kredita za ulaganja u osnovna sredstva, koji se mogu čuti na raznim tribinama i diskusijama od strane članova radne grupe pri Ministarstvu finansija, su da se novim pravilima obračuna poreske amortizacije stimuliše ulaganje u osnovna sredstva, kao i da je u ranijoj primeni ovog poreskog kredita bilo zloupotreba.

Nova pravila obračuna poreske amortizacije, koja su u primeni od 2019. godine, ni na koji način ne stimulišu ulaganja u osnovna sredstva. Nova pravila su izmenila dotadašnji način obračuna amortizacije za osnovna sredstva, izuzev nepokretnosti, prelaskom sa degresivnog na proporcionalni metod obračuna. Ova izmena je umnogome olakšala praćenje i kontrolu amortizacije za svako osnovno sredstvo pojedinačno, ali nije od uticaja na ulaganja u osnovna sredstva. Štaviše, degresivni način obračuna je bio stimulativniji za privrednike, jer je rashod poreske amortizacije bio priznat u poreskom bilansu za nabavku osnovog sredstva za celu godinu, bez obzira na to kada je sredstvo nabavljeno.

Takođe, moguće zloupotrebe u primeni olakšice potrebno je sprečiti i sankcionisati putem zakonskih odredbi i poreskih kontrola. I u ranijim zakonima su postojala značajna ograničenja u pogledu pravilne primene ovog poreskog kredita, pa ukoliko je potrebno treba biti još rigidniji po pitanju uslova za korišćenje. Ipak, ni u kom slučaju ne treba zbog nesavesnih privrednika kazniti najveći deo privrede koji posluje u skladu sa zakonom.

Strukovna udruženja saglasna na temu poreskih kredita

Na temu vraćanja poreskog kredita za ulaganja u osnovna sredstva saglasna su sva relevantna strukovna udruženja i asocijacije, uključujući i udruženja stranih investitora. Primera radi, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED, kao najveće i najuticajnije javno-privatno udruženje, putem svojih Preporuka za uklanjanje administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji (Siva knjiga) godinama unazad ukazuje na potrebu vraćanja ukinutog poreskog podsticaja, i to u iznosu od 100 odsto izvršenih ulaganja u osnovna sredstva, bez ograničenja u odnosu na poresku obavezu.

Udruženje finansijskih direktora Srbije, kojem i sam pripadam, takođe se zalaže za vraćanje ovog podsticaja u obimu koji je postojao pre prvih izmena Zakona, dakle u iznosu od 20 odsto od izvršenih ulaganja u osnovna sredstva (40 odsto za mala pravna lica) i do iznosa od 50 odsto obračunatog poreza na dobit (do 70 odsto za mala pravna lica).

Nakon toga, a u zavisnosti od efekata obnovljene i modernizovane opreme i postrojenja na rast konkurentnosti naše privrede i posledično na rast BDP-a, u okviru strategije razvoja naše zemlje treba razmatrati postepeno vraćanje i drugih ukinutih poreskih podsticaja i uvođenje novih. Poreski krediti podstiču preduzetništvo, kao i rast i konkurentnost malih i srednjih preduzeća, nova zapošljavanja i proboj na inostrana tržišta, što dalje dovodi do poboljšanja spoljnotrgovinskog bilansa zemlje. Za velike kompanije bi ponovno uvođenje poreskih kredita značilo osnaživanje tržišne pozicije kako u zemlji, tako i u svetu, učešće u velikim svetskim infrastrukturnim projektima, značajnije ulaganje u nove tehnologije i proizvodnju, a svakako i zapošljavanje novih radnika.

Autor: Saša Mlađenović, predsednik Poreskog odbora Udruženja finansijskih direktora Srbije

Tekst je objavljen u drugom broju štampanog izdanja Biznis.rs