Privrednike brine loša poslovna klima, zbog političke krize “pod ručnom” i strane investicije i potrošnja

Aktuelna politička kriza uzrokovana masovnim protestima posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je stradalo 15 osoba, već se odražava na ekonomiju zemlje, a kako će se reflektovati na poslovanje kompanija u narednom periodu zavisiće od daljeg razvoja situacije, saglasni su privrednici.

“Ova dešavanja sigurno će se odraziti na privredu Srbije, i to ne kratkoročno, već u narednih godinu-dve. Sve zavisi od eventualnih izbora, formiranja nove vlade i od toga šta će se dešavati u narednim nedeljama i mesecima. To će dosta usporiti privrednu aktivnost u zemlji, a verovatno i strana ulaganja i uopšte saradnju sa stranim kompanijama”, kaže za Biznis.rs osnivač i predsednik kompanije Galeb Radoslav Veselinović.

Što duže bude trajala ovakva situacija, veći će biti negativan uticaj na poslovanje, smatra naš sagovornik.

“Već sada, posle četiri-pet meseci koliko sve traje, znamo da će se osetiti posledice u ostatku godine, a verovatno i u prvom i drugom kvartalu 2026. Ako bude još potrajalo biće i još veći problem za privredu”, zaključuje Veselinović.

Kako u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje predsednik ITM sistema Toplica Spasojević, svaka nestabilnost utiče na ekonomiju. Novac i investicije su jako osetljivi, pa ni Srbija u tome nije izuzetak. On smatra da će se, pored ulaganja, ova kriza odraziti i na potrošnju.

“Ako pođemo od direktnih stranih investicija, sigurno je da će stranci koji su razmišljali da ‘uđu’ ovde zastati dok se situacija ne razreši. Slično je i sa domaćim investitorima, koji ne znaju u kom pravcu će ići kriza, da li će da potraje i da li će se umešati neko sa strane. Oni racionalno razmišljaju i tako se i ponašaju”, kaže Spasojević.

On smatra da se strani investitori lako mogu odlučiti da svoja ulaganja preusmere u neke druge zemlje, dok je za domaće to manje verovatno.

“Strani investitori imaju mnogo više opcija i mogu do odu bez ikakvih problema, posebno multinacionalne kompanje koje verovatno u istom trenutku imaju nekoliko opcija. Što se tiče domaćih investitora, oni mogu da odu, pre svega, u neposredno okruženje, što je manje verovatno jer ipak našu zemlju poznaju bolje i lakše posluju ovde, pa prepostavljam da će zadržati svoje investicije”, ističe Spasojević.

Kada je reč o drugom sloju krize, on ukazuje da se najpre odražava na poslovanje ugostiteljskog sektora.

“Kriza utiče i na regularno i redovno poslovanje ugostiteljskih objekata, restorana, ali i na turistička putovanja i kupovinu u supermarketima. Sigurno je da će ljudi povući ručnu, suzdržati se od nekih troškova i investicija dok stvari nemaju naznaku rešavanja”, napominje naš sagovornik.

Spasojević zaključuje da – kada se sve sabere – perspektiva nije dobra i sigurno je da će se odraziti na ekonomiju.

“Da li će razrešenje krize biti takvo da se energizuje celo društvo, što će značiti popravljanje svih pokazatelja koje smo imali ova tri meseca, odnosno gubitak u ovom periodu? Nije nemoguće, ako se kriza razreši tako da veći deo stanovništva bude zadovoljan. Ako ostane zamrznut konflikt i kriza to će se produžiti i na ostatak godine. Sve zavisi od kapaciteta protesta. Sveukupno može da dovede do narušavanja imidža zemlje, što je jako loše, ali i do zaustavljanja nekih konkretnih investicija koje će značiti zapošljavanje i sve ostalo”, napominje predsednik ITM grupe.

Zoran Drakulić, bivši predsednik poslovnog kluba Privrednik i vlasnik kompanije Bioenergy point, u razgovoru za Biznis.rs ističe da u svakoj krizi ne postoji samo jedan uzrok.

“Uzrok je svetska ekonomska situacija i sve ovo što se događa vezano za nove sankcije Amerike prema Evropi. Kriza je i u automobilskoj i industriji tekstila, a sve to utiče na nas. Imamo zatvaranja pojedinih fabrika, kao što je slučaj sa velikim pogonom u Zrenjaninu koji zapošljava 2.000 ljudi”, navodi Drakulić i dodaje da priliva stranih investicija gotovo da nema.

“Mi imamo ogroman odliv deviza. Bankari se žale da je u januaru i početkom februara ogroman novac ‘izbačen’ iz zemlje. Prošle godine je takođe novac otišao sa – takozvanim „stranim firmama“ koje ovde proizvode, i subjektima iz srpske privrede koji se vezuju za vlast. Priliva stranih investicija gotovo da nema u prva dva i po meseca, dok je, sa druge strane uticaj svetske ekonomske situacije ogroman”, kaže naš sagovornik i napominje da se zbog svega boji za likvidnost naše zemlje.

“Mi smo dosta dužni, treba da vratimo puno para, kamata i glavnica ove godine. Koliko ja znam negde oko pet milijardi dospeva na naplatu i to će biti veliki problem”, navodi Drakulić.

Kada je reč o poslovanju industrije peleta, kojom se bavi i Bioenergy point, on ističe da su proizvođači u velikom problemu zbog ukidanja zabrane uvoza.

Prema njegovim rečima, ova odluka doneta je pod pritiskom Evrope, a u opasnost dovodi 10.000 radnih mesta u ovoj industriji, jer naši proizvođači ne mogu da budu konkurentni sa jeftinijim peletom iz regiona.

“Mi nismo konkurentni iz više razloga. Pre svega, drvo je jeftinije u okruženju, struja takođe, a manja su i izdvajanja za doprinose i poreze. Naša država je skupa. Primera radi, u Crnoj Gori za poreze i doprinose izdvajanja su 20 odsto, a kod nas 61 odsto. Oni uglavnom rade noću kada im je struja četiri puta jeftinija nego kod nas. Čak i Hrvati imaju jeftiniju struju i gotovo besplatno drvo. Sve te probleme u poslovanju niko nije sagledao, 80 odsto fabrika u Srbiji već je zatvoreno, a 50 odsto samo prošle godine”, kaže Drakulić.