Rezultati srpske privrede bili bi bolji da nije došlo do pada u sektoru energetike

Pad srpske privrede u prvom kvartalu 2025. godine zabeležen je u 13 oblasti koje zajedno učestvuju sa 39,4 odsto u ukupnoj industrijskoj proizvodnji: proizvodnja prehrambenih proizvoda (-0,3 odsto), proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata (-3,6 odsto) i proizvodnja električne opreme (pad od -9,6 odsto).

Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom ima učešće od 15,3 odsto u ukupnom indeksu industrijske proizvodnje. U ovom sektoru proizvodnja je u prva tri meseca 2025. godine bila za 5,7 odsto niža nego u istom periodu 2024. godine.

Posmatrano po mesecima, u prvom kvartalu 2025. u odnosu na isti period prethodne godine proizvodnja je zabeležila pad u sva tri meseca – u januaru -9,1 odsto, februaru -1,1 i martu -6,4 odsto.

U ukupnom indeksu industrijske proizvodnje rudarstvo ima učešće od 8,5 odsto. Proizvodnja u u ovom sektoru u prva tri meseca 2025. godine beleži rast od 4,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, i to u sva tri meseca – u januaru 6,9 odsto, februaru 3,1 odsto i martu 4,7 odsto.

Arsić: Solidni rezultati u poređenju sa evropskim zemljama

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže da su ovo solidni rezultati, ako se porede sa onim što u istom periodu ostvaruju druge evropske zemlje, i da je Srbija sa rastom od 2,1 odsto među nekoliko zemalja sa najvišim rastom industrijske proizvodnje.

“Rezultati bi bili još bolji da nije došlo do pada proizvodnje u sektor energetike, preciznije u proizvodnji električne energije. To je jedan naših problema koji vučemo već nekoliko godina, gde praktično ne može da se obnovi električna energija jer nisu pripremljeni novi rudnici uglja. Trebalo je za Kolubaru otvoriti neke nove rudnike koji nisu otvoreni, tako da još uvek proizvodnja nije bila na visokom nivou”, ističe Arsić.

Ipak, on smatra da je najvažniji rast prerađivačke industrije koja čini jezgro industrijske proizvodnje i obuhvata veliki broj delatnosti.

“Energetika može da zavisi od vremenskih prilika i hidrološke situacije, rudarstvo od cena proizvoda na svetskom trštu, a veliki broj delatnosti u prerađivačkoj industriji su najbolji pokazatelj stvarnog stanja i trendova u okviru industrije. I ona je ostvarila solidan rezultat”, kaže Arsić.

Naš sagovornik napominje da i automobilska industrija ima značajniji rast iako to još uvek nije vidljivo u statističkim podacima, jer je Stellantis počeo sa proizvodnjom električnih automobila, ali izgleda da je ta proizvodnja još uvek mala i da ne utiče značajno na industrijsku proizvodnju do sada.

“Imaće značajniji uticaj ako se tokom ove godine poveća mesečna proizvodnja na pet do deset hiljada automobila. To je nešto što može više da utiče na privredu, ali ako proizvedu nekoliko stotina ili hiljada, to nema baš neki uticaj. Jedan od faktora koji se nepovoljno odrazio i na preduzeća koja se bave proizvodnjom komponenti za automobilsku industriju u Nemačkoj je smanjenje porudžbina koje su uticale na aktivnosti tih firmi u Srbiji”, navodi on.

Aćimović: Cena nafte može da smanji rast BDP-a i poveća inflaciju

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović u razgovoru za Biznis.rs ističe da podaci o industrijskoj proizvodnji daju dozu optimizma, posebno u delu automobilske industrije koja je vezana za sporo rastuće, čak i padajuće evropsko tržište.

“Ako su naše investicije dominantno vezane za evropsko tržište – a ono stagnira – onda će nas tako nešto pretpostavljam stići tokom ove godine. Dobro je da nas još nije stiglo”, kaže on i navodi da će eksterna opasnost po srpsku privredu zavisiti od nekoliko faktora.

“Tu, pre svega, mislim na kretanja cena sirovina na svetskom tržištu, a posebno nafte. Ako nafta skoči na preko 100 dolara za barel, onda će to biti veliki udarac na naše inpute za proizvodnju i transport. Drugi problem je jer iz te cene proizilaze i cene nekih sirovina ili repromaterijala, što takođe može da bude problem. Sve to može da nam sa jedne strane smanji rast BDP-a, a sa druge strane da poveća inflaciju. To je možda čak i najveći izazov”, ističe Aćimović.

On smatra da će mnogo toga zavisiti od poljoprivrede, koja, ukoliko godina bude dobra, značajno može da utiče da privredni rast bude ostvaren po projektovanim stopama.

“S druge strane, nama je u proteklom periodu jako padala agregatna tražnja zato što je, na primer, došlo do smanjenja plata u prosveti. Samim tim ljudi su manje kupovali. Nemoguće je da se društveno-politička kriza ne odražava na celu ekonomiju i to se pre svega vidi kroz takozvani pad agregatne tražnje, odnosno pad potrošnje domaćeg stanovništva. Ljudi su oprezni i po pitanju potrošnje i po pitanju investicija”, dodaje Aćimović.

On ističe da je očigledno da ni državne investicije, kao ni kompanijske, ne idu nekim brzim tempom, a da razlozi za to leže u političkoj nestabilnosti.

Rudarstvo – mač sa dve oštrice za privredni rast zemlje

Kada je reč o doprinosu rudarstva ukupnoj industrijskoj proizvodnji, Milojko Arsić ističe da je loše što se taj doprinos ostvaruje kroz ekstenzivno rudarenje, a veliki deo prerade obavlja u drugoj zemlji, ne u Srbiji.

“Najveći nosilac rasta proizvodnje u rudarstvu je Zijin koji je u Boru i okolini značajno povećao proizvodnju, ali veliki deo poluproizvoda se izvozi u Kinu da bi se finalna proizvodnja obavila tamo. Znači, bilo bi daleko za Srbiju korisnije da su ovde napravljeni prerađivački kapaciteti, gde bi se u celini prerađivala ta ruda i tu bi veća dodata vrednost ostajala u Srbiji”, objašnjava profesor Arsić.

Ipak, on smatra da je ovo stanje u rudarstvu zatečeno i da strategija razvoja privrede Srbije ne bi trebalo da obuhvata otvaranje guste mreže rudnika jer je Srbija relativno mala zemlja u kojoj u okviru privrede veliku ulogu imaju poljoprivreda i turizam.

“Konačno, rudarenje često utiče negativno na zdravlje ljudi, tako da bi rudnici koji su već u funkciji trebalo da se modernizuju, da se smanji količina zagađenja koja nastaje pri rudarenju i preradi, a treba biti vrlo oprezan sa širenjem mreže rudnika zato što oni svi u većoj ili manjoj meri negativno utiču na životnu sredinu”, zaključuje Arsić. 

Ekonomista i savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević navodi da u industrijskoj proizvodnji rudarstvo sa jedne strane ima veliki rast, dok se sa druge strane beleži priličan pad u ukupnoj prerađivačkoj industriji, koji će se nastaviti zbog celokupne situacije na globalnom nivou.

“Imamo i nominalni, dalji pad. Sada je i u ukupnoj svetskoj ekonomiji situacija takva da lanci u pravljenju nekog proizvoda pokušavaju da se ruše i koncentrišu na proizvodnju gotovog proizvoda u jednoj zemlji. Nažalost, mi smo kroz strana ulaganja potrošili dosta novca da bismo dobili strane investicije u delove za automobile i uopšte parčad nečega što služi da bi se naparavio proizvod. To će se neminovno nastaviti pad, jer će određene industrije biti potpuno napuštene”, ističe Kovačević.

Komentarišući doprinos rudarstva privrednom rastu, naš sagovornik kaže da ovaj sektor takođe nije u dobrom položaju jer su naknade za rudare male, a ostaje i otvoreno pitanje ekologije koje će nas kasnije mnogo koštati.

“Mi, nažalost, imamo dosta stvari koje će i ubuduće biti otežavajuće za privredni rast. To se potpuno zaboravlja, a vlast govori da će sve biti dobro sa penzijama, platama i minimalnim zaradama, što je nerealno jer će inflaciju učiniti samo većom. To znači da prosto moramo strukturno da promenimo privredu. Moraćemo da umirimo inflaciju i da više investicija usmerimo u domaću prerađivačku industriju koja zaista ima izvozna tržišta za nas”, zaključuje Milan Kovačević.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Srpskoj privredi neophodne strukturne promene za veći rast BDP-a i industrijske proizvodnje