Salaši i etno kuće će se sve više graditi u Srbiji

Dok su mnoge turističke usluge beležile gubitke, tokom pandemije korona virusa u Srbiji je oživeo seoski turizam. Sela, među kojima su mnoga nenaseljena ili broje izuzetno malo stanovnika, dobila su šansu da svoje lepote pokažu domaćim, ali i stranim turistima.

Potencijal seoskog turizma, na koji je pažnju skrenula i Svetska turistička organizacija, prepoznala je i država koja će tokom narednog perioda za isti izdvojiti 150 miliona dinara.

Naime, prema najavama predsednika Srbije, ali i ministra turizma, priprema se Uredba koja će biti završena krajem januara ili početkom februara, a prema kojoj će svako gazdinstvo dobiti po 25.000 evra. Uslov koji vlasnici salaša ili etno kuća moraju da ispune jeste da ulože dodatno svojih 2.500 evra.

Prema rečima Dragana Subotića, predsednika Udruženja turističkih agencija Srbije „Inicijativa TAS“ , interesovanje naših turista za seoski turizam je od vremena pandemije sve veće, iako se „ne zna tačan broj onih koji pružaju tu uslugu“.

„Ne postoji centralna evidencija koja bi ukazala na to koliko salaša i etno kuća postoji u Srbiji, ali se pretpostavlja da je takvih objekata negde oko 3.200“, istakao je.

On objašnjava i da, uprkos sve većem interesovanju turista za ovaj vid odmora, kod nas ne postoje specijalizovane turističke agencije samo za „etno-turizam“, jer još uvek nismo dovoljno veliko tržište da bi se delokrug rada jednog privrednog subjekta mogao orijentisati samo na taj vid poslovanja.

A koliko je zapravo interesovanje turista? Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2022. godine u seoskim turističkim domaćinstvima zabeleženo je 117.320 noćenja, od čega su strani turisti učestvovali sa 21.859.

Podatak RZS-a iz iste godine govori da je na teritoriji naše zemlje registrovano 2.101 seosko domaćinstvo sa ukupno 4.857 ležaja. Podaci koji bi ukazali na to koliko je takvih domaćinstava zabeleženo u 2023. godini još nisu objavljeni.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA), kaže da je primetno „značajno povećanje broja gostiju na seoskim domaćinstvima“.

„Svaka inicijativa koja ide u prilog tome da se motiviše privatni sektor je jako dobra i očigledno je prepoznato da postoji ogroman potencijal kada je reč i o domaćim, ali i o stranim turistima. Svaka inicijativa tog tipa i davanje subvencija doneće pozitivne rezultate. Ono što je takođe dobro u toj situaciji je što će se verovatno i povećati broj tih domaćinstava, jer na lokalu to izgleda tako što kada komšija vidi da se neko dosetio i još dobio subvenciju – poželi i on da napravi isto“, zaključio je Seničić.

On objašnjava da se, za razliku od nekih drugih zemalja, kod nas seoski turizam razvijao tako što su „ljudi sebe pronalazili u tom poslu i ulagali veliki novac, a država je sada to prepoznala i želi da pomogne daljem razvoju“.

„Postoji potencijal i za dalje širenje ove delatnosti. Takođe, Svetska turistička organizacija u nekim svojim analizama pominje seoski turizam kao jednu od ponuda Srbije, i u tom smislu je ovo odlično, ali da ne ostanemo na tome – ima tu još puno potencijala“, zaključuje on.