Sedam kompanija nosi petinu agroindustrije Srbije

U agroindustriji Srbije tokom 2023. godine poslovalo je 3.198 privrednih društava koja su zapošljavala 74.000 radnika i generisala 2,24 milijarde evra BDV-a. Prema strukturi, najveći broj firmi poslovao je u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda – 82 odsto, zatim u delu proizvodnje pića 17,4 odsto, a svega 0,6 odsto u proizvodnji duvanskih proizvoda.

Ukupan promet agroindustrije iznosio je 10,64 milijarde evra, od čega su 55 odsto ostvarila velika preduzeća, pokazuju rezultati analize Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pod nazivom “Strukturne promene u poljoprivredi i njihov uticaj na ekonomski rast u Srbiji”.

U strukturi privrednih društava agroindustrije u 2023. godini, prema veličini su najzastupljenija mikro preduzeća – 73,6 odsto, dok u svim ostalim pokazateljima najveće učešće imaju velike agroindustrijske kompanije. Tako u strukturi 74.000 zaposlenih sektor MMSP zapošljava 45 odsto ljudi, dok u velikim agroindustrijskim privrednim društvima radi 27,3 odsto radnika.

“Proces privatizacije privrednih društava iz prehrambene industrije i priliv stranog kapitala pozicionirao je jednu grupu velikih preduzeća čije poslovanje snažno utiče na rast sektora i privrede u celini”, ocenjuju autori analize.

U sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, sedam preduzeća je pojedinačno imalo BDV veći od 10 miliona evra u 2023. godini. Svaki četvrti radnik u ovom sektoru je zaposlen u ovih sedam preduzeća koja su ostvarila ukupan BDV od 163,26 miliona evra, odnosno 27,4 odsto ukupnog BDV‐a sektora i 0,42 odsto BDV‐a privrede.

Na ovoj listi nalaze se dva velika javna preduzeća iz oblasti šumarstva – Srbijašume i Vojvodinašume, koja zapošljavaju 20 odsto ukupno zaposlenih i generišu 16 odsto BDV-a u sektoru. Tu su i Al Dahra d.o.o. Padinska skela, PIK Bečej, Corteva Agriscience, Ravnica d.o.o. Bajmok, ali i Carnex stočarstvo d.o.o. Bečej.

Sedam najvećih kompanija zapošljava 5.000 radnika

Koncentracija sedam najvećih kompanija u agroindustriji je snažnija i sa većim doprinosom ukupnom poslovanju prerađivačke industrije i ukupne privrede. Od ukupno 3.198 agroindustrijskih privrednih društava, sedam kompanija koje pojedinačno imaju BDV veći od 50 miliona evra u 2023. ostvarile su 487 miliona evra BDV‐a, odnosno 21,7 odsto agroindustrije i 1,27 odsto BDV‐a privrede.

“Ovih sedam kompanija zapošljava oko 5.000 radnika (6,7 odsto u agroindustriji). Treba napomenuti da su sve ove kompanije (osim Sunoko d.o.o.) u većinskom stranom vlasništvu, kao i da su regionalno koncentrisane u velikim gradskim centrima. Strukturno, radi se o visokoprofitabilnim oblastima prerađivačke industrije. Samo dve kompanije u duvanskoj industriji učestvuju u ukupnom BDV‐u agroindustrije sa 6,8 odsto”, navodi se u analizi RZS-a.

Među ovim kompanijama nalaze se Philip Morris Operations a.d., Farmina pet foods, Coca-Cola Hellenic Bottling company – Srbija d.o.o, JT International a.d, Sunoko, AD Imlek i Frikom.

Poljoprivredno-prehrambeni sektor devastiran tokom privatizacije

Agroekonomski analitičar Milan Prostran u razgovoru za Biznis.rs ističe da je poljoprivredno-prehrambeni sektor pretpeo ogromnu devastaciju tokom privatizacije od 2001. godine.

“Veliki sistemi koji su imali veoma značajnu ulogu u prehrambenoj i tržišnoj sigurnosti praktično su nestali. Poljoprivredno-prehrambeni sektor Srbije je u okviru tih sistema obezbeđivao 45-50 odsto hrane za tržište do devedesetih godina prošlog veka, dok je naša zemlja u obezbeđivanju osnovnih prehrambenih proizvoda u bivšoj Jugoslaviji učestvovala između 60 i 80 odsto”, ističe Prostran.

Prema njegovim rečima, privatizacija značajnih sistema sprovedena je mimo zakona, pa je tako izgubljen i veći deo poljoprivrednog zemljišta.

“Prvo, nije ispoštovan Zakon o poljoprivrednom zemljištu kojim je zabranjena prodaja državnog poljoprivrednog zemljišta jer su ta društvena preduzeća ili poljoprivredni kombinati po zakonu bili samo korisnici zemljišta, ali ne i vlasnici. Neko se prilikom privatizacije dosetio da kroz cenu kapitala preduzeća ‘ugura’ i poljoprivredno zemljište i tako je nastala ogromna pljačka najskuplje državne imovine”, napominje naš sagovornik.

Samim tim, kako kaže, danas dovodimo u pitanje rad prehrambenih kapaciteta, pa je tako Srbija sa 15 šećerana spala na tri, dok umesto pet-šest velikih fabrika ulja sada imamo dve ili tri.

“To su bile ogromne kapitalne investicije i mi smo od jedne razvijene poljoprivredno-prehrambene zemlje došli do toga da je veliki deo kapaciteta nestao ili propao, jer se nikada nismo oporavili od loše privatizacije. Zbog toga smo danas manje konkurentni i sposobni da izlazimo na svetska tržišta”, ocenjuje Milan Prostran.

Od čuvene Pekabete do Imleka i Frikoma

Od nekadašnje PKB korporacije, čuvenog poljoprivrednog kombinata koji je osnovan 1945. godine sa ciljem da prehrani Beograd posle rata i obezbedi nužne količine hleba, mleka i mesa, danas su nastale kompanije poput Imleka i Frikoma.

Prostran podseća da je PKB nastao na neplodnom močvarnom zemljištu koje je pretvoreno u obradivo i čija je plodnost održavana prisustvom velikog broja grla stoke.

“PKB se zatim širio i u samoj Padinskoj skeli imao je 200.000 hektara, zatim se integrisao sa kompletnom poljoprivredom i stočarstvom u Vršcu, pre toga u Čoki, a u jednom momentu su imali svoj deo i u Tivtu, kao i na Kosovu i Metohiji. PKB je stigao do 35.000 grla goveda, muznih krava i jedan manji deo svinjarstva i živinarstva. Tako su oni na kraju razvili druge velike prerađivačke kapacitete, pa je od PKB-a nastala industrija mleka Imlek, industrija za preradu povrća i smrznute hrane Frikom i industrija mesa Imes”, naglašava Milan Prostran.

Podseća da je iz PKB-a nastala i velika trgovina Pekabeta, a ova korporacija imala je i svoju PKB banku. Na vrhuncu svog poslovanja PKB je zapošljavao 42.000 radnika širom bivše Jugoslavije.

Privatizacija ovog preduzeća završena je 2018. godine, a u ruke kompanije Al Dahra Poljoprivredna korporacija Beograd otišla je za 105,055 miliona evra.