Srbiji treba 29 godina do evropskog BDP-a po glavi stanovnika – šta bi promenilo članstvo u EU?

„Converge2eu”, trogodišnji projekat koji Institut za razvoj i inovacije (IRI) realizuje u partnerstvu sa Bečkim institutom za međunarodne ekonomske studije i organizacijom Think Europe iz Ljubljane, koji su i koordinatori projekta, okuplja lokalne partnere sa Zapadnog Balkana u cilju kvalitetnog razumevanja lokalnog konteksta i međusobne saradnje. Podržan je od strane Fondacije za otvoreno društvo – zapadni Balkan (OSF-WB), a glavni rezultati projekta biće predstavljeni danas (četvrtak) u Beogradu.

Cilj projekta „Converge2eu“, koji će trajati do kraja 2027. godine, je da prati i unapredi proces ekonomske, socijalne i institucionalne konvergencije zemalja Zapadnog Balkana ka nivou životnog standarda u Evropskoj uniji. To podrazumeva i uspostavljanje i redovno ažuriranje baza podataka i indeksa konvergencije za sve zemlje zapadnog Balkana. Institut za razvoj i inovacije će kroz ulogu lokalnog partnera biti odgovoran za celokupan aspekt projekta koji se odnosi na Republiku Srbiju.

U okviru istraživanja koje je sproveo IRI, a koje su predvodile kolege sa Bečkog instituta, razmotrena su četiri scenarija integracije Srbije i zemlja regiona u Evropsku uniju.

Prvi je puno članstvo u Evropskoj uniji, drugi je pristup fondovima EU bez formalnog članstva, treći scenario je pristup jedinstvenom tržištu bez ostalih elemenata članstva i, najzad, jedan apsurdan za postojeće stanje na zapadnom Balkanu – sprovođenje institucionalnih reformi bez pristupa fondovima i bez formalnog ulaska u EU.

Ovo je omogućilo poređenje različitih nivoa integracije i njihov potencijalni uticaj na ekonomski i društveni razvoj. Kao orijentir uzeta su iskustva Bugarske, Rumunije i Hrvatske – zemalja koje su u poslednjih dvadeset godina pristupile Evropskoj uniji i koje su po institucionalnim i ekonomskim karakteristikama najsličnije zemljama Zapadnog Balkana. Njihov put nakon pristupanja omogućio je bolje razumevanje načina na koji evropske integracije utiču na rast, reforme i društvene promene.

Biznis.rs je pred današnje predstavljanje projekta imao priliku da o ključnim nalazima istraživanja razgovara sa Nenadom Jevtovićem, direktorom Instituta za razvoj i inovacije, i Branimirom Jovanovićem, ekspertom Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Na pitanje koji je trenutno najočigledniji makroekonomski ili institucionalni deficit koji u regionu Zapadnog Balkana predstavlja najveću prepreku za dostizanje standarda Evropske unije, Branimir Jovanović odgovara – infrastruktura i obrazovanje.

“U infrastrukturi su svi u regionu između 14 i 38 odsto proseka EU, što je prilično loše. U obrazovanju trenutno stanje i nije tako loše – svi smo negde između 60 i 80 odsto proseka EU – ali je problem što svi nazadujemo, osim Bosne i Hercegovine”, ocenjuje Jovanović.

S druge strane, Nenad Jevtović smatra da su među makroekonomskim problemima najveći – slaba produktivnost i izbor modela ekonomskog rasta koji je baziran na jeftinoj radnoj snazi kao osnovnom adutu pred investitorima.

“Svaka vlada regiona nudi radnike i zaštitu strane direktne investicije kako bi rešila zapošljavanje ljudi i neke prihode u budžet. Ne ulaže se dovoljno u nove tehnologije ili samo kapitalnu opremljenost, što dovodi do toga da ne dolazi do rasta izvoznih potencijala. Na to se naslanja i institucionalni problem regiona da ne postoji dovoljna zaštita imovinskih i vlasničkih prava za mala i srednja preduzeća i ona, odnosno njihovi vlasnici, nemaju dovoljan podsticaj da investiraju”, ističe Jevtović.

S obzirom na analize scenarija regionalne integracije, pitali smo naše sagovornike i koja je njihova glavna preporuka donosiocima odluka – ključna sektorska ili regulatorna reforma čija bi hitna implementacija imala najveći direktni uticaj na ubrzavanje ekonomskog rasta i smanjenje socio-ekonomskih dispariteta. Branimir Jovanović savetuje – članstvo u EU.

“Ako Srbiji trenutno treba 29 godina da dostigne nivo EU po BDP-u po glavi stanovnika, a 77 godina kada je siromaštvo u pitanju, u slučaju da već sutra postane članica EU to se vreme skraćuje na 18 i 38 godina. Ako je punopravno članstvo u EU trenutno nerealna opcija, onda je pristup budžetu EU druga najbolja opcija – u tom slučaju se broj godina do dostizanja EU standarda po BDP-u po glavi stanovnika smanjuje na 21 godinu, a kada je siromaštvo u pitanju, ponovo na 38”, navodi Jovanović neke od nalaza iz istraživanja.

Direktor IRI Nenad Jevtović preporučuje podršku domaćim malim i srednjim preduzećima, pre svega u pogledu zaštite vlasničkih prava, njihovog jednostavnijeg poreskog i pravnog tretmana i podsticaja za transfer tehnologija. On misli da će donosioci odluka biti primorani na ovakve poteze u budućnosti jer je region Zapadnog Balkana sve manje atraktivan, kako u pogledu cene radne snage, tako i demografskih karakteristika stanovništva.

Kroz projekat će biti kreirana i interaktivna Converge2EU platforma, sa svojim setom podataka, koja će poslužiti poslovnoj zajednici kao alat za donošenje strateških odluka i procenu rizika ulaganja u regionu.

“Prvi način na koji im može poslužiti jeste što će moći da vide kako zemlje u regionu stoje u svim ovim oblastima, gde ima napretka, a gde nema, pa će tako znati gde treba investirati i donositi ostale odluke. Drugi način je što će moći da lobiraju kod vlada na osnovu ovih podataka, kako bi se stvari poboljšale”, zaključuje ekspert Bečkog instituta Branimir Jovanović, dok se Nenad Jevtović nada da će platforma služiti kao izvor zasnovan na verodostojnim podacima, i kao nešto što je nastalo kao potreba koju su donosioci odluka, odnosno političari, iskazali na samitu 2023. godine u Tirani.

“Sada imaju bazu u kojoj mogu da porede sebe sa prosekom EU, ali i komšijama, a ovo merenje sa komšijama je posebno popularna disciplina na Balkanu”, naglašava Jevtović.