Srpskim startapima nedostaju krila, ključni alternativni izvori finansiranja

Pokretanje startapa u Srbiji i dalje je poduhvat koji najčešće započinje iz sopstvenog džepa i uz pomoć familije i prijatelja. To pokazuje i istraživanje NALED-a po kojem čak 92,5 odsto inovatora u našoj zemlji finansira svoj biznis ličnim sredstvima ili pozajmicama.

Iskustva iz Evropske unije pokazuju da alternativni izvori finansiranja mogu biti ključni za brži rast i uspeh startapa, a među njima posebno mesto zauzimaju biznis anđeli, investitori koji prepoznaju potencijal i ulažu ne samo novac, već i svoje znanje, kontakte i mentorsku podršku. Oni su danas u Evropi, posebno u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj, ključni faktor u startap ekosistemu, a prema podacima organizacije European Business Angels Network (EBAN) na ovim tržištima raste broj „super anđela“, koji u proseku investiraju više od pola miliona evra u inovativne ideje i modele.

U Srbiji startap ekosistem ubrzano raste, ali ga finansijsko tržište za sada ne prati istim tempom – dostupnost alternativnih izvora finansiranja poput biznis anđela je relativno ograničena. Prema podacima „Startap skenera“, u našoj zemlji posluje oko 750 ovakvih kompanija. Početkom 2024. zapošljavale su oko 6.000 ljudi, čak za 2.500 više nego u prethodne dve godine.

Prema Zakonu o inovacionoj delatnosti, startap (engl. start-up) je novoosnovano privredno društvo ili preduzetnik koji razvija inovativni proizvod ili uslugu i koji ima potencijal brzog i velikog rasta.

Kako u razgovoru za Biznis.rs ističe Jovana Stefanović, specijalistkinja za regulatornu reformu u NALED-u, u praksi su najčešće forme koje biraju osnivači startapa – društvo sa ograničenom odgovornošću i preduzetnik.

Naša sagovornica napominje da je sam postupak osnivanja preduzeća vrlo jednostavan i da se može završiti potpuno elektronski, bez odlaska na šaltere. Registracija se vrši putem online portala Agencije za privredne registre, uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa (e-potpis). Za to je potrebno da osnivač ima otvoren nalog na portalu eUprava i važeći elektronski sertifikat.

Što se tiče početnih ulaganja, ona ističe da iznos zavisi od delatnosti startapa i potreba samog poslovanja.

“Generalno, startapi koji se bave digitalnim i softverskim uslugama imaju manje početne troškove, jer zahtevaju minimalnu fizičku opremu. Oni često mogu početi sa radom praktično samo uz računar i internet konekciju. S druge strane, proizvodni startapi zahtevaju značajnija početna ulaganja, jer je neophodno obezbediti sredstva za proizvodni prostor, opremu, mašine, sirovine, ali i moguće sertifikate i dozvole. Zbog toga su im potrebna veća sredstva već na samom početku poslovanja”, kaže Jovana Stefanović.

Kako se finansirati kada je startap kreditno nepogodan za banke?

Rezultati NALED-ovog istraživanja stavova startapa iz 2024. godine pokazuju da se srpski startapi dominantno oslanjaju na sopstvena sredstava i grantove. Naša sagovornica ukazuje da su programi podrške jako pogodni za startape, posebno u ranim fazama razvoja, jer se najčešće radi o bespovratnim sredstvima kojima se ne stvara dodatni finansijski pritisak.

“U Srbiji postoji širok spektar programa podrške za inovatore, kako državnih tako i privatnih, koji osim finansiranja često nude i stručne i savetodavne usluge, olakšavajući inovatorima da unaprede poslovne strategije, poboljšaju upravljanje resursima i ubrzaju rast, čime se povećava i njihova šansa za uspeh na tržištu”, dodaje ona.

Za razliku od korišćenja grantova, jako mali broj startapa se odlučuje za bankarske kredite ili alternativne izvore finansiranja (VC fondovi, biznis anđeli, grupno finansiranje…).

“Startapi u ranim fazama razvoja su često označeni kao kreditno nepogodni za banke, jer nemaju razvijen proizvod ili uslugu, odnosno tržišnu poziciju. Što se tiče alternativnih izvora finansiranja, oni su dostupni u Srbiji, ali je njihov udeo u finansiranju startapa i dalje izuzetno mali. Manje od pet odsto domaćih startapa uspelo je da privuče ulaganje iz alternativnih izvora. S jedne strane, mnogi startapi nisu dovoljno upoznati sa tim kako ovi modeli funkcionišu, a sa druge, broj potencijalnih investitora koji su spremni da ulože u rane faze inovativnih kompanija tek počinje da raste”, objašnjava Jovana Stefanović.

Pored direktnih finansijskih sredstava, kako ukazuje specijalistkinja za regulatornu reformu u NALED-u, inovatorima u Srbiji na raspolaganju stoji set poreskih olakšica koje pomažu u smanjivanju troškova započinjanja poslovanja, zapošljavanja kvalifikovane radne snage, ulaganja u inovacije i inovativne biznise, kao i zaštiti prava intelektualne svojine.

“Prema podacima NALED istraživanja, oko 40 odsto startapa je apliciralo za korišćenje nekih od poreskih olakšica, dok oni koji nisu kao najčešći razlog su naveli nedostatak informacija, a često nedostaje i usmerena podrška od strane njihovih knjigovođa, tako da i na ovom polju postoji značajan prostor za unapređenje”, dodaje Stefanović.

Najveći broj startapa u IT sektoru

Prema nekim procenama, trenutno u Srbiji posluje oko 750 startap kompanija. Naša sagovornica ističe da je u pitanju veoma dinamično tržište na kome se nove kompanije često pojavljuju, ali se i postojeće brzo gase, tako da sve procene treba uzeti sa dozom rezerve.

“Poslednji dostupni podaci pokazuju da najveći broj startapa zasniva svoje poslovanje na nuđenju nekih inovacija procesa, što znači da razvijaju softvere i digitalne alate koji pomažu firmama da rade lakše i efikasnije – bilo da je reč o upravljanju dokumentima, komunikaciji u timu ili automatizaciji poslovanja”, dodaje ona.

Pored toga, kako kaže, značajan broj domaćih startapa prisutan je u industriji video-igara, sektoru veštačke inteligencije (AI), oblasti analize velikih količina podataka (Big Data), kao i u sve popularnijim oblastima poput pametnih gradova, blockchain tehnologije i kriptovaluta.

“Važno je napomenuti da su mnogi startapi ujedno i multidisciplinarni – to znači da, na primer, jedan AI startap može da razvija rešenje koje može naći primenu u različitim industrijama. Zato granice između sektora postaju sve manje vidljive, a inovacije pronalaze primenu u gotovo svim sektorima”, ističe Stefanović.

Prema njenom mišljenju, ne postoji jedinstven recept za uspešan startap jer to zavisi od mnogo faktora, kako unutrašnjih tako i spoljašnjih.

“Među unutrašnjim faktorima ključan je kvalitet tima, njihova međusobna saradnja, jasno definisane uloge, kao i sposobnost članova tima da brzo rešavaju probleme i donose odluke. S druge strane, od spoljašnjih faktora posebno je važna realna potreba tržišta, kao i sposobnost tima da tu potrebu prepozna i ponudi efikasno rešenje. Čak i najbolja ideja neće biti dovoljna ukoliko se ne pretvori u održiv poslovni model ili ako tim nema dovoljno znanja, veština ili resursa za realizaciju proizvoda ili usluge”, navodi naša sagovornica.