Srpskoj privredi neophodne strukturne promene za veći rast BDP-a i industrijske proizvodnje

U prvom kvartalu 2025. godine u Srbiji je ostvaren realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od dva odsto u odnosu na isti period prethodne. Kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, na pozitivno kretanje BDP-a najznačajnije je uticao sektor usluga, osim trgovine, sa 1,3 procentnih poena (p.p.). Posmatrano po agregatima upotrebe, privatna potrošnja je ostvarila realni rast od 1,8 odsto i pozitivno doprinela kretanju BDP-a sa 1,1 p.p.

Investiciona aktivnost smanjena je za jedan odsto, a izvoz i uvoz ostvarili su stope rasta od 7,5 odsto i 11,5 odsto, sa doprinosom kretanju BDP-a od 4,1 i 6,7 p.p, respektivno.

Ekonomisti sa kojima smo razgovarali saglasni su da je usporavanje rasta srpske privrede posledica dešavanja na globalnom nivou, pada ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji, ali i političke krize u zemlji. Oni smatraju da je neophodan zaokret u strukturi aktivnosti koje doprinose bržem rastu BDP-a.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je ostvareno relativno značajno usporavanje rasta bruto domaćeg proizvoda, što je posledica nepovoljnog uticaja većeg broja faktora.

“Rast je krajem prošle godine bio veći od tri odsto, u poslednjem kvartalu 3,3 odsto, a sada je samo dva procenta. Neki od faktora koji utiču na to odnose se na nepovoljna kretanja u svetskoj privredi, poput relativno sporog rasta evropske ekonomije, pre svega Nemačke, ali i pogoršanja geopolitičke situacije, što naročito utiče na investicije. To se, pre svega, odnosi na najave uvođenja carina između najvećih svetskih sila – Amerike, Kine, Evropske unije. Iako su neke od tih najava povučene, veliki deo godine bio je u znaku neizvesnosti. Srbiju je dodatno opterećivalo i moguće uvođenje sankcija Naftnoj industriji Srbije”, navodi Arsić.

Kada je reč o nepovoljnim okolnostima van međunarodnog okruženja, u samoj zemlji, on kaže da jedan od tih faktora čine problemi koji zahtevaju da privreda promeni strukturu proizvodnje u odnosu na onu koju je imala u prošlosti – da zameni neka slabo plaćena radna mesta i uvede ona kojima se stvara veća dodata vrednost u delatnostima kao što su industrija automobilskih kablova ili tekstilna industrija.

“Primer tog restrukturiranje je odlazak Benetona ili najava odlaska Draxlmaiera iz Zrenjanina. Radi se o delatnostima koje ne mogu da finansiraju relativno visoke troškove rada i energije koji su u Srbiji povećani. Biće potrebno vreme da se otvore nove firme i da one zaposle ljude koji su izgubili posao”, ističe profesor Arsić.

Naš sagovornik smatra da je politička kriza takođe jedan od unutrašnjih faktora koji je kratkoročno nepovoljno uticao na privredu, naročito na investicije i privatnu potrošnju.

“Ljudi se u neizvesnim vremenima uzdržavaju od potrošnje. I delatnosti koje su vezane za privatnu potrošnju imaju vrlo spor rast – poput trgovine – ili imaju pad privredne aktivnosti u proteklom delu godine. Najbolji rast imale su delatnosti koji nisu mnogo vezane za tržište Srbije, poput informacionih tehnologija (IT) koje izvoze svoje proizvode u svet”, napominje Milojko Arsić i dodaje da na pad investicija utiče i slaba efikasnost u realizaciji državnih ulaganja.

“Imamo i solidan pad stranih i javnih investicija. Kada se poredi sa istim periodom prošle godine dobija se pad od preko 50 odsto. Međutim, to poređenje nije sasvim adekvatno zato što se u prvom kvartalu 2024. dogodila jedna vanredna transakcija. Telekom je prodao antenske stubove, to se događa relativno retko. I ako isključimo prihode od te prodaje, onda rast/pad nije toliki i u odnosu na neki višegodišnji prosek iznosi 15 odsto”, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta i podseća na kupovinu aviona Rafala.

Kako kaže, uplata rata za Rafale iznosi oko 50 milijardi, i to ne utiče na našu privredu, to utiče na francusku.

„Na našu privredu utiče koliko se redovno isplaćuju obaveze po osnovu investicija u Srbiji. Od puteva do stadiona, Expoa… Nezavisno od toga da li su svi ti projekti opravdani, njihova realizacija sada utiče pozitivno na privredu, a dugoročni efekti su drugo pitanje”, zaključuje Milojko Arsić.

Šta još koči privredni rast Srbije?

Ekonomista i savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević u razgovoru za Biznis.rs ističe da BDP ima tendenciju opadanja, što je slučaj i u Evropskoj uniji.

“Mi smo projektovali znatno veći BDP i budžet je rađen na većem rastu nego što je ovaj. Očigledno se neke stvari pojavljuju kao kočnice bržem rastu. Sa druge strane, objektivno je situacija takva da Evropska unija takođe ima tendenciju pada, a naš najveći obim trgovine je sa EU, pa se onda to direktno odražava i na usporavanje našeg rasta bruto domaćeg proizvoda”, ocenjuje Kovačević. 

On smatra da je neophodno da dođe do određenih promena strukture aktivnosti koje doprinose rastu BDP-a.

“Do sada smo jako mnogo gradili auto-puteve. To je formalno – iako su dolazili radnici iz inostranstva i finansijski nismo imali od toga dobru korist – naduvavalo i pomagalo da bruto domaći proizvod brže raste”, ukazuje naš sagovornik.

Kovačević kaže da je građevinarstvo jedno vreme stalo, ali da sada opet ima tendenciju malog rasta, uglavnom u delu stambene gradnje i rekonstrukcije, što predstavlja vrlo mali, blagi doprinos.

“Drugo, mi ne znamo kako se troši, a očito ide dosta kroz korupciju na bogaćenje ljudi i iznošenje u inostranstvo jednog dela novca, jer praktično nemamo javne nabavke, dok država ima blizu polovine bruto domaćeg proizvoda kojim raspolaže. I to je nešto što sigurno grize, smanjuje i otežava privredni rast kod nas”, ocenjuje Milan Kovačević.

Industrijska proizvodnja ostvarila solidan rast u poređenju sa zemljama EU

Ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji u periodu januar-mart 2025. godine bila je za 2,1 odsto viša nego u istom periodu prethodne godine. Rast je ostvaren u sektorima prerađivačke industrije (3,7 odsto) i rudarstvu (4,9 odsto), dok je u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji ostvaren pad od 5,7 odsto.

Prema podacima RZS-a objavljenim u publikaciji Trendovi, sektor prerađivačke industrije dao je najveći doprinos od 2,5 p.p. rastu ukupne industrije u prvom kvartalu ove, u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Odmah zatim sledi doprinos rudarstva (0,4 p. p.), dok je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija u ovom periodu dao negativan doprinos tromesečnom rastu industrijske proizvodnje (-0,8 p. p.).

Prerađivačka industrija ima učešće od 76,2 odsto u ukupnom indeksu industrijske proizvodnje. Posmatrano po oblastima, ona je u periodu januar-mart 2025. godine zabeležila rast u 11 od 24 oblasti (zajedno učestvuju sa 36,9 odsto u ukupnoj industriji) u odnosu na isti period 2024. godine.

Najznačajnije oblasti – mereno učešćem u ukupnoj industrijskoj proizvodnji − u kojima su ostvareni pozitivni rezultati jesu: Proizvodnja koksa i derivata od nafte (rast od 28,1 odsto), Proizvodnja proizvoda od gume i plastike (rast od 19,7 odsto) i Proizvodnja metalnih proizvoda osim mašina (rast od 7,7 odsto).

Sutra: Rezultati bi bili bolji da nije došlo do pada u sektoru energetike