Šta će biti sa rafinerijom u Pančevu ako MOL kupi ruski udeo u NIS-u?

Predstavnici mađarske kompanije MOL već nekoliko dana su u Srbiji i analiziraju poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS), čime su se istakli kao najozbiljniji kupac ruskog udela u srpskoj naftnoj kompaniji od 56 odsto.

Tačno tri meseca od uvođenja sankcija NIS-u reklo bi se da smo malo bliže rešenju krize. Nadu uliva i to što je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala novu licencu NIS-u za pregovore o prodaji ruskog udela sa produženim rokom do 24. marta, a Ministarstvo finansija SAD poslednjeg dana prošle godine i posebnu licencu kojom se kompaniji ponovo omogućava obavljanje operativnih aktivnosti zaključno sa 23. januarom.

Prema poslednjim informacijama, NIS je na osnovu toga u petak dogovorio isporuku prvih količina sirove nafte za preradu u Rafineriji u Pančevu.

Detaljnijih informacija o pregovorima ruske i mađarske strane zasad nema, a stručna javnost kao centralna pitanja svakako postavlja kakav će biti modalitet prodaje ruskog udela, da li će MOL nastaviti rad rafinerije u Pančevu ili prevashodno kupuje srpsko tržište naftnih derivata na kojem je već prisutan i gde je proširio uticaj posle uvođenja sankcija NIS-u.

Energetski analitičar i urednik hrvatskog portala Energypress Ivan Brodić kaže za Biznis.rs da za sada ne postoji potvrda da su predstavnici MOL-a u Naftnoj industriji Srbije u zvaničnom dubinskom snimanju celog poslovanja kompanije.

“Do sada nismo dobili potvrdu da li je MOL krenuo u tom smeru, iako moje informacije iz NIS-a daju nagoveštaj da je takav postupak započeo ili je vrlo blizu početka. ‘Due diligence’ (dubinsko snimanje) kompanije veličine NIS-a nije moguće obaviti preko noći, za to je potrebno u najoptimističnijoj varijanti dva meseca, a realno bi bilo očekivati ceo kvartal do šest meseci”, navodi Brodić.

Prema njegovom mišljenju, MOL je za sada ostao jedini kandidat za kupovinu ruskog udela, jer su razni slovački i američki fondovi otpali zbog izloženosti ruskom kapitalu ili povezanosti sa sankcionisanim osobama. Otpao je i ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zbog sličnih razloga. Naime, u Emirate i na Kipar se sakrio skoro sav sankcionisani kapital i imovina iz Rusije.

S obzirom na dobre odnose Orbana i Trampa, s jedne strane, to je izgledna opcija, ali s druge strane se postavlja pitanje kako će OFAC ceniti dobre odnose mađarske energetike sa Rusijom.

Što se same kupovine tiče, moguće je da ulaz MOL-a u NIS bude postepen, najpre kupovinom udela od Gazpromove petrogradske kompanije Intelligence, ali Brodić ne isključuje ni kupovinu celog Gazpromovog udela i ocenjuje da je to više nego logičan potez zbog povezanosti tržišta.

“Kako će na to gledati regulator zbog velike tržišne akumulacije (maloprodajne) NIS-a u Srbiji i Republici Srpskoj, i to ne samo srpski regulator, ostaje da se vidi. Imamo primer kada je MOL kupio poljski Lotus, da je morao u Mađarskoj da proda neke pozicije”, podseća naš sagovornik.

Kako god, on smatra da bi ulazak MOL-a u NIS u sadašnjim geopolitičkim okolnostima bilo vrlo dobro rešenje zbog deblokade NIS-a, deblokade tržišta Srbije i Republike Srpske, ali i zbog toga što je MOL finansijski vrlo dobar upravljač svake svoje akvizicije.

Monopol je monopol, nije važno čiji

Ekonomista Aleksandar Stevanović na pitanje Biznis.rs da li bi ulazak MOL-a u Naftnu industriju Srbije, s obzirom na prisutnost koju ova kompanija ima u našem regionu, bio ekonomski gledano dobar potez, odgovara da NIS i danas ima monopol na tržištu.

“Sama promena većinskog vlasnika ne menja ovu činjenicu. Monopol se ne može formirati jer već postoji. Da li će neko imati 80 ili 90 odsto ne menja mnogo u celoj prirodi državno regulisanog privatnog monopola”, smatra on. 

Što se tiče odnosa prema rafineriji u Pančevu, Stevanović procenjuje da bi MOL zadržao njeno funkcionisanje jer je isplativije da srpsko tržište pokriva derivatima iz Pančeva nego da koristi alternative rafinerije.

“Rusi imaju svojih političkih izazova, ali su oni od NIS-a, uz naše obilno davanje resursa – takoreći besplatno, napravili sistem, ozbiljnu kompaniju i teško da će se novi većinski vlasnik odreći jedne dobre aktive”, navodi naš sagovornik.

Za Brodića je ovo pitanje, ipak, mnogo kompleksnije i zavisiće od niza okolnosti. S druge strane, teško je u slučaju rafinerijskih kapaciteta povlačiti paralele sa Hrvatskom u kojoj je MOL posle kupovine udela u INA-i zatvorio rafineriju u Sisku, dok je riječka rafinerija trenutno u procesu modernizacije.

“Mi smo imali dve rafinerije – jednu u Sisku, u koju se valjda od njenog ulaska u INA-u šezdesetih godina prošlog veka nije uložio ni evro, i Rijeku, koja je zbog okrenutosti hrvatskog, regionalnog i dobrog dela tržišta srednje Evrope, izuzetno dobro pozicionirana i koja je u poslednje vreme uz sve izazove i sindikalna usporavanja u procesu modernizacije i testne faze proizvodnje. Pančevo su Rusi modernizovali”, kaže hrvatski analitičar.

Međutim, sudbina rafinerije u Pančevu mogla bi da zavisi od produktovoda koji Mađarska gradi ka Srbiji, a kroz koji cirkuliše gotov proizvod, odnosno naftni derivati. Kako navodi, produktovod koji Mađarska gradi paralelno sa interkonektorom prema Mađarskoj i naftovodu Družba, biće gotov znatno ranije nego interkonektor.

“Ako se praksa poslovanja produktovodom pokaže održivom, to nije dobra vest za nastavak rada rafinerije u Pančevu, koja se uostalom nalazi vrlo blizu mađarske rafinerije Dunav, koja svakim danom za nekoliko procenata obnavlja kapacitete, nakon požara pre nekoliko meseci koji ju je paralizovao. Održivost produktovoda označiće i ozbiljnu inicijativu MOL-ove kupovine skladišta u Smederevu, koje je već neko vreme na prodaju”, ističe Brodić.

Pančevo bi bila peta rafinerija u MOL Grupi

Kupovinom udela od 56 odsto u NIS-u rafinerija u Pančevu bi bila peta u potpunom ili delimičnom vlasništvu MOL Grupe. To su rafinerije u Mađarskoj, Slovačkoj, dve u Hrvatskoj i jedna u Srbiji. Rafinerija u Rijeci je u procesu modernizacije koja bi trebalo da se završi narednih meseci i nešto je manja od one u Slovačkoj, ali zato ima dvostruko veće kapacitete od one u Mađarskoj. Kapacitet NIS-ove rafinerije u Pančevu je za 20 odsto veći od riječke. Rafinerija u Sisku je zatvorena.

Ukoliko se akvizicija ruskog dela u NIS-u ostvari, MOL bi imao na raspolaganju rafinerijske kapacitete od ukupno 25 miliona tona prerađene nafte.

Poznavaoci prilika smatraju da je ovo odlična situacija za MOL da praktično kupi NIS-ovo učešće na tržištu, a naš sagovornik ističe da je ta namera svakako na umu donosiocima odluka i stratezima poslovnih procesa MOL-a.

“Nijedna kompanija, pa tako ni MOL, pogotovo jer je izlistana na berzi i odgovara velikim i malim akcionarima, nije dobrotvorna ustanova. Bez obzira na dobre odnose Viktora Orbana i Aleksandra Vučića”, napominje.

A na pitanje koliko dobri odnosi dva državnika zaista mogu da budu jezičak na prodajnoj vagi ruskog udela u NIS-u, ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da lični odnosi jesu bitni u politici, ali ako je politika formirana samo na tome – traje dok postoje oni koji su u njoj našli svoj interes.  

“Srbi i Mađari treba da budu dva partnerska naroda, budući da nas spaja slična kultura i privredna međuzavisnost, nezavisno da li će sutra na vlasti biti Peter Mađar i ko god da bude predvodio neku novu vlast u Srbiji ili će, što je sada nešto manje verovatno, ostati Orban i Vučić. Saradnja treba da bude slobodno spajanje interesa privreda, više nego firmi koje su u bliskim odnosima sa vladama ove dve zemlje”, smatra on.

Naš interes, za početak, treba da bude da izbegnemo nestašice goriva i rast cena kao što je to bilo devedesetih i da shvatimo da Rusi ne mogu da nam reše nijedan regionalni izazov.

“Ako je možda neko i imao neke dileme, mislim da primeri Sirije, Venecuele, Irana i Jermenije govore koliko je Rusija nemoćan saveznik. Dakle, najveći interes u svemu je da se ruski uticaj u Srbiji svede na razumnu meru i da odnosi Srbije i Rusije postanu iskreni, umesto sadašnjih odnosa koji su obmanjujući sa obe strane i neto štetni za Srbiju”, smatra Stevanović.