Strani investitori predlažu uvođenje poreskih kredita za investicije manje od milijardu dinara

Zakon o porezu na dobit pravnih lica (ZPDPL) u Srbiji ostao je nepromenjen tokom 2024. godine, a sa njim i prateći podzakonski akti koji regulišu primenu ovog zakona. Ovo znači da unapređenja u pogledu ranije identifikovanih problema u zakonodavstvu nisu ostvarena.

“Ipak, na pomolu su potencijalne promene. Ministarstvo finansija je, neposredno pre zaključenja pripreme Bele knjige 2024, pokrenulo javne konsultacije o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama ZPDPL. Ovo otvara prostor za diskusiju o budućim reformama, koje bi mogle doprineti unapređenju poreskog sistema”, navodi se u Beloj knjizi Saveta stranih investitora (FIC), koja svake godine donosi analize i preporuke za bolje funkcionisanje privrede. Veliki deo saveta odnosi se na poreske propise.

U analizi je navedeno da se poreski sistem Srbije i dalje suočava sa brojnim izazovima koji stvaraju pravnu nesigurnost i otežavaju poslovanje privrednih subjekata. Iako je Zakon o porezu na dobit pravnih lica (ZPDPL) centralni okvir za oporezivanje kompanija, brojni problemi u primeni i tumačenju zakona i dalje su nerešeni, što otežava svakodnevne operacije i dugoročno planiranje privrednih društava.

Jedan od ključnih problema nastao je nakon što je Ministarstvo finansija 2019. godine izdalo mišljenja o poreskom tretmanu troškova prevoza zaposlenih za dolazak i odlazak s posla. Ova mišljenja ne samo da su izazvala negativne reakcije privrede, već su dovela do pravne nesigurnosti.

Drugi problem leži u nejasnim ili nepotpunim odredbama ZPDPL-a koje regulišu specifične situacije, poput oporezivanja stalnih poslovnih jedinica, kompanijskih reorganizacija ili tretmana gubitaka iz likvidacionih ili stečajnih ostataka.

Ove praznine u zakonodavstvu dovode do različitih tumačenja i nesigurnosti u praksi, naročito kada je reč o slučajevima sa inostranim elementima ili primeni sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Opterećenje porezom po odbitku

Poreski obveznici suočavaju se i sa izazovima u vezi sa porezom po odbitku, naročito kada se tumačenja Ministarstva finansija razlikuju od međunarodnih ugovora i prakse.

“To je posebno izraženo kod sticanja prava na korišćenje softvera, gde se nametanje dodatnih poreskih opterećenja kosi sa međunarodnim ugovorima. Takođe, postupak prijave poreza po odbitku i dobijanje potvrda o plaćenom porezu previše su administrativno opterećujući, što otežava poslovanje”, mišljenje je Saveta stranih investitora.

Nova pravila o poreskoj amortizaciji, uvedena za stalna sredstva nabavljena posle 2019. godine, i dalje izazivaju dileme. Pravila za sredstva nabavljena pre te godine ostala su nepromenjena od 2004, što ih čini neadekvatnim za savremene uslove.

Ova pravila često dovode do stalnih razlika u poreskom bilansu, posebno u situacijama kada je računovodstvena vrednost imovine niža od poreske vrednosti u trenutku otuđenja.

Neusklađenost sa međunarodnim standardima

ZPDPL nije prilagođen modernim računovodstvenim standardima, poput Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI). To stvara privremene razlike između računovodstvenih i poreskih vrednosti, naročito u vezi sa fer vrednošću imovine. Nerealizovani dobici od fer vrednosti oporezuju se pre njihove realizacije, što privrednike dovodi u nepovoljan položaj.

Dodatni problemi, kako ocenjuje FIC, nastaju zbog dugotrajnih postupaka poreskih organa, što često onemogućava privrednicima pristup novčanim sredstvima koja su ostvarena putem inostranih računa. Ova kašnjenja stvaraju nepovoljnu poslovnu klimu i demotivišu investitore.

Predlozi za reformu poreskog sistema

Savet je za unapređenje poreskog sistema u Srbiji predložio niz konkretnih mera koje bi mogle značajno doprineti boljoj regulaciji, većoj pravnoj sigurnosti i pojednostavljenju poreskih procedura. Ove preporuke ciljaju na ključne tačke neslaganja između postojećih zakona, međunarodnih standarda i prakse, kao i na probleme koji opterećuju privredu.

“Ministarstvo finansija trebalo bi da stavi van snage ili izmeni mišljenja koja regulišu dokumentovanje troškova prevoza zaposlenih. Postojeći Zakon o porezu na dobit pravnih lica (ZPDPL) treba dopuniti odredbama koje bi se bavile specifičnim situacijama, kao što su oporezivanje kompanijskih reorganizacija i tretman likvidacionih ostataka ispod nivoa uloženog kapitala. Takođe, potrebno je precizirati smernice za oporezivanje stalnih poslovnih jedinica, posebno u međunarodnim kontekstima, gde su neslaganja u tumačenju najizraženija”, ocenjuje FIC.

Jedan od prioriteta je i prilagođavanje domaće prakse u vezi sa porezom po odbitku međunarodnim standardima. To uključuje tretman prava na korišćenje softvera za sopstvene potrebe, koji je trenutno opterećen višim porezima nego što bi trebalo prema međunarodnim ugovorima.

Savet predlaže uvođenje mesečnog, kvartalnog ili godišnjeg podnošenja prijava za porez po odbitku, umesto sadašnjih prijava za svaku pojedinačnu transakciju.

Poreski podsticaji i amortizacija

Kako bi se podstakla ulaganja u osnovna sredstva, Savet predlaže uvođenje poreskih kredita ili sniženih poreskih stopa za investicije ispod milijardu dinara. Istovremeno, potrebno je ažurirati pravila o amortizaciji kako bi se omogućila pravilna klasifikacija specifičnih sredstava, poput vetrenjača ili naftnih platformi, prema njihovom ekonomskom veku trajanja.

S obzirom na to da Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI) omogućavaju primenu fer vrednosti za određene vrste imovine, ZPDPL bi trebalo da pruži jasne smernice za njen poreski tretman.

Savet preporučuje da se, u svrhu oporezivanja, koristi metoda nabavne vrednosti, osim ako se pravila o priznavanju rashoda ne revidiraju kako bi se povećanja i smanjenja fer vrednosti tretirala pravično.

U skladu sa trendom digitalizacije, Savet predlaže omogućavanje podnošenja Izveštaja o transfernim cenama putem portala ePorezi. Ovo bi smanjilo troškove štampanja, unapredilo obradu podataka i učinilo izveštaje dostupnijim poreskim organima.

“Sve predložene mere deo su šireg cilja modernizacije poreskog sistema Srbije. Usaglašavanje domaćih propisa sa međunarodnim standardima i olakšavanje administrativnih procedura neophodni su koraci za stvaranje pravednijeg i konkurentnijeg poslovnog okruženja. Da li će Ministarstvo finansija prepoznati hitnost ovih reformi, ostaje da se vidi. Privreda, međutim, ne može da čeka”, zaključuje se u analizi Saveta stranih investitora.