Svaki milion evra kredita EIB doneo 15 novih radnih mesta

Investicije Evropske investicione banke (EIB) na Zapadnom Balkanu u prethodnoj godini iznosile su 1,2 milijarde evra, što je za 365 miliona evra više u odnosu na 2022. Najveći deo finansiranja EIB-a u regionu Zapadnog Balkana bio je posvećen promovisanju bezbednijeg i zelenijeg transporta, pre svega modernizaciji železničkih deonica u Srbiji (Beograd-Niš) i u Severnoj Makedoniji (Kriva Palanka do bugarske granice), kao i za unapređenje gradskog prevoza u Sarajevu, rehabilitaciju i bezbednost puteva u Srbiji.

U skladu sa dugogodišnjim iskustvom u različitim sektorima, nastavljena je i podrška strateškim projektima vodosnabdevanja i otpadnih voda, modernizaciji zdravstvene i obrazovne infrastrukture. Zajmovi i grantovi EU obezbeđeni su preko EIB Global-a, ogranka EIB grupe posvećene zemljama van Evropske unije.

– U saradnji sa komercijalnim banakama i nacionalnim razvojnim institucijana u regionu, Grupacija EIB nastavila je da malim i srednjim preduzećima olakšava pristup povoljnim finansijskim sredstvima, pa će tako 275 miliona evra koje je EIB prošle godine namenio privatnom sektoru omogućiti malim biznisima da finansiraju likvidnost, kapitalne investicije i dekarbonizuju svoje poslovanje. U Srbiji trenutno radimo sa Fondom za razvoj Republike Srbije i poslovnim bankama kako bismo doprineli rastu MSP i otvaraju radnih mesta. Takođe, nedavno smo potpisali 160 miliona evra vredan ugovor sa Banca Intesa Beograd i Intesa Leasing Beograd za finansiranje malih biznisa i njihovih klimatskih projekata – kaže u razgovoru za Biznis.rs Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan.

On dodaje da je, prema studiji o uticaju posredničkog kreditiranja EIB-a na Zapadnom Balkanu, među firmama koje su dobile kredit EIB ukupna aktiva povećana za 20 odsto, osnovna sredstva za 35 odsto i zaposlenost za 15 procenata, što odgovara stvaranju oko 15 radnih mesta za svakih milion evra izdatih zajmova EIB.

Bragonzi podseća i da je EIB u 2023. godini dobila nagradu Uxolo za kreditnu liniju sa društvenim uticajem, koja doprinosi rodnoj ravnopravnosti, dugoročnom zapošljavanju ljudi iz osetljivih društvenih grupa i inkluzivnim praksama među kompanijama.

Železnica se i dalje izdvaja kao jedan od sektora na koji ste fokusirani, uz zelenu energiju?

– Kao što smo najavili prošli put kada smo razgovarali, učestvujemo u finansijskom paketu Evropske unije (EU) u vrednosti od 2,2 milijarde evra za izgradnju železničke deonice Beograd-Niš na Koridoru X, koji se sastoji od investicionih grantova EU od preko 600 miliona evra, kredita EIB od 1,1 milijarde evra, kao i zajma od 550 miliona evra Evropske banke za obnovu i razvoj. Sredstva će doprineti značajnom unapređenju železničke infrastrukture na ovoj trasi, što će omogućiti brzine i do 200 km/h, kao i prevoz oko 2,3 miliona putnika godišnje i 9,4 miliona tona tereta.

Drago nam je i što je rekonstrukcija deonice Niš-Dimitrovgrad već odmakla, a uslediće i izgradnja severne železničke obilaznice oko grada Niša. Planiramo da nastavimo da podržavamo ovaj sektor kroz predstojeće projekte i ulaganje u sve osovine panevropskih koridora koji prelaze Srbiju i bolje je povezuju sa susednim zemljama, kao i sa centralnom Evropom i Grčkom. Takođe, u skladu sa Ekonomskim i investicionim planom Evropske komisije, EIB je nedavno u partnerstvu sa EBRD potpisala nove železničke projekte u Albaniji (od Vore do crnogorske granice) i Severnoj Makedoniji (od Krive Palanke do granice sa Bugarskom), koji podrazumevaju i značajne grantove EU. U Crnoj Gori smo finansirali deonicu železničke pruge Bar-Vrbnica i planiramo da nastavimo da podržavamo ovaj sektor kroz nove projekte – rekonstrukciju dionice Bar-Golubovci na železničkoj trasi 4, kao i rehabilitaciju luke Bar.

Svi ovi projekti su u skladu sa strateškom podrškom EU za izgradnju i rehabilitaciju železničke mreže na Zapadnom Balkanu, sa ciljem povećanja atraktivnosti železnice, doprinoseći boljim trgovinskim vezama i prelasku na održivije vidove transporta.

Na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu, jedna od glavnih tema bila je energetska tranzicija. Po vašem mišljenju, dokle je Srbija stigla u ovom procesu i koji su najveći izazovi sa kojima se naša zemlja suočava u pogledu prelaska na zelenu energiju?

– Naravno, postoje spoljni izazovi koji proizilaze iz nestabilne situacije na globalnim energetskim tržištima, rizika od daljeg prekida lanca snabdevanja i nepovoljnih klimatskih događaja koji kontinuirano utiču na potražnju za energijom, snabdevanje i infrastrukturu.

Srbija je napredovala sa ambicioznom strategijom energetske tranzicije (u skladu sa obavezama u okviru Energetske zajednice) koja predviđa ulaganje nekoliko milijardi u narednoj deceniji u sigurnost snabdevanja, prenosa i distribucije, kao i obnovljive izvore energije. Zemlja se takođe obavezala da će podržati sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan i uskladiti se sa ciljem EU za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. Prošle godine je predstavljen Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, predviđajući smanjenje emisija gasova staklene bašte za 40,4 odsto u poređenju sa 1990. godinom i povećanje učešća obnovljive energije u proizvodnji električne energije na 45 odsto. EIB sarađuje sa nadležnim ministarstvom u podršci nekim od strateških projekata, kao što su obnova postojećih hidroelektrana i uvođenje pametnih brojila.

Pored ublažavanja negativnih efekata klimatskih promena, društveni aspekti zelene tranzicije takođe treba da budu deo nacionalnih strategija. U tom smislu, i Srbija postavlja neophodan pravni okvir u kako bi pružila podršku rudarima koji će biti pogođeni energetskom tranzicijom.

Kao klimatska banka EU, EIB Global će takođe moći da doprinese. Banka je prošle godine predstavila svoj novi pristup za povećanje finansiranja i savetodavnih usluga za pravednu tranziciju. Ovaj pristup ima za cilj da podrži radnike pogođene zelenom tranzicijom, održive infrastrukturne projekte, obuku i prekvalifikaciju, kao i sanaciju životne sredine. Srbija je jedna od zemalja odabranih za implementaciju ove inicijative i radimo na razvoju mogućnosti da našu podršku učinimo dostupnom.

Banka je takođe član inicijative koju vodi Evropska komisija za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i Ukrajini. Kostolac, Kolubara, Obrenovac i Pomoravlje su već odabrani kao regioni koji ispunjavaju uslove da učestvuju i dobiju pristup finansiranju i savetodavnoj podršci.

Kako ocenjujete rezultate Evropske investicione banke u Srbiji i na Zapadnom Balkanu 2023. godine?

– Naši rezultati su odraz zajedničke i istrajne podrške EU celom regionu koja omogućava EIB-u da kombinuje finansijske i tehničke resurse, uključujući i značajne grantove preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Samo 2023. godine EIB je uspela da potpiše bespovratna sredstva od oko 475 miliona evra preko WBIF i svoje Inicijative za ekonomsku otpornost. Prošle godine smo takođe povećali budžet na 20 miliona evra u okviru savetodavnog programa Jaspers koga sprovode EIB i Evropska komisija, što će pomoći u pripremi i implementaciji održivih projekata i strategija širom Zapadnog Balkana.

Inflacija se polako vraća u ciljni koridor, ali je i dalje iznad postavljenih vrednosti u većini zemalja. Narodna banka Srbije prati monetarnu politiku vodećih centralnih banaka, pa već nekoliko meseci ne menja referentnu kamatnu stopu. Kada očekujete stabilizaciju cena i tržišta, a kada bi moglo da počne snižavanje ključnih kamatnih stopa od strane centralnih banaka?

– U skladu sa smernicama Narodne banke Srbije (NBS), očekujemo postepeno smanjenje referentne kamatne stope u drugoj polovini 2024. Međutim, nije moguće precizirati datum, jer će se odluke NBS, kao i drugih centralnih banaka, rukovoditi realinim pokazatelja tokom narednih meseci. Za sada je inflacija u Srbiji u očiglednom padu, ali geopolitički rizici su i dalje povišeni, a bazični pritisak na cene osnovnih dobara još uvek nije u potpunosti nestao.

U našem prethodnom razgovoru istakli ste da ceo region može još više da napreduje zahvaljujući snažnim ekonomskim vezama sa EU, koja je glavni trgovinski partner Zapadnog Balkana. Šta mislite o sadašnjem odnosu Srbije prema EU? Kako bi eventualno usporavanje evrointegracija uticalo na srpsku privredu?

– U kontekstu udruženih efekata dugotrajnih kriza i globalnih poremećaja, agenda proširenja svakako ostaje jedan od prioriteta EU. Zemlje Zapadnog Balkana treba da nastave da rade na usklađivanju sa politikama EU kako bi se bolje integrisale u evropsko tržište, povećale konkurentnost i obezbedile poziciju u lancima snabdevanja. U tom pogledu, novi Plan rasta Evropske komisije daće snažan podsticaj. Plan ima potencijal da brzo donese opipljive rezultate, kao što su otvaranje regionalnog tržišta, brži prelazak granice za biznise, pristup jedinstvenoj evro zoni plaćanja i jedinstvenom digitalnom tržištu, integracija u industrijski lanac snabdevanja, da spomenem samo neke. Zavisno od ispunjenja obaveza u okviru Reformske agende, zemlje će moći da pristupe sredstvima u ukupnoj vrednosti od oko šest milijardi evra, dostupnih u vidu kredita i grantova kroz direktnu isplatu u nacionalne budžete.

Verujem da su zemlje regiona u mogućnosti da iskoriste ovu izuzetnu priliku kako bi ubrzale sprovođenje strateških investicija i unapredile poslovnu klimu. Kako je istaknuto u Beloj knjizi Saveta stranih investitora za 2023. godinu, Srbija bi trebalo da se vrati rastu vođenim investicijama kako bi dostigla udeo investicija od 25 odsto u BDP-u, što će dovesti do održive stope rasta BDP-a od pet procenata godišnje. Da bi se postigao taj cilj, privatne investicije bi trebalo da porastu za najmanje tri do četiri odsto. EIB je spremna da podeli svoje iskustvo u podršci uvođenju EU Fonda za oporavak i otpornost na osnovu kojeg je Plan rasta napravljen.

Šta očekujete od nove Vlade Srbije koja bi uskoro trebalo da bude formirana? Mislite li da će biti značajnih promena u ekonomskoj politici nove vlade?

– Iskreno se nadamo da će nova vlada nastaviti da radi na fundamentalnim reformama usklađenim sa EU, kao i na već utvrđenim strateškim investicijama, neophodnim za zelenu tranziciju, digitalizaciju, rast privatnog sektora, povezanost i modernizaciju sektora obrazovanja, zdravstva i inovacija. Ove oblasti su ključne za održivi rast zemlje; u skladu sa klimatskim i razvojnim ciljevima zemlje, kao i inicijativama EU kao što su Ekonomski i investicioni plan i novi Plan rasta.

Kako vidite trenutnu ekonomsku situaciju u zemlji i regionu? Koji su najveći izazovi za lokalna preduzeća?

– Ekonomija Srbije je nadmašila očekivanja tokom 2023. godine i 2024. je počela na čvrstim osnovama. Pošto je ciklus zaoštravanja monetarne politike verovatno iza nas, očekuje se da će prihodi domaćinstava rasti, podržani većim platama u javnom i privatnom sektoru. Predviđa se da će investicije nastaviti sa rastom, zahvaljujući velikom broju najavljenih projekata, posebno u sektorima građevinarstva i transporta. Proizvodna aktivnost će biti donekle izložena neizvesnosti u svetskoj (i evropskoj) tražnji, ali Srbija je uspešno proširila svoju ulogu u proizvodnim lancima vrednosti i može se očekivati da će i nastaviti u tom pravcu.

Lokalna preduzeća će imati koristi od kontinuiranog napretka u strukturnim reformama, uključujući napredak u pravcu efikasne i transparentne javne uprave, nezavisnog pravosuđa, boljeg obrazovnog sistema, dobro razvijenih, otpornih i zelenijih transportnih i energetskih mreža, kao i efikasnog pristupa kreditima, posebno za mala i srednja preduzeća i mlade preduzetnike. Srbija treba da nastavi da se izgrađuje na osnovama svojih jakih odnosa sa ekonomijama EU i da ih dalje jača, kao sidro za otpornost i održivi razvoj. Jače institucije, bolje veštine i poboljšana povezanost omogućiće da dalje napreduje u globalnom lancu vrednosti, ostane atraktivna destinacija za strane direktne investicije i da se postepeno kreće ka višim nivoima prihoda.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u aprilskom broju štampanog izdanja Biznis.rs