Trampova politika rastura međunarodni trgovinski sistem

Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka i Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (wiiw) revidirali su naniže svoje prognoze privrednog rasta, a među glavnim razlozima za ovakvu odluku navode se nove carine koje je početkom aprila uveo predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp (Trump). Ovakav potez izazvao je svojevrsni globalni trgovinski rat – koji je tek u začetku – mada se poslednjih dana čuju i određeni pozitivni signali, da bi pojedine carine mogle biti znatno ublažene.

Ipak, ono što se ne menja i što zapravo najviše i brine kompletnu globalnu javnost jeste neizvesnost koja se uvukla, s obzirom na apsolutnu nepredvidivost i ishitrenost Trampovih odluka. O mogućim posledicama ovakve atmosfere i novih trgovinskih politika Biznis.rs je razgovarao sa Predragom Bjelićem, profesorom međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Kako komentarišete odluke predsednika SAD o uvođenju novih dodatnih carina praktično celom svetu? Koji su glavni razlozi iza ove mere?

„Odluke predsednika Trampa su ishitrene, preuranjene i nisu utemeljene na logici ekonomske nauke, posebno u oblasti međunarodne trgovine. Ne možete na formuli koja pokazuje odnos spoljnotrgovinskog bilansa i izvoza zemlje partnera računati zaštitne mere koje partner koristi. Ta formula može pokazati samo neusklađenost razmene, a nikako stopu zaštite partnera. Prosto je nejasno kako u SAD, gde imamo brojne umove u oblasti međunarodne ekonomije, pa čak i nobelovce, niko nije mogao da pruži adekvatno savetodavno mišljenje – ili ono nije traženo?

Drugo, sama procedura usvajanja je do sada neviđena u međunarodnim trgovinskim odnosima. Prvo pozivate partnere na razgovor, a ne uvodite same mere odjednom i slično. Sa brojnim partnerima imate bilateralno sporazume, preferencijalne režime, a da ne pominjemo Svetsku trgovinsku organizaciju čiji ste okvir narušili. I kako počinjete odjednom pregovore sa svim zemljama sveta, a kažete da je Kina najveći problem. Da je ovo loše osmišljeno pokazuje to da se iz dana u dan uvode nove carine, pa onda zamrzavaju i slično. Tramp ovo primenjuje samo na trgovinu robom, a SAD danas značajno izvozi usluge i intelektualnu svojinu.“

Kakve kratkoročne i dugoročne efekte možemo očekivati od ovih carina na srpsku privredu i izvozno orijentisane kompanije?

„Sigurno će ovo imati negativan uticaj na svetsku privredu, i to mnogo više u nesigurnosti koja se generiše nego sama visina carina. Sve kompanije su zaustavile svoje planove i investicije, jer čekaju rasplet. Najviše će biti ugroženi veliki spoljnotrgovinski partneri SAD, kao što su Kina, EU, Kanada i Meksiko, ali i zemlje Latinske Amerike.

Srbija malo trgovinski sarađuje sa SAD, ali se to može osetiti preko smanjenog izvoza u EU, jer mi izvozimo inpute koji idu dalje preko Evropske unije u SAD. To je kratkoročno, a dugoročno zavisi od novog spoljnotrgovinskog režima koji će na kraju biti uspostavljen.“

Kako će nove američke carine uticati na globalne trgovinske tokove i međunarodne ekonomske odnose, posebno u kontekstu već narušenih lanca snabdevanja?

„Dolazi do procesa globalizacije, a globalni proizvodni lanci se narušavaju i raskidaju. I umesto da se prave novi regionalni ili blokovski, Trampova politika vodi ka tome da se stvaraju ponovo nacionalni proizvodni lanci. Da li je ovo moguće danas? U svakom slučaju vodi značajnom poskupljenju svih proizvoda koji će se ovako proizvoditi (inflacija) u odnosu na proizvodnju u globalnim proizvodnim lancima.

Ova Trampova politika rastura međunarodni trgovinski sistem na čijem čelu je STO i uvodi jednu nesigurnost i netransparentnost u međunarodne trgovinske odnose.“

Da li očekujete da će druge zemlje odgovoriti kontramerama na američke carine, i kakve bi posledice mogla imati eventualna eskalacija trgovinskih sukoba po male ekonomije poput Srbije?

„Da, sigurno. Druge države moraju uvesti bar delimične kontramere kako bi zaštitile svoje proizvođače i onemogućile pristup američkim kompanijama na svoja tržišta, a i da bi imale adut u nekim budućim pregovorima. Ali ne zaboravite da razvoj svetske privrede od 1950-ih uključuje i razmenu stranih direktnih investicija, tako da mnoge američke kompanije posluju globalno. I njihovim proizvodima će biti onemogućen pristup na tržište SAD. Tramp želi da vrati proizvodnju robe u Ameriku, ali da li je to u punoj meri moguće i po kojoj ceni? Ja mislim da nije. Ova politika SAD protiv svih može upravo voditi izolaciji SAD u globalnim trgovinskim tokovima, ako EU i Kina naprave neki dogovor“, zaključuje profesor Bjelić.