Tri ključna prioriteta za dalji rast Srbije – Smart industrijske politike, nova infrastruktura i ubrzana primena AI

Savet stranih investitora (FIC) predstavio je danas publikaciju „Bela knjiga 2025”, godišnji pregled poslovne klime i preporuka za unapređenje regulatornog okvira u Republici Srbiji. Publikacija koju pripremaju članice Saveta već više od dve decenije predstavlja platformu za dijalog sa državnim institucijama i partnerima, sa ciljem podsticanja privrednog rasta, privlačenja investicija i jačanja dugoročne predvidivosti i stabilnosti poslovnog ambijenta u zemlji.

Ovogodišnje izdanje Bele knjige svečano je predstavljeno premijeru Vlade Republike Srbije Đuru Macutu i ambasadoru Evropske unije u Srbiji Andreasu Bekeratu, uz prisustvo predstavnika Vlade, diplomatskog kora, međunarodnih institucija i poslovne zajednice.

U uvodnom obraćanju predsednik Saveta stranih investitora i direktor Hemofarm grupe dr Ronald Seeliger istakao je da je poslovna zajednica svesna izazova sa kojima se Vlada Srbije suočava usled trenutne geopolitičke situacije.

„Međutim, kako bi se ti izazovi prevazišli, Srbija treba da intenzivira i ubrza pregovore sa Evropskom unijom o članstvu, u potpunosti uskladi domaće propise sa evropskim standardima, uz istovremeno smanjenje rizika po investicije i spoljnu trgovinu“, naglasio je Ronald Seeliger i istakao da je FIC spreman da pruži punu podršku nadležnim organima u tom procesu.

Prema nalazima Bele knjige 2025, Savet stranih investitora ocenjuje da je u protekloj godini dalji napredak zabeležen u oblastima digitalizacije, telekomunikacija i energetike, dok su određene teme poput poreske politike, kao što su porezi na dobit, pravni i parafiskalni nameti, kao i teme vezane za oblast radno-pravnih propisa i dalje oblasti u kojima su potrebne intenzivnije reforme.

Ukupan FIC indeks za 2025. godinu iznosi 1,32, što pokazuje da je pet odsto preporuka Saveta u potpunosti sprovedeno, 21 odsto delimično, dok u 74 odsto oblasti nije zabeležen napredak. Ipak, beleži se trend modernizacije zakonodavstva u pojedinim segmentima, naročito kroz digitalnu transformaciju javne uprave i uvođenje novih regulatornih okvira u oblasti veštačke inteligencije, informacione bezbednosti i elektronskog poslovanja.

„Bela knjiga nam daje jasan uvid u to gde smo napredovali, a gde moramo brže da delujemo. Zahvalan sam Savetu stranih investitora na partnerstvu i otvorenom dijalogu koji doprinose stabilnijem, predvidivijem i konkurentnijem poslovnom okruženju u Srbiji. Vlada ostaje posvećena reformama u oblastima koje su identifikovane kao ključne – od poreskog sistema i radnog zakonodavstva do daljeg smanjivanja administrativnih barijera. Uveren sam da ćemo kroz zajednički rad nastaviti da jačamo institucije, unapređujemo propise i stvaramo uslove u kojima investicije i privreda Srbije mogu da rastu“, rekao je ovom prilikom predsednik Vlade Srbije Đuro Macut.

Ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat naveo je da današnja Bela knjiga još jednom pokazuje da ekonomsku budućnost Srbije već grade kompanije i inovatori koji pokreću njen rast.

„Novi Plan rasta EU i otvaranje ka ključnim delovima jedinstvenog tržišta EU nude Srbiji neviđenu priliku da ubrza svoju integraciju i prosperitet. Ali da bi se ovaj momenat pretvorio u trajne rezultate, potrebne su produbljene reforme, veća konkurencija i ubrzane reforme u oblasti vladavine prava. EU je spremna da podrži Srbiju u svakom koraku, kao njen najveći investitor, najbliži partner i posvećeni saveznik na njenom putu ka članstvu u EU“, istakao je fon Bekerat.

Posebno poglavlje publikacije posvećeno je FIC indeksu, jedinstvenoj metodologiji koju je razvio Savet stranih investitora, a kojom se meri napredak u sprovođenju preporuka iz prethodnih izdanja Bele knjige.

Urednik ovogodišnjeg izdanja Bele knjige, profesor dr Nebojša Savić, rekao je da i makroekonomski podaci ukazuju na napredak u pojedinim oblastima, uz preporuke za dalji razvoj i harmonizaciju propisa sa evropskim standardima.

On je istakao da globalni rast u 2025. usporava, sa projektovanim prosečnim rastom svežeg svetskog BDP-a od tri odsto na nivou planetarnog proseka, što je znatno niže od predpandemijskog nivoa od 3,7 odsto, a glavni uzroci su protekcionizam, fragmentacija i dugoročno niska produktivnost još od krize 2008.

U Srbiji se beleži usporavanje rasta BDP-a, ali uz povratak inflacije u ciljanu zonu i očuvanje makroekonomske stabilnosti.

Kao preporuka za dalji rast, za Srbiju se ističu tri ključna prioriteta: SMART industrijske politike, razvoj digitalne i energetske infrastrukture i ubrzana primena veštačke inteligencije koja zahteva masivan razvoj data centara.

„Svi znamo da je konkurentnost ključna stvar za poboljšanje privrede, odnosno podizanje životnog standarda i globalno, i u Evropi, i kod nas“, istakao je Nebojša Savić i identifikovao dva glavna uzroka niže konkurentnosti – nizak nivo inovativnosti i potrebu da se značajno povećaju ulaganja u istraživanje i razvoj.

Osim toga, neophodno je značajno unaprediti sistem obrazovanja.

„Suština modernog razvoja upravo je vezana za to da li ćemo imati potrebne kadrove sa potrebnim kompetencijama i znanjem“, zaključio je.