Tržište od 200 miliona Brazilaca čeka srpske proizvode

Ogromno tržište Brazila može biti velika trgovinska šansa za Srbiju. Ova ideja, kao i promovisanje investicija i kulturnih veza, bio je cilj osnivanja Brazilsko-srpske privredne komore u Beogradu 2023. godine. Komora ima i podršku Ambasade Brazila u Srbiji, a imenovanjem nove ambasadorke, Marije Klara Rada (Maria Clara Rada), očekuje se dodatno jačanje političkih i ekonomskih odnosa između dve zemlje.

Generalni sekretar Brazilsko-srpske privredne komore Vladimir Cerović kaže u intervjuu za Biznis.rs da je zajednički cilj svih uključenih u rad ovog poslovnog udruženja da pretvore potencijal u konkretne projekte i dugoročne investicije.

Kako biste ocenili trenutne ekonomske odnose između Brazila i Srbije? Koje privredne grane su najperspektivnije za saradnju?

– Ekonomski odnosi između Brazila i Srbije i dalje se razvijaju, ali postoji jasan neiskorišćeni potencijal. Obim trgovine ostaje skroman u poređenju sa kapacitetima obe zemlje. Najperspektivniji sektori za saradnju uključuju poljoprivredu i preradu hrane, obnovljive izvore energije, IT usluge, farmaceutsku industriju, automobilsku industriju i mašine, kao i sportsku i turističku industriju.

Potencijali su ogromni. Jedan od ciljeva naše komore je poboljšanje trgovine između dve zemlje, kao i bolje razumevanje dva tržišta. Naše države imaju sjajne bilateralne odnose i mi mislimo da možemo dodatno da ih unapredimo. Ipak je Brazil tržište od preko 200 miliona ljudi i to predstavlja izuzetnu priliku za srpske kompanije koje žele da plasiraju svoje proizvode i usluge na globalnom nivou. Uz strateško planiranje i institucionalnu podršku obostrana korist bi mogla biti značajno veća nego danas.

Koje konkretne prilike postoje za srpske kompanije na brazilskom tržištu i obrnuto – za brazilske firme u Srbiji?

– Srpskim kompanijama Brazil nudi mogućnosti u IT autsorsingu, izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (vino, mesni proizvodi, prerađena hrana), medicinskim uređajima i nišnoj proizvodnji. Brazilske kompanije mogu imati koristi od strateškog položaja Srbije kao kapije ka Evropskoj uniji i Zapadnom Balkanu, sa mogućnostima u agrobiznisu, građevinarstvu, obnovljivim izvorima energije i lancu snabdevanja automobilske industrije.

Osim toga, saradnja može da podstakne i razvoj zajedničkih projekata u oblasti digitalnih tehnologija i inovacija. Povezivanjem ekspertiza obe strane mogu se stvoriti konkurentni proizvodi i usluge za treća tržišta.

Šta su najveće prepreke u bilateralnoj trgovini?

– Glavni izazovi su logistička udaljenost i troškovi transporta, razlike u regulatornim okvirima i standardima, ograničene direktne poslovne veze i nedostatak poznavanja tržišta sa obe strane. Finansijski instrumenti za izvoz i uvoz i jezičke, odnosno kulturne barijere, takođe igraju ulogu. Rešenje ovih problema zahteva zajedničke napore vlada, komora i poslovne zajednice. Kroz bilateralne sporazume i programe podrške moguće je smanjiti troškove i pojednostaviti pristup tržištu.

Koliko su brazilske investicije prisutne u Srbiji i u kojim sektorima očekujete njihov rast u narednim godinama?

– Brazilske investicije u Srbiji su i dalje ograničene, uglavnom prisutne u agrobiznisu, trgovini hranom i nekim proizvodnim partnerstvima. Međutim, postoji snažan potencijal za rast u obnovljivim izvorima energije, IT-u, farmaceutskoj industriji i poljoprivredi, posebno u transferu tehnologije i zajedničkim ulaganjima.

Veće prisustvo brazilskog kapitala moglo bi dodatno osnažiti domaću ekonomiju i otvoriti nova radna mesta. Uspostavljanje zajedničkih istraživačko-razvojnih centara posebno bi doprinelo jačanju inovacija i konkurentnosti.

Na koji način Brazilsko-srpska privredna komora pomaže malim i srednjim preduzećima da pronađu partnere i plasiraju proizvode na novo tržište?

– Komora pruža mogućnosti umrežavanja, organizuje trgovinske misije i olakšava učešće na sajmovima. Takođe, nudimo prilagođene usluge upoznavanja, istraživanje tržišta i direktne veze sa potencijalnim distributerima ili klijentima. Za mala i srednja preduzeća ovo smanjuje barijere za ulazak i ubrzava izgradnju poverenja na novom tržištu. Naši događaji su prilika da se direktno razgovara sa ključnim akterima iz obe privrede. Na taj način se stvara čvrsta osnova za dugoročnu saradnju i zajednički rast.

Da li postoji interesovanje za zajedničke projekte u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, s obzirom na značaj ovih sektora i u Brazilu i u Srbiji?

– Da, poljoprivreda i hrana su u srži saradnje Brazila i Srbije. Brazilska robna ponuda dopunjuje stručnost Srbije u proizvodnji visokokvalitetne hrane. Oblasti sinergije uključuju stočarsku genetiku, trgovinu žitaricama, tehnologije prerade, održivu poljoprivredu i inovacije u proizvodnji hrane. Ova saradnja može doprineti razvoju novih proizvoda i povećanju izvoza na globalno tržište. Uz to, zajednički projekti u oblasti istraživanja hrane mogu unaprediti kvalitet i konkurentnost obe strane.

Kako ocenjujete interes srpskih preduzetnika za učešće na sajmovima i poslovnim forumima u Brazilu?

– Interesovanje raste, posebno kako se povećava svest o tržišnom potencijalu Brazila. Srpske kompanije prepoznaju potrebu da budu vidljive na brazilskim sajmovima u sektorima kao što su hrana, tehnologija i obnovljivi izvori energije.

Komora igra ključnu ulogu u promociji ovih mogućnosti i koordinaciji delegacija. Prisutnost na ovakvim događajima omogućava bolje razumevanje tržišnih trendova i poslovne kulture. Takođe, to je prilika za uspostavljanje direktnih kontakata koji su ključni za uspeh na stranom tržištu.

Kakvi su planovi komore za naredni period i gde vidite najveći potencijal za produbljivanje saradnje između dve zemlje?

– Naši planovi uključuju proširenje trgovinskih misija, pokretanje radnih grupa specifičnih za sektore (agrobiznis, IT, energetika) i produbljivanje institucionalne saradnje sa ministarstvima, izvoznim agencijama i privrednim komorama u obe zemlje. Najveći potencijal leži u poljoprivredi, prehrambenoj industriji, zelenim tehnologijama, IT uslugama i logistici. Jačanje akademskih i kulturnih veza takođe će podržati poslovne odnose.

U narednim godinama planiramo i organizaciju bilateralnih foruma posvećenih inovacijama i održivom razvoju. Time želimo da stvorimo platformu za dugoročne projekte koji će koristiti privredama obe zemlje.

Autor: Ljiljana Begović

Tekst je objavljen u oktobarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs