U neizvesnoj tržišnoj klimi nijedna investicija ne može da se poredi sa zlatom

Tavex Grupa osnovana je 1991. godine i od tada je postala vodeći trgovac plemenitim metalima i stranim valutama u severnoj Evropi, opslužujući u proseku dva miliona klijenata godišnje.

Za svoj uspeh navode uglavnom principe po kojima stavlja kupca na prvo mesto, u pogledu savetovanja, edukacije, poštovanja principa otkupa, transparentnosti cena, izgradnje poverenja i poštovanja. Prisutna u 12 zemalja, u 2022. ova grupacija prodala je više od 11.100 kilograma zlata.

Georgi Hristov je direktor kompanije Tavex zlato&srebro od kada je u januaru 2022. Tavex Group došla na srpsko tržište. Već osam godina je deo ove kompanije u kojoj je, kao i većina sadašnjih top menadžera kompanije, krenuo sa pozicije blagajnika. Hristov kaže da je, između ostalog, njihov cilj i “opismenjavanje tržišta u pogledu investicija”.

Pitali smo Georgija Hristova kakva su njegova predviđanja kada je reč o ekonomskoj situaciji u Srbiji do kraja ove godine.

Šta očekujete do kraja 2024. godine u ekonomskom smislu?

– Što se tiče svetske privrede, ostatak ove godine će biti neizvestan kao što je i proteklih godinu dana bilo, ako gledamo makroekonomsku sliku. Protekle dve godine svedoci smo ogromne inflacije i usporavanja rasta, a na nekim mestima poput Nemačke, čak je došlo do tehničke recesije. Javni dug većine zemalja samo raste, bez naznaka usporavanja. Industrijska proizvodnja je opala u najbitnijim proizvođačima poput Kine, Nemačke i Japana.

Kamatne stope su trenutno na istorijskom maksimumu i uprkos tome inflacija u svim zemljama G7 je i dalje veća od targetirane. Ove visoke kamatne stope neminovno usporavaju tržišnu aktivnost tako što otežavaju pristup jeftinim kreditima za preduzeća i pojedince. Ali ukoliko se kamatne stope saseku, pristup jeftinom kreditu će dovesti do ponovnog skoka inflacije, tako da se većina centralnih banaka (Federalne rezerve, Banka Engleske, ECB) nalazi u poziciji da bira između visoke kamatne stope i potencijalne recesije ili niske kamatne stope i ponovni skok inflacije kao posledicu.

Do kraja 2024. godine moći ćemo da vidimo koje odluke su donele monetarne vlasti u svetu i shodno tome da planiramo očekivanja.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– U trenutnoj svetskoj klimi ekstremno visokih kamatnih stopa ne bih preporučio nikome da uzima zajam, osim ako nije apsolutno neophodno. Trenutno se nalazimo u ekonomskoj stagnaciji sa naznakama moguće svetske recesije. U ovakvom trenutku treba obezbediti sebe, porodicu i svoje preduzeće da “preživi” težak period. To znači investiranje u sigurna sredstva, poput zlata ili takozvanih “defanzivnih akcija”.

Postoji ekonomski pojam koji se zove Skyscraper index. Ovaj indeks je uočio korelaciju između velikih multimilionskih građevinskih projekata i kraja ekonomskog ciklusa – recesije. Puno puta se desilo da uzimanje kredita na kraju biznis ciklusa dovede do propasti ovih projekata i do praznih nebodera širom sveta. Kako ne bi postali deo pomenutog indeksa, treba izbegavati kredite u ovom periodu.

Ukoliko bih uzimao kredit to bi bilo sa varijabilnom kamatnom stopom, jer kamatne stope će opadati u narednih nekoliko godina kada centralne banke budu smanjivale referentne stope.

Gde biste najpre investirali danas – u akcije na berzi, zlato, nekretnine…?

– Investiciono zlato bi definitivno bilo moj odabir. Zlato se u proteklih 50 godina pokazalo kao investicija ”sigurnog utočišta“ koja je prošla iz krize u krizu sa sve većom cenom. U prvoj polovini ove godine, kao posledica ratova i velike inflacije, zlato je oborilo sve rekorde i trenutno stoji na ceni od oko 2.300 dolara za uncu.

Ako pogledamo poslednjih 50 godina, cena zlata je zabeležila rast od 5.500 odsto, jer je početkom 1970-ih cena jedne unce iznosila 40 dolara. U proteklih 10 godina zlato je zabeležilo rast cene veći od 80 odsto, a u proteklih godinu dana rast cene od skoro 20 odsto. Takva dugoročna konzistentnost je nepobediva. Pored toga, u trenutnoj neizvesnoj tržišnoj klimi druge investicije teško mogu da se porede sa zlatom. Sa kamatnim stopama na istorijskom maksimumu, nekretnine postaju jako upitna investicija.

Kako će se kretati tržište rada u narednom periodu?

– Kretanje tržišta rada u Srbiji, pa i u ostatku Evrope, dosta će zavisiti od daljih odluka Evropske centralne banke. Kako bi oporavili ekonomiju evrozone, ECB je ovog meseca odlučila da bude prva svetska centralna banka koja će “seći“ kamatne stope. Smanjili su svoju referentnu stopu sa 4,0 na 3,75 odsto. Ovaj trend će se najverovatnije nastaviti ove godine jer se ECB plaši potencijalne recesije u Evropi, pa izgleda da u odabiru između moguće recesije i inflacije, oni biraju inflaciju.

U svakom slučaju će manje kamatne stope dati vetar u leđa i preduzećima i pojedincima. Jeftiniji krediti dovode do veće privredne aktivnosti, što će definitivno biti pozitivno za tržište rada širom kontinenta, ali takođe sa sobom vuče produžetak inflacije.

Šta očekujete od daljeg razvoja veštačke inteligencije?

– Trenutno, tržišta i berze širom sveta investiraju značajne sume u svaku firmu koja planira da implementira veštačku inteligenciju u svoje poslovne procese. Veštačka inteligencija u formi chatGPT-a ili novih alata za kreiranje video i audio zapisa predstavlja ogroman potencijal. Pored smanjenja troškova i potrebne radne snage za poslovne procese, takođe, kako se bude razvijala postoji mogućnost da će posao obavljati i bolje nego profesionalci.

Ali, u trenutnom stadijumu razvoja, iako je ekstremno impresivna i dalje ne pokazuje mogućnost da zameni čoveka, čak i za najprostije poslove. Primenjivost ove tehnologije je još uvek upitna. Dosta se čini da ovo prekomerno investiranje u svaku firmu koja tvrdi da će koristiti AI stvara veliki mehur na tržištu. Investitori se plaše da će propustiti priliku da investiraju u sledeći Google, Teslu, Facebook, i u tom procesu novac stavljaju u sve moguće AI projekte. Dosta liči na ranije mehure koji su se pojavili na tržištu kada god je došla nova tehnologija. Kao na primer, “dot com bubble” ranih 2000-ih kada su investitori ulagali u svaku firmu koja je koristila internet, da bi se ispostavilo da je većina firmi bila neprofitabilna, a ista stvar se desila i sa kriptovalutama pre par godina.

Sve u svemu, tehnologija je jako impresivna, ali još uvek se nije pojavila mogućnost realne primene. Za dalji razvoj je potencijal neverovatan, od alata koji će doktorima pomagati da dijagnostikuju bolesti do potpuno autonomne vožnje i kreiranja audio/video zapisa koji su identični stvarnom svetu. Naravno, za ovaj razvoj je potrebna ogromna količina novca i vremena, i pored toga ljudi često zaboravljaju na fizičku logistiku koja je potrebna za ovakve poduhvate. AI troši ogromnu količinu struje/energije, to znači da će biti neophodno snabdevanje fosilnim gorivima ili zelenom energijom, a obe zahtevaju ogromne sume novca.

Pre nekoliko godina je izašlo istraživanje koje je pokazalo da rudarenje kriptovaluta troši istu količinu struje kao čitava Argentina, država sa preko 45 miliona stanovnika. S obzirom na to da AI planiraju da primene svuda, potrošnja struje koja će biti potrebna je nezamisliva.