Vinarima subvencije do pet miliona dinara

Vlada Srbije objavila je novu uredbu o podsticajima razvoja prerađivačkih kapaciteta u oblasti proizvodnje vina. Prema očekivanjima Ministarstva privrede, ova sredstva trebalo bi da ojačaju konkurentnost domaćih proizvođača, povećaju zapošljavanje u sektoru i obezbede širenje kapaciteta za preradu grožđa i proizvodnju vina.

Program se finansira iz budžeta Republike Srbije, i to iz razdela Ministarstva privrede, gde je ukupno opredeljeno 1,35 milijardi dinara za različite podsticaje privredi tokom 2025. godine. Od tog iznosa, tačno 21.014.843 dinara je predviđeno isključivo za sprovođenje ovog programa usmerenog na vinarije.

Osim toga, dodatnih 129 miliona dinara (128.985.156) biće obezbeđeno iz sredstava prenetih Fondu za razvoj iz prethodnih programa, konkretno iz neiskorišćenog dela podsticaja namenjenih početnicima i mladima u preduzetništvu iz 2023. godine. Na taj način ukupna raspoloživa sredstva za razvoj vinske industrije dolaze do sume veće od 150 miliona dinara.

Reč je o bespovratnim sredstvima, koja su po zakonu izuzeta od prinudne naplate. Drugim rečima – vinarije koje dobiju sredstva neće ih vraćati, niti ona mogu biti predmet blokade.

Cilj programa je proširenje proizvodnih kapaciteta, odnosno nabavka nove opreme, izgradnja ili proširenje preradnih pogona i modernizacija linija za preradu grožđa. Zatim – jačanje konkurentnosti, povećanje zapošljavanja u ruralnim oblastima, kao i veći asortiman i obim proizvodnje, odnosno podrška raznovrsnijoj i obimnijoj proizvodnji vina.

Posebno je naglašeno i praćenje rodne ravnopravnosti, pa će Ministarstvo voditi evidenciju o tome u kojoj meri žene učestvuju u vlasništvu i upravljanju vinarijama koje se prijavljuju.

Ko može da konkuriše?

Država je precizirala ko su potencijalni korisnici ovih podsticaja. Pre svega, to su pravna lica – mikro, mala i srednja preduzeća, kao i zadruge registrovane u Agenciji za privredne registre najkasnije do 31. decembra 2023. godine. Takođe, za ova sredstva mogu da konkurišu i preduzetnici – registrovani do istog datuma.

Međutim, postoji i jedan specifičan uslov. Svi prijavljeni moraju biti upisani u Vinarski registar, u skladu sa Zakonom o vinu. Dakle, pravo konkurisanja imaju isključivo vinarije koje legalno obavljaju proizvodnju.

Osnivač preduzeća može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice, ali strani državljani moraju imati prebivalište u Srbiji kako bi učestvovali u ovom programu.

Koliko plaća država, a koliko vinarija?

Privredni subjekti koji ispunjavaju uslove imaju pravo na bespovratna sredstva do 50 odsto vrednosti investicije. Ipak, postoje tri kategorije koje mogu dobiti više:

• 55 odsto – ako pripadaju opštinama treće ili četvrte grupe razvijenosti

• 60 odsto – ako ispunjavaju jedan od posebnih kriterijuma: većinski žensko vlasništvo i da je žena zakonski zastupnik ili većinsko vlasništvo lica do 35 godina i da je mlada osoba zakonski zastupnik

• više od 30 odsto prihoda ostvareno na inostranom tržištu

Minimalni iznos podrške po projektu iznosi 250.000 dinara, dok je maksimalni ograničen na pet miliona dinara.

Preostali deo ulaganja privredni subjekti mogu pokriti sopstvenim sredstvima ili kreditom Fonda za razvoj. Kreditne linije su definisane kroz iznos do pet miliona dinara, rok otplate je 60 meseci, grejs period 12 meseci, kamatna stopa 2,5 odsto uz valutnu klauzulu i proviziju od 0,3 procenta. Od korisnika se zahteva adekvatno obezbeđenje – zaloga, menice firme i lične menice osnivača.

Ako sredstva koja su odobrena budu niža od traženih, podnosilac je dužan da razliku sam obezbedi iz drugih izvora.

Program se sprovodi kroz javni poziv Ministarstva privrede, koji je otvoren do utroška sredstava, najkasnije do 1. juna 2026. godine. Privredni subjekti podnose jedinstveni zahtev – istovremeno za bespovratna sredstva i za kredit Fondu za razvoj, uz kompletnu propisanu dokumentaciju. Mogu podneti samo jedan zahtev, a novi tek ako je prvi odbijen.

Fond je taj koji razmatra dokumentaciju, traži eventualne dopune i šalje zahteve akreditovanim regionalnim agencijama koje obavljaju terenske kontrole. Nakon toga, Fond prosleđuje predlog odluke ministru privrede, koji donosi konačno rešenje o odobravanju ili odbijanju bespovratnih sredstava. Ministar može odbiti zahtev ako postoji sumnja u zloupotrebu, neverodostojnost dokumentacije, reputacioni rizik ili nenamensko korišćenje.

Po odobrenju, privredni subjekat potpisuje ugovore sa Fondom – o kreditu i o bespovratnim sredstvima. Nepotpisivanje ugovora znači odustanak. Korisnik mora realizovati investiciju u roku od 12 meseci, a kao obezbeđenje daje blanko menice koje se vraćaju nakon tri godine ako su sve obaveze ispunjene.

U slučaju nenamenskog trošenja, zloupotrebe, likvidacije, stečaja, prodaje ili iznajmljivanja predmeta investicije u prve tri godine – korisnik mora vratiti i bespovratna i kreditna sredstva. Ako se obaveze krše posle treće godine, vraća se samo kredit.