Zlatna poluga dostigla vrednost od milion dolara

Zbog sve većih geopolitičkih tenzija u svetu raste neizvesnost, ne samo u ekonomiji, što rezultira povećanjem rizika, pa se mnogi okreću ulaganju u zlato, nadajući se da će tako da sačuvaju kapital, ocenio je za Biznis.rs ekonomista Danilo Šuković, povodom porasta cene zlata na istorijski maksimalnu vrednost.

Cena zlata porasla je u utorak za 0,77 procenata na 2.524,98 dolara za uncu (31 gram), a to znači da su standardne zlatne poluge dostigle vrednost od milion dolara. Najnoviji rast cene zlata je produžetak prošlonedeljnog trenda koji je baziran na očekivanjima da će Fed u septembru započeti smanjenje kamatnih stopa, prenosi Guardian.

Opadajuće kamatne stope podržavaju cenu zlata, jer čine alternativna sredstva, kao što su obveznice i gotovinske rezerve, koje donose kamate, manje privlačnim. Analitičari ocenjuju da se nagli rast potražnje za zlatom može pripisati rastućim očekivanjima da će Fed smanjiti kamatne stope u septembru, kao i tome što centralne banke pojačano kupuju zlato.

Zlato je od početka godine poskupelo za oko 22 procenta. A moglo bi nastaviti da raste, s obzirom da investiciona banka UBS predviđa da bi cena mogla dostići 2.600 dolara po unci do kraja 2024. godine. Na trenutnom nivou, standardna zlatna poluga mase 12,4 kilograma vredi milion dolara.

„Za mene to nije iznenađenje. Ekonomija zavisi od političkih kretanja. Zlato po pravilu predstavlja sigurno utočište u krizama. Tako je i sada. Što se prognoza tiče, one su nezahvalne, niko ne zna tačno šta će se događati. Ukoliko potražnja za zlatom nastavi da raste, onda će cena biti sve viša, ali to se ne može predvideti sa sigurnošću“, naveo je Šuković.

Prema njegovim rečima, ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, predstojeći predsednički izbori u SAD, kao i jačanje desnih političkih snaga u Evropi stvaraju veliku neizvesnost, zbog kojih predviđanja ne mogu biti pouzdana. Konkurencija i sloboda tržišta trpe ogromne pritiske, jer države sve češće preuzimaju ulogu tržišta.

„Države sve više posežu za protekcionističkim merama, a to ograničava ekonomski razvoj. Desnica jača u Evropi, a to verovatno znači još protecionizma i izolovanja ekonomija od globalnog uticaja. To vodi ka siromaštvu“, naveo je naš sagovornik.

Cene zlata porasle su za dve trećine od kraja 2019. godine, odnosno od početka pandemije. Međutim, veći deo tog dobitka dogodio se od početka marta ove godine. Cene su od tada porasle za više od petine, što je podstaknuto sve većim očekivanjima o smanjenju kamatnih stopa.

Investitori tradicionalno vide zlato kao sigurno utočište tokom turbulentnih ekonomskih i geopolitičkih vremena. Reakcija na ratove u Ukrajini i Gazi izgleda da je bila faktor koji je doprineo porastu njegove vrednosti u protekle dve godine, čak i dok su kamatne stope u SAD porasle sa istorijskih minimuma na najviši nivo u poslednjih 23 godine.