Investicioni krediti su na rekordno niskom nivou, dobar je period za ulaganja

Kako pandemija izazvana korona virusom polako jenjava, tako i privrednici postaju sve optimističniji. To se, pre svega, ogleda u povećanoj tražnji za kreditima u odnosu na period kada je pandemija bila u jeku.

„Naime, zahvaljujući merama podrške države kroz garantnu šemu, privreda je uspela da održi svoju likvidnost tokom krize, a sada je došlo vreme za investiciona ulaganja. S jedne strane kamatne stope su na istorijskom minimumu, a sa druge, činjenica da se naša zemlja dobro pozicionirala u novom post-kovid trendu, tzv. Nearshoring, odnosno uspostavljanju proizvodnje u blizini krajnjeg tržišta, a to je za nas tržište Evropske unije. Takođe, treba napomenuti da je Srbija na dobrom putu da dobije investicioni rejting, što će pozitivno uticati na nove strane direktne investicije“, objašnjeno je za Biznis.rs u Erste banci.

Profesor Beogradske bankarske akademije (BBA), dr Zoran Grubišić, istakao je da se može reći da je danas povoljan momenat za bilo koji finansijski aranžman, bilo da se radi o refinansiranju već postojećih kredita, ako ima prostora, ili o održavanju likvidnosti, ili pak o investiranju, u zavisnosti od toga ko je kada kredit uzeo i pod kojim uslovima.

„Danas su zaista povoljni uslovi i ima prostora da neko refinansira kredit, što podrazumeva zamenu postojećeg duga po osnovu jednog ili više dobijenih kredita novim kreditom, obično u istom iznosu i sa istim sredstvima obezbeđenja, ali pod drugačijim uslovima (kamatna stopa, duži rok otplate, grejs period ili poček). Dakle, uslovi jesu povoljni za prethodna zaduživanja, dobar je momenat i za uzimanje tih kratkoričnih kreditnih linija i dozvoljenih minusa, ali i za revolving*, koji privreda obično koristi za likvidnost. Kome je ugrožena likvidnost – servisiranje tekućih obaveza, ko ulazi u neke te makazice nelikvidnosti, sada može da ulovi dobar momenat i uzme taj kredit od banke“, naveo je naš sagovornik.

Grubišić je naglasio da je dobar momenat i za investicioni ciklus, kao i da su investicioni krediti posebno zanimljivi, ali da je ključno pitanje za privrednike da li imaju dobre projekte i da li imaju dobre ideje.

„Ako imaju dobra očekivanja, njihovo je da preuzmu rizik, ali niko ne može da im garantuje da će profitirati. Međutim, što se tiče kredita za investicione namene, oni su zaista veoma povoljni, kamatne stope su na rekordno niskom nivou – i dinarski krediti, zbog kamate Narodne banke Srbije (NBS), ali i evroindeksirani krediti. Dakle, to je sve povoljno, ali na samim kompanijama i privredi je da procene kakva su im očekivanja u ovoj i u narednoj godini, kako će prodavati svoje proizvode i usluge, kakva su im očekivanja na tržištu – to je ono što je ključno. Krediti sami po sebi jesu povoljni, a svako treba da razmotri svoju trenutnu situaciju na tržištu na kome se nalazi“, napominje profesor.

Kako je naglasio, teško je reći na makro nivou kako treba privreda da postupa, i uprkos tome što prilike deluju dobro, svaki sektor treba da proceni svoje specifičnosti.

„Nije isto biti hotel i biti proizvodna kompanija ili restoran, itd. Svako ima svoje sektorske rizike koji su specifični za njegovu delatnost kojom se bavi. Međutim, gledano generalno, očekivanja su dobra. Svetska banka ostaje pri stopi privrednog rasta od 4,5 odsto, što je veoma visoko, a i za sledeću godinu je ta procena između 4,5 i pet procenata. Zato je makroekonomski gledano dobar trenutak, ali mora svako da prouči sektor u kojem se nalazi, da proceni rizike na svom sektorskom domenu. Privrednici treba da prate ove makroekonomske predikcije, mada sam siguran da to već i rade, jer to uopšteno govori o oporavku na tržištu“, upozorava Grubišić.

Zatim, kako kaže, privrednici treba da prate sektorske podatke koji postoje na relevantnim sajtovima – za Evropu, Sjedinjene Američke Države, za global market.

„Treba da se prate sektorski podaci za Evropu, ali sa fokusom na Jugoistočnu Evropu. Kada se te informacije prate regionalno, dobija se signal kako poslovati u kojem sektoru unutar tržišta ka kojima smo okrenuti“, ističe prof. dr Grubišić.

Naši sagovornici se slažu da su državne mere pomoći privredi održale likvidnost i umnogome pomogle da se održe mnogi biznisi. U Erste banci dodaju da pored trenutno povoljnog makroekonomskog okruženja i niskih kamatnih stopa, postoje određeni faktori na koje bi trebalo obratiti pažnju pre nego što preduzeće odluči da investira u dalji razvoj svog poslovanja.

„Navešćemo neke od njih koji mogu da pomognu privrednicima pre nego što donesu jednu tako važnu odluku:

• faza razvoja konkretne industrije kojoj privrednik pripada – da li je industrija u nastajanju ili nestajanju
• faza razvoja konkretne firme – da li je firma startap, u rastućoj, zreloj ili padajućoj fazi
• položaj firme u celokupnom lancu vrednosti – da li ona pripada lancu vrednosti koji je dugačak i složen (poput preduzeća, recimo, u auto-industriji) ili je jednostavan i kratak (poput frizerskog salona)“, navedeno je za Biznis.rs u Erste banci.

*Revolving označava finansijska sredstva koja mogu da se prenose iz jednog mesečnog ciklusa u drugi. To je kredit koji se obnavlja – sve što ste vratili, odnosno uplatili na kreditnu karticu u prethodnom periodu, možete ponovo koristiti bez prolaska kroz proceduru odobrenja kredita.