ISTORIJSKI DOGOVOR U BRISELU POSLE MARATONSKOG SAMITA Usvojen finansijski paket od 1.824 milijarde evra

Evropski lideri postigli su konsenzus o finansijskom paketu vrednom 1.824 milijardi evra u utorak ujutro, petog dana samita u Briselu. Dogovoreno je da iznos višegodišnjeg budžeta (2021-2027) Evropske unije bude 1.074 milijarde evra, a fond za ekonomski oporavak EU od posledica pandemije korona virusa 750 milijardi evra.

Fond će činiti 390 milijardi evra grantova i 360 milijardi evra kredita, za razliku od inicijalnog predloga Evropske komisije prema kojem je trebalo da bude raspodeljeno 500 milijardi evra bespovratnih sredstava i 250 milijardi evra zajmova, prenosi Politico. Takođe, predlog EK predviđao je da sedmogodišnji budžet bude vredan 1.100 milijardi evra.

Mišel u zoru objavio da je dogovor postignut

Kompromis je postignut nakon više od 90 sati razgovora, koji su sa pauzama trajali od petka pre podne, što je ovaj evropski samit učinilo jednim od najdužih ikada. Da je istorijski dogovor najzad postignut obznanio je predsedavajući Saveta EU Šarl Mišel (Charles Michel) koji je u utorak u 5:30 časova objavio na twitteru – „dogovoreno!“.

Pola sata kasnije Mišel se obratio novinarima i rekao: „Uspeli smo. Evropa je snažna. Evropa je ujedinjena. Pokazali smo da magija evropskog projekta deluje, jer kada mislimo da je nemoguće, imamo snage zahvaljujući poštovanju i saradnji“.

Predsednica EK Ursula fon der Lejen (Ursula von der Leyen) rekla je tom prilikom da je „žalosno“ što su neki sektori potrošnje, kao što je zdravstvo, redukovani u konačnom dogovoru lidera. Ona je navela da, iako su često optuživali EU da radi „premalo i prekasno“, sada to ne može biti održivo.

Samit je bio prvi skup šefova evropskih država i vlada od početka pandemije, a održan je uz posebne mere predostrožnosti. Lideri su nosili zaštitne maske, sastanke su održavali u velikim prostorijama ili na terasama zgrade Saveta EU „Justus Lipsius“, a delegacije su umesto uobičajenih 19 članova, brojale šest osoba.   

Projektovanje i usvajanje višegodišnjeg budžeta bilo je veoma teško zbog Brexita, jer su države i institucije EU morale da nađu način da nadoknade oko 10 milijardi evra godišnje, koliko je bio doprinos Velike Britanije zajedničkom budžetu. Posebno žestoka neslaganja učesnici su iskazali u vezi sa predloženim fondom za ekonomsku oporavak i odnosom grantova i kredita u njemu, zbog čega su pregovori u nedelju uveče bili na ivici kolapsa.

Trijumf Emanuela Makrona i Angele Merkel

Konačno odobrenje plana označava trijumf Nemačke i Francuske i lični uspeh kancelarke Angele Merkel i predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), koji su svojim predlogom pre dva meseca inicirali osnivanje fonda. Podsetimo, njih dvoje su u maju predložili 500 milijardi vredan fond u vidu grantova za države, sektore i regione Evrope, najteže pogođene pandemijom Covid-19. EK je kasnije istog meseca dodala na taj predlog još 250 milijardi kredita.   

Makron je konačni finansijski paket ocenio kao „istorisjku promenu naše Evrope i Evrozone“. Merkel je rekla novinarima da je „veoma srećna“ zbog dogovora i da oseća olakšanje. „Nije bilo lako zbog čega nam je trebalo toliko dana, jer se pokazalo da smo došli iz različitih smerova. Ipak, ono što se računa je to što smo završili zajedno i da smo sada svi uvereni u ono što smo odlučili da uradimo“, rekla je nemačka kancelarka.

Štedljiva četvorka nasledila britanske privilegije

Pristalice plana ocenjuju da je to izuzetno važna simbolična demonstracija solidarnosti kao odgovor na pandemiju i prateći ekonomski šok i da su se na taj način evropske institucije i evropske države iskupile posle prvobitne reakcije zatvaranja granica i zabrane izvoza hitne medicinske opreme.  

Najveći otpor usvajanju predloga EK o fondu za ekonomski oporavak pružile su države takozvane štedljive četvorke – Austrija, Danska, Švedska i Holandija, koje su insistirale na smanjenju obima grantova i više kredita. Dogovorena suma od 390 milijardi grantova, umesto predloženih 500 milijardi, smatra se ustupkom prema njima.

„Štedljive“ zemlje takođe su preuzele privilegije koje je imao London u pogledu „rabata“, odnosno povratka dela davanja u zajednički budžet. Iako se Francuska zalagala da „rabat“ bude ukinut nakon izlaska Velike Britanije, ovo je poslužilo kao važno pregovaračko sredstvo za usvajanje finanijskog paketa.

Austrija će zahvaljujući tome udvostručiti sumu sredstava koja će im se vraćati iz budžeta, pa od sada može da računa na 565 miliona evra godišnje. Holandija će moći da računa na 1,92 milijarde evra usmosto dosadašnjih 1,57 milijardi, a iste pogodnosti moći će da koriste Švedska i Danska.  

Na predlog holandskog premijera Marka Rutea (Mark Rutte) usvojen je mehanizam kontrole, koji predviđa mogućnost obustave isplate sredstava iz fonda zemljama koje se eventualno ne budu pridržavale uslova finansiranja, a to se pre svega odnosi na obaveze sprovođenja reformi. Takođe, predviđeno je da se isplata sredstava poveže sa poštovanjem vladavine prava, ali taj mehanizam još nije precizno utvrđen.

Italili 209 od 750 milijardi evra iz fonda za oporavak

Najviše novca iz fonda za ekonomski oporavak namenjen je Italiji, ukupno 209 od 750 milijardi evra, prenosi Telegraph. Od toga 81 milijardu evra čine bespovratna sredstva, a 128 milijardi čine krediti. „Zadovoljni smo usvajanjem ambicioznog plana ponovnog pokretanja (ekonomije) koji će nam omogućiti da se snažno i efikasno suočimo sa krizom“, izjavio je italijanski premijer Đuzepe Konte (Giuseppe Conte).

Hrvatska će dobiti 22 milijarde evra iz paketa EU, objavio je premijer Hrvatske Andrej Plenković. „U Hrvatsku donosimo 22 milijarde evra, koje su garant brzog privrednog oporavka i daljeg ravnomernog razvoja zemlje“, napisao je Plenković na twitteru.

Slovenački premijer Janez Janša izrazio je zadovoljstvo postignutim sporazumom o kriznom finansijskom paketu EU za oporavak od posledica pandemije korona virusa, prenosi Tanjug, pozivajući se na STA. Prema postignutom dogovoru, Ljubljana će moći da računa na 10,5 milijardi evra, što je najveći iznos iz evropskih izvora koji je ikada stavljen na raspolaganje Sloveniji.

Konačni dogovor predvideo je i raspodelu sredstava iz budžeta po oblastima počev od Kohezionog fonda za koji je izdvojena najveća suma od 322 milijarde evra, preko fonda za Obnovljive izvore i životnu sredinu (240 milijardi evra), Jedinstveno tržište inovacije i digitalizacija (132,7 milijardi evra), fond za Migracije i upravljanje granicama (22,6 milijarde evra), Odbrana i bezbednost (13,1 miljardi evra), Javna adminstracija (73,1 milijarde evra ) i fond za Susedstvo i svet (98,4 milijarde evra).

U okviru fonda za Susedstvo i svet nalazi se i istrument pretpristupne pomoći za Srbiju u druge zemlje u procesu evroinetgarcija za koji je u narednih sedam godina namenjeno 12,5 milijardi evra. U prethodnom budžetskom periodu za IPA fondove bilo je izdvojeno 11,7 milijrdi evra.