Javne nabavke bez kriterijuma rodne ravnopravnosti i socijalnog uključivanja

Godinama unazad glavni problemi javnih nabavki u Srbiji su transparentnost, manjak nadzora i kontrole nad procesom, kao i nepoštovanje sklopljenih ugovora kada naručilac nije zadovoljan izborom.

Prema izveštaju Kancelarije za javne nabavke iz 2020. godine, vrednost nabavki opao je na 6,8 odsto BDP-a što, iako daleko ispod evropskog nivoa, ostavlja dovoljno prostora da se na tržištu ostvari i pozitivan socijalni uticaj.

Ono što zabrinjava jeste sve manje učešće ponuđača u javnim nabavkama, koji prosečno učestvuju u 68 postupaka javnih nabavki.

Iz udruženja “Ponuđači Srbije” za Biznis.rs navode da ponuđači najčešće odustaju od tendera zato što smatraju da je pobednik već unapred poznat, jer sami uslovi koji su propisani konkursnom dokumentacijom ukazuju da naručilac već ima određeni „preferirani“ izbor.

“Ponuđač mora da ispunjava uslove za učešće na konkretnoj javnoj nabavci primereno predmetu nabavke. Takođe, naručioci mogu zahtevati da ponuđači poseduju određeni broj zaposlenih ili pak određenu mehanizaciju. Da li je proces javne nabavke regularan i po zakonu kontroliše komisija koja je imenovana od strane naručioca”, objašnjavaju iz udruženja “Ponuđači Srbije”.

Iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) smatraju da bi primena takozvanih socijalnih kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude u postupcima javnih nabavki značajno doprinela otvaranju novih radnih mesta za marginalizovane grupe, kao i sigurnijim uslovima za rad, a istovremeno bi se napravio prostor za razvoj socijalnih preduzeća.

Međutim, u Srbiji se kriterijumi rodne ravnopravnosti i socijalnog uključivanja ubedljivo najmanje koriste za izbor ponuda, a većina učesnika u procesu, bilo da su naručioci ili ponuđači, nije ni upoznata sa njima, pokazalo je istraživanje NALED-a.

Rezultati ankete ukazuju da ponuđači najčešće spominju nestručnost kao najveći problem u radu komisija.

Koordinator za regulatornu reformu u NALED-u Nikola Komšić smatra da su ciljevi socijalnih elemenata u nabavkama svuda u svetu pre svega iskorenjivanje siromaštva, ali i zaštita životne sredine i stvaranje jednakih mogućnosti na tržištu.

U primeni ovih elemenata u javnim nabavkama dominira Poljska u kojoj su, prema poslednjoj analizi iz 2018. godine, bili zastupljeni u 73,5 odsto oglasa. Na ovaj način naručioci mogu da zahtevaju od ponuđača da poštuju socijalna i radnička prava i tako obezbede pravedne plate, sigurne radne uslove i rodnu ravnopravnost ili da preduzmu konkretne mere za ostvarivanje društvenih ciljeva.

„Takođe, socijalna preduzeća, čija je glavna odlika da doprinose rešavanju nekog socijalnog problema, mogu najbolje da odgovore na takav zahtev naručilaca. Masovnije uključivanje socijalnih kriterijuma u bodovanje ponuda ni na koji način ne bi ugrozilo konkurenciju. Podaci sa Portala javnih nabavki pokazuju da je tokom prošle godine samo 37 ugovora dodeljeno u okviru rezervisanih javnih nabavki, a na tržištu postoji oko 500 socijalnih preduzeća koja bi mogla da se nađu u ulozi ponuđača“, ističe Komšić.

Sektori sa najvećim obrtom kapitala, kao što su građevina, zdravstvo i trgovina, najpogodniji su za uključivanje socijalnih elemenata.

Kao primer Komšić navodi nabavku bolničkih uniformi, gde se kao jedan od kriterijuma može postaviti da u proizvodnji rade osobe sa invaliditetom i druge teže zapošljive grupe ili da proizvođač poseduje određene sertifikate koji svedoče o dobrim uslovima i platama zaposlenih.

„Kod pripreme urbanističkih planova od ponuđača se može tražiti da je već učestvovao u kreiranju prostora na socijalno-inkluzivan način, tako da su javne površine i zgrade pristupačne svima“, navodi Komšić.

„Uključivanje socijalnih elemenata bilo bi zastupljeno u nabavkama kod kojih je ključni kriterijum za dodelu ugovora ekonomski najpovoljnija ponuda, koja pored cene u obzir uzima i kvalitet ponuđenog proizvoda ili usluge. Ipak, ovaj kriterijum za dodelu ugovora imao je prednost u odnosu na najnižu cenu u samo šest odsto slučajeva, što je pad od tri procentna poena u odnosu na 2019. godinu. Predlog je da Kancelarija za javne nabavke izradi konkretne smernice i predloge kriterijuma, kako bi dodatno edukovala sve učesnike u procesu i promovisala ulogu socijalnih preduzeća u društvu“, ocenjuje koordinator za regulatornu reformu u NALED-u Nikola Komšić.

Kako bi podstakli institucije da kupovinu robe, usluga i radova iskoriste i za rešavanje određenih društvenih problema, NALED je, uz podršku Švedske agencije za međunarodnu saradnju (Sida), a u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije, u okviru projekta „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“ izradio analizu preporuka za uključivanje socijalnih elemenata u sve segmente javne nabavke – od pripreme dokumentacije, preko određivanja kriterijuma za dodelu ugovora, do realizacije.