Kako je marka postala evro

Dvadeset godina je prošlo otkako je u Srbiji (tadašnjoj Jugoslaviji) nekada omiljenu valutu – nemačku marku zamenila nova jedinstvena evropska valuta – evro. Zamena novčanica počela je 1. decembra 2001. godine, a već u januaru 2002. mogli su da se vide i redovi nestrpljivih građana koji su želeli što pre da završe ovu konverziju.

Vrlo brzo smo se navikli na novu rezervnu valutu, jer poznato je da na našim prostorima uvek bolje zvuči 100 maraka ili 100 evra nego bilo koja suma dinara. Nekad s razlogom, a često i iz navike, devize su ovde uglavnom bile sinonim za stabilniju, jaču, čvršću valutu, pa smo tako redovno računali u markama/evrima, štedeli u njima i planirali ulaganja u odnosu na kretanje deviznog kursa.

Dok komšije u Hrvatskoj ovih dana muku muče računicama da li će ih prelazak sa kune na evro koštati i finansijski, a ne samo vremena potrebnog za preračunavanje i promenu cena u prodavnicama, prisetili smo se kako je prelazak sa marke na evro izgledao u Srbiji početkom dvehiljaditih.

Krajem 2001. godine zvanični kurs je glasio 1,95583 nemačke marke za jedan evro. Prema podacima Narodne banke Srbije, u januaru 2002. godine evro je vredeo 60,1772 dinara. Ipak, iako je jedinstvena evropska valuta u startu praktično bila duplo vrednija od nemačke marke, ispostavilo se da su mnogi trgovci zamenili oznaku novčanica, ali ne i cifre, pa je 100 maraka već posle nekoliko godina postalo 100 evra. I to nije bio slučaj samo u Srbiji, već i širom Evrope.

Dolaskom evra država povećala zvaničnu vrednost nemačke marke

Građani Srbije menjali su „stare devize“ za evro tokom prvih pet meseci 2002. godine i u tom periodu izvršena je konverzija stranog novca vrednog više od osam milijardi nemačkih maraka.

„Zvanični kurs je bio dve nemačke marke za jedan evro, ali Srbija je tada praktično imala dva kursa – „crni“ i zvanični. Po crnom kursu je jedna nemačka marka vredela 27 dinara, a po zvaničnom šest dinara, ali su zvanični kurs mogli da koriste samo država i povlašćeni pojedinci. Onda je Mlađan Dinkić, tadašnji guverner Narodne banke, odredio da jedna nemačka marka vredi 30 dinara, a jedan evro 60 dinara, čime je država praktično priznala crni kurs i tako pet puta povećala zvaničnu vrednost marke“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić u razgovoru za Biznis.rs.

On podseća da je sama zamena valuta protekla bez većih problema, ali su pojedinci pokušali, kako u Srbiji, tako i u Evropi, a neki su i uspeli, da u celoj ovoj situaciji delimično povećaju cene i tako profitiraju.

„Posle uvođenja evra kurs je polako počeo da raste, da bi 2008. godine iznosio 68 dinara. Zatim je vrednost evra porasla još 60 odsto, na više od 90 dinara. Vođena je politika jakog dinara, pa se mnogo više isplatio uvoz nego izvoz“, objašnjava profesor Savić i napominje da se u Hrvatskoj verovatno neće ništa dramatično dogoditi prilikom prelaska sa kune na evro.

Kako tvrdi, to će za komšije biti jednokratna operacija, kao što je bila i za Nemce početkom dvehiljaditih, kada su marku zamenili evrom.

Neizvesnost i među privrednicima

Toplica Spasojević, predsednik ITM sistema, priseća se kako su privrednici reagovali na operaciju konverzije nemačkih maraka u evro.

„Nismo znali šta da očekujemo, baš kao što ni danas nismo sigurni, u situaciji kada nas okružuje pandemija i neizvesnost, a inflacija postaje ozbiljna pretnja. Tada je utvrđen odnos marke i evra, ali su već posle nekoliko godina cene u evrima bile praktično iste kao i u nemačkim markama. Najlakše je to uporediti po automobilima – modele koji su početkom dvehiljaditih koštali 10.000 maraka posle dve-tri godine morali ste da platite 10.000 evra„, ističe Spasojević i napominje da je bilo dovoljno da neko „povuče nogu“ i podigne cenu da bi svi ostali krenuli za njim.

On u razgovoru za Biznis.rs podseća da su tadašnju situaciju uglavnom mogli da iskoriste trgovci i pojedini proizvođači, zatim uslužne delatnosti i sektori u kojima je neelastična tražnja. To se najviše odnosilo na proizvode kao što su lekovi, životne namirnice, luksuzni proizvodi koji predstavljaju statusne simbole.

„Mislim da se u Hrvatskoj neće dogoditi ništa spektakularno prilikom zamene kuna evrima, a eventualnu opasnost za skok cena predstavlja inflacija koja je posledica protekle dve pandemijske godine. Najviše na inflaciju utiče rast cena u energetici, kao i prelazak na zelenu energiju koji takođe košta. Covid prosto dolazi na naplatu, i to je donekle i pogodan momenat za trgovce i neke proizvođače da podignu cene. Znamo da je realna inflacija već dvocifrena, čak je neki procenjuju i na 20 do 30 odsto, iako zvanični podaci još uvek pokazuju nešto manje cifre“, zaključuje Toplica Spasojević.

Danas je zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije 117,58 dinara za jedan evro, što je gotovo duplo više nego 2002. godine kada je nemačka marka zamenjena novom valutom. Ipak, kurs je već neko vreme stabilan i oscilacije su minimalne, a mišljenja privrednika i ekonomista oko toga koliko je trenutna vrednost domaće valute realna prilično su podeljena.