Kako prepoznati nameštenu ponudu u postupcima javnih nabavki?

Komisija za zaštitu konkurencije donela je novo uputstvo za otkrivanje nameštenih ponuda u postupku javne nabavke, kako bi kod učesnika na tržištu podigla svest o usklađivanju poslovanja sa aktuelnim propisima u oblasti zaštite konkurencije. Cilj donošenja uputstva je da spreči i osujeti sprovođenje „nameštenih ili lažiranih ponuda“ kao najtežih oblika kartela.

Upravo je ovo jedna od najtežih povreda konkurencije do koje dolazi kada učesnici na tržištu učestvuju u postupcima javnih nabavki zajednički i tajno dogovaraju ili usklađuju nastup pre podnošenja ponude. Namera je da se poveća cena proizvoda ili usluge, odnosno smanji njihov kvalitet, u zavisnosti od toga šta je predmet nabavke, ili da se podeli tržište naručilaca ili teritorija, tj. da se naruši konkurencija u postupku javne nabavke.

Sporazumi mogu imati različite oblike, kao što su prethodno utvrđivanje sadržaja njihovih ponuda, naročito cena, kako bi se uticalo na ishod postupka, uzdržavanje od podnošenja ponude, raspodela tržišta na osnovu geografskog položaja ili prema naručiocu ili predmetu nabavke, ili postavljanje šema rotacije za veći broj postupaka.

„Cilj svih ovih sporazuma i praksi je da se unapred određenom ponuđaču omogući da obezbedi ugovor uz stvaranje utiska da je postupak istinski konkurentan. Dogovor u suštini podriva prednosti fer, transparentnog, konkurencijom vođenog i investiciono orijentisanog tržišta nabavki ograničavanjem pristupa učesnicima na tom tržištu i ograničavanjem izbora za naručioce“, navodi se u analizi Komisije za zaštitu konkurencije.  

Kako upozoravaju, na tržištu nabavki koje je „pogođeno“ tajnim dogovorom, učesnici koji poštuju zakon obično su obeshrabreni da učestvuju u postupcima javne nabavke ili da investiraju u projekte javnog sektora. Ovo posebno štetno utiče na učesnike na tržištu koji tek razvijaju svoje poslovanje, posebno mala i srednja preduzeća, kao i na one koji mogu i žele da razviju inovativna rešenja za potrebe javnog sektora.

Nameštanje prisutno u skoro svim privrednim granama

Kada je reč o delatnostima koje su najviše na udaru, u Komisiji navode da se nameštanje ponuda pojavljuje pod određenim okolnostima u svim privrednim granama, i to u celom svetu, a da iskustva pokazuju da procesi nameštanja i lažiranja ponuda nekada traju godinama, pa i decenijama.  

„Pri svakoj pojavi nameštenih ponuda u procesu javnih nabavki nanosi se veoma velika šteta poreskim obveznicima, imajući u vidu da javne nabavke učestvuju velikim delom u privredi svake države. U većini država koje su članice Organizacije za ekonomsku pomoć i razvoj (OECD) ovo učešće se kreće oko 12 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda, dok je u zemljama u razvoju procenat učešća značajno veći“, ističe se u analizi.  

Iako se nameštanje ponuda može javiti u bilo kom sektoru, postoje određene grane u kojima je to naročito moguće, zbog posebnih odlika ili određenih proizvoda.

Najčešći indikatori nameštenih ponuda su mali broj ponuđača, otežan ulazak na tržište, tržišni uslovi sa predvidljivim tokom tražnje od strane javnog sektora, privredna (trgovinska) udruženja koja se koriste kao pokriće za dogovore i primenu tajnih sporazuma, ponavljanje ponuda, identični ili slični proizvodi preko kojih se lakše postiže sporazum o strukturi zajedničke cene, ali i male ili nikakve tehnološke promene u proizvodima ili uslugama koje pomažu učesnicima na tržištu da postignu dogovor i da ga primenjuju tokom dužeg perioda vremena.

Kompenzaciona plaćanja često „pokrivaju“ nameštene ponude

Iz Komisije za zaštitu konkerncije ukazuju na to da nameštene ponude često uključuju mehanizme raspodele i distribucije dodatnog profita, ostvarenog kao rezultat konačne i ugovorene cene između učesnika u takvoj ponudi.

„Na primer, ponuđačima koji prihvataju da ne podnesu ponudu ili da podnesu ponudu koja neće biti izabrana mogu biti ponuđeni podugovori ili ugovori o nabavci od strane izabranog ponuđača, sa ciljem međusobne podele dobiti od nelegalno postignute više cene. Takođe, nameštanje ponuda može da uključuje novčane isplate od strane izabranog ponuđača drugim učesnicima u takvoj ponudi. Ova takozvana kompenzaciona plaćanja ponekad su povezana sa ponuđačima čije su ponude više, odnosno ‘pokrivajuće’ ponude“, navodi se u analizi.

U mnogim slučajevima, kako objašnjavaju, kompenzaciona plaćanja su olakšana korišćenjem lažnih faktura za plaćanja aktivnosti iz podugovora. U istom cilju mogu se zaključivati i lažni ugovori o konsultantskim uslugama, koji se faktički ne realizuju.

Strategije učesnika u nameštenim ponudama

Iako se učesnici u nameštenim ponudama mogu dogovoriti da ih primenjuju na različite načine, uobičajeno je da koriste jednu ili više zajedničkih strategija, koje nisu međusobno isključive. U analizi Komisije za zaštitu konkurencije precizno se navode najčešći oblici nameštanja ponuda. To su:

1) Simulirana ili fiktivna ponuda, koja je tako osmišljena da odaje utisak prave konkurencije i predstavlja najčešći način primene nameštenih ponuda. Podrazumeva dogovor ponuđača da neki od njih podnesu ponude koje uključuju bar jedan od sledećih kriterijuma:

• ponuda je viša od ponude unapred određenog (dogovorenog) ponuđača;
• ponuda je očigledno previsoka da bi bila prihvaćena;
• ponuda sadrži specijalne (posebne) uslove za koje se unapred zna da su neprihvatljivi za naručioca.

2) Uzdržavanje od podnošenja ponuda podrazumeva sporazum između učesnika na tržištu kojim se jedan ili više ponuđača saglašavaju da se uzdrže od podnošenja ponude ili da povuku već podnetu ponudu, tako da omoguće unapred određenom ponuđaču da bude izabran na javnoj nabavci. U suštini, uzdržavanje od ponuda znači da ponuđač i ne podnosi ponudu koja treba da bude predmet finalnog razmatranja (odlučivanja).

3) Rotirajuća ponuda podrazumeva da učesnici u nameštenoj ponudi nastavljaju sa učešćem u postupku, ali prihvataju da se smenjuju u slučaju da jedan od njih (na primer, onaj sa najnižom ponudom), bude izabran na javnoj nabavci. Načini na koji se ugovori iz rotirajućih ponuda primenjuju su različiti. Na primer, učesnik u takvoj ponudi može izabrati da dodeli približno isti novčani iznos iz jedne grupe ugovora svakom ponuđaču koji nije uspeo, ili da dodeli iznos koji je odgovarajući u odnosu na veličinu svakog ponuđača.

4) Podela tržišta podrazumeva da ponuđači dele tržište, prihvatajući da se ne nadmeću kod određenih naručilaca ili u određenim geografskim područjima. Učesnici mogu, na primer, da dodele specifične naručioce ili kategorije naručilaca različitim učesnicima na tržištu, tako da ti ponuđači ne učestvuju u nadmetanju (ili podnose samo pokrivajuću ponudu) ukoliko nisu u pitanju „njihovi” naručioci, odnosno u zaključivanju ugovora ponuđenih od strane određenih kategorija potencijalnih naručilaca koji su opredeljeni drugim preduzećima.