Kineska spoljna trgovina u prvih šest meseci ove godine porasla 16,9 odsto

Kineska spoljna trgovina u prvoj polovini 2026. godine porasla je 16,9 odsto na godišnjem nivou i dostigla 25,47 biliona juana, odnoso oko 3,75 biliona američkih dolara, pokazuju novi podaci tamošnje Uprave carina.

Kina je tako zadržala poziciju najveće svetske trgovinske sile u robnoj razmeni, navodi se u podacima Generalne uprave carina, prenosi Kineska medijska grupa (CMG).

Od ukupne vrednosti spoljne trgovine, izvoz je porastao 13,4 odsto na godišnjem nivou – na 14,73 biliona juana, čime je nastavljen gotovo trogodišnji rast. Uvoz je porastao 22,1 odsto, na 10,74 biliona juana, što je 8,7 procentnih poena više od stope rasta izvoza i doprinosi uravnoteženijem razvoju trgovine.

U prvoj polovini godine, obim uvoza osnovnih sirovina, uključujući energente i rude metala, povećan je  3,4 odsto, uvoz mašinskih i električnih proizvoda porastao je 28, dok je uvoz poljoprivrednih proizvoda povećan  8,6 odsto.

U drugom kvartalu ove godine ukupna vrednost uvoza i izvoza dostigla je 13,61 bilion juana, što predstavlja rast od 18,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine i najvišu kvartalnu stopu rasta od trećeg kvartala 2021.

Samo u junu, trgovinska razmena porasla je 24,2 odsto na godišnjem nivou, čime je nastavljen rast 17. mesec zaredom, prenosi Beta.

Trgovinska razmena sa zemljama učesnicama inicijative „Pojas i put“ porasla je  14,8 odsto i dostigla 12,97 biliona juana u prvoj polovini godine, što čini 50,9 odsto ukupne spoljne trgovine Kine.

Trgovina sa susednim zemljama povećana je 20,6 odsto, dok je trgovina sa Latinskom Amerikom, Afrikom i Evropskom unijom porasla 16,2, 19,6, odnosno 10,2 odsto.

Trgovinska razmena sa zemljama Centralne i Istočne Evrope povećana je za 11 odsto, čime je nastavljen rast desetu godinu zaredom.

U periodu od januara do juna privatna preduzeća učestvovala su sa 57 odsto u ukupnoj vrednosti spoljne trgovine, pri čemu je njihova razmena porasla za 17 odsto na 14,53 biliona juana. Spoljna trgovina preduzeća sa stranim kapitalom i državnih preduzeća povećana je za 17,1, odnosno 16,8 odsto.

Istočni delovi Kine zadržali su vodeću poziciju sa više od 20 biliona juana uvoza i izvoza, uz rast od 16,5 odsto, što čini 78,8 odsto ukupne spoljne trgovine zemlje. Zapadni, centralni i severoistočni regioni ostvarili su rast od 20,3, 20, odnosno 8,6 odsto.

Izvoz mašinskih i električnih proizvoda povećan je 20,1 odsto na 9,36 biliona juana i činio je 63,5 odsto ukupnog izvoza, što je 3,5 procentna poena više nego godinu ranije.

Izvoz proizvoda visoke tehnologije porastao je 39 odsto, na 3,26 biliona juana, dok je izvoz proizvoda domaćih brendova povećan za 25,4 odsto, a njihov udeo u ukupnom izvozu porastao je 2,4 procentna poena.

Novi pokretači rasta takođe dobijaju na značaju.

„Uvoz i izvoz računarske opreme, uključujući elektronske komponente i delove za računare, porastao je 56,6 odsto na 5,13 biliona juana u prvoj polovini godine, dok su proizvodi zasnovani na veštačkoj inteligenciji, zeleni niskougljenični proizvodi i vrhunska oprema zabeležili snažan rast izvoza“, rekao je zamenik predsednika Uprave carina Vang Đun.

Prema njegovim rečima, ukupno 267 hiljada spoljnotrgovinskih preduzeća proširilo je poslovanje na nova tržišta u prvoj polovini godine, a njihova ukupna trgovinska razmena porasla je 22,6 odsto i činila je gotovo 70 odsto ukupne spoljne trgovine Kine.