Klijentima ponuditi jasne informacije o uslugama i cenama

„Iako Narodna banka Srbije ne utvrđuje visinu naknada za pojedine usluge, od banaka očekujem da pokažu odgovornost i shvate da ni one ne postoje bez građana i privrede i da moraju konkurentnim uslovima da se bore za klijente od kojih žive“, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković, povodom prakse da banke naplaćuju usluge elektronskog bankarstva, iako su ih promovisale kao besplatne.

Tabaković u intervjuu za Tanjug navodi da očekuje povoljne uslove za zaduživanje i u dinarima i evrima, a bankarski sektor u Srbiji ocenjuje kao visoko kapitalizovan i likvidan.

Govoreći o naknadama banaka, ona ističe da, iako centralna banka ne određuje njihovu visinu, obezbedila je da građani i privreda, pre nego što odluče u kojoj će banci otvoriti račun, imaju jasne i potpune informacije o tome koje sve usluge u kojoj banci dobijaju i po kojoj ceni.

„Da bismo im što više pojednostavili odluke o izboru banke, na našoj internet prezentaciji smo omogućili pregled naknada povezanih s platnim računima. Istovremeno, omogućili smo da kada se opredeli za konkretnu banku i njene uslove, klijent bude blagovremeno informisan ako se uslovi promene i da može brzo, jednostavno i bez dodatnih troškova da promeni banku“, objašnjava Tabaković.

Kao ne manje važno, Tabaković ističe i to da građani i privrednici u svakom trenutku imaju mogućnost da zaštite svoja prava ako se banka ne pridržava propisa ili ugovora, jer NBS u okviru svoje kontrolne funkcije, ali i u postupcima po pritužbama korisnika, nadzire da li se banke pridržavaju propisa i odredaba ugovora.

Kada je reč o mogućem povećanju bankarskih kamatnih stopa o čemu se govori na Zapadu i da li je za očekivati da se tako nešto desi i u Srbiji, Tabaković kaže da, na osnovu kretanja kamatnih stopa u prvom kvartalu i procena kretanja ključnih parametara u zoni evra, očekuje povoljne uslove, kako za dinarska tako i za zaduživanja u evrima.

Prema njenim rečima referentna kamatna stopa od decembra 2020. godine iznosi jedan odsto što je najniži nivo u režimu inflacionog targetiranja i za 1,25 procentnih poena je niži nivo od izbijanja pandemije.

„Očekuje se da će efekti dosadašnjeg ublažavanja uticati na povoljne uslove finansiranja privrede i građana i u narednom periodu. Prethodna ublažavanja monetarne politike su se u punoj meri prenosila na niže kamatne stope na tržištu novca i po tom osnovu su i uslovi zaduživanja privrede i stanovništva u dinarima bili znatno povoljniji“, navodi guvernerka.

Tabaković ističe da su kamatne stope na dinarske kredite privredi u prva četiri meseca ove godine u proseku iznosile 2,9 odsto, a na kredite stanovništvu 8,7 odsto, što je kod privrede niže nego krajem 2020. godine, a kod stanovništva blizu nivoa zabeleženog krajem prošle godine.

„S obzirom na našu projekciju inflacije, prema kojoj očekujemo da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama cilja i da će kod monetarne politike uslediti i njeno usporavanje sa trenutnog nivoa, povoljni uslovi dinarskog kreditiranja trebalo bi da se nastave“, naglašava Tabaković.

Slične ocene u pogledu kretanja inflacije pod uticajem privremenih faktora za zonu evra ima i Evropska centralna banka, zbog čega nastavlja da svojim merama stimuliše povoljne uslove finansiranja.

„Uz efekte niže premije rizika zemlje po osnovu povećanog optimizma u pogledu globalnog privrednog oporavka i povoljnije makroekonomske perspektive Srbije, zadržavanje niskih kamatnih stopa u zoni evra trebalo bi da nastavi da povoljno utiče i na kamatne stope na kredite u evrima u Srbiji“, zaključuje ona.

U prolećnom izveštaju Evropske investicione banke, bankarsko tržište u Srbiji je ocenjeno kao zdravo i atraktivno, a prema mišljenju guvernerke NBS, tome su najviše doprinele reforme koje su sprovedene u prethodnim godinama.

„Zahvaljujući odlučnim i neophodnim reformama koje smo sproveli u proteklim godinama, kao i rešavanju pitanja nasleđenih problematičnih kredita, danas možemo govoriti o stabilnom i otpornom bankarskom sistemu. To je sistem sa dvocifrenim rastom kreditne aktivnosti, gotovo najvišim u regionu, povoljnim uslovima finansiranja, kontinuiranim rastom štednje stanovništva i istorijski niskom učešću problematičnih kredita od 3,7 odsto na kraju aprila ove godine“, navodi Jorgovanka Tabaković.

Ona ukazuje da je u poslovnom ambijentu, koji zahteva neprestano prilagođavanje uslovima domaćeg i međunarodnog okruženja, odgovornim i stručnim pristupom, temeljnom analizom i adekvatnim regulatornim okvirom, očuvana stabilnost bankarskog sistema na dugi rok.

Bankarski sektor, ocenjuje guvernerka NBS, odlikuje visoka kapitalizovanost i likvidnost, kao i visok stepen zainteresovanosti investitora da ulažu u Srbiju, što, kako kaže, predstavlja još jednu potvrdu ostvarenih rezultata i kredibiliteta Narodne banke kao supervizora i regulatora.

„O tome svedoči i spremnost i sposobnost bankarskog sektora da u vanrednim zdravstvenim okolnostima bez presedana odgovori na sve izazove, uspešno sprovede moratorijume na otplatu obaveza klijenata, olakšice u otplati obaveza i brojna druga prilagođavanja radi lakšeg suočavanja sa vanrednom zdravstvenom situacijom“, navodi Tabaković.

Na poslovanje banaka je, dodaje ona, sasvim sigurno uticala i normativna aktivnost koja je tokom poslednjih godina donela niz reformi u oblasti platnih usluga i bila jedan od ključnih faktora u daljoj digitalizaciji našeg društva.