KONTROVERZE, ISTINE I LEGENDE O ROTŠILDIMA Popularnost u Kini

Na Zapadu već dugo kruže kontrovrze i teorije zavere oko navodne kontrole čuvene porodice nad globalnim finasijama, a u poslednje dve decenije sve više kineskih ekonomista i preduzetnika pomno proučava Rotšilde.

U isto vreme, članovi porodice Rotšild tražili su nove poslovne prilike u Kini, od kada je tamošnja ekonomija u strelovitom usponu. Rotšildi zapravo nisu novi u Kini. Oni su tamo od tridesetih godina 19. veka, kada su osnovali mali biznis za trgovinu zlatom i srebrom u Šangaju. Nakon osnivanja nove komunističke Kine, bili su jedna od prvih zapadnih banaka koja je uspostavila odnose sa Pekingom 1953. godine.

Popularnost porodice Rotšild u Kini raste uporedo sa tamošnjom klasom novih bogataša i njihovom potrebom za statusnim simbolima. Budući da starih bogataša nema u Kini, oni uzore traže na Zapadu. Žele da uče od najboljih kako se bogatstvo čuva i prenosi na nove generacije. Kina je u 2020. godini dobila još 257 dolarskih milijardera, odnosno po pet nedeljno i sada ih je ukupno 878. Procenjuje se da je još toliko Kineskih milijardera u inostranstvu. Kina 1999. nije imala nijednog milijardera. Prema podacima iz oktobra 2020. godine, 2.398 osoba u Kini ima imovinu vredniju od dve milijarde juana (oko 300 miliona dolara).

Francuska filijala porodične banke La Compagnie Financiere Edmond de Rothschild bila je 2008. blizu investicionog dogovora sa Bankom Kine, ali je vlada u Pekingu stopirala saradanju. Londonska kompanija Rotšilda RIT Capital Partners osnovala je 2011. jedan od prvih investicionih fondova privatnog kapitala u Kini, a od 2017. u saradnji sa CEFC China Energy posluju u sektorima energetike, finansijskih usluga, vazduhoplovstva, izgradnje infrastrukture, proizvodnje hrane i upravljanjem nekretninama.

Pored sve većeg finansijskog prisustva u zemlji, tokom protekle dve decenije u Kini rasla je svest o kulturi porodice Rotšild. Nije čudno što su knjige o Rotšildima planule u Kini, niti što tamo vlada veliko interesovanje za njihov poslovni porodični model. Nekoliko najprodavanijih, ali kontroverznih knjiga o jevrejskoj poslovnoj praksi, privuklo je pažnju među bogatim preduzetnicima i investitorima. Knjiga „Valutni ratovi“ iz 2007. godine, autora Song Hongbinga izazvala je veliku pažnju i postala bestseler. Mesec dana posle objavljivanja izdavač je prijavio 600.000 prodatih primeraka.  

Song, koji je studirao i radi u SAD tvrdi u knjizi da porodica Rotšild kontroliše globalno bogatstvo u vrednsoti 5.000 milijardi dolara. Knjiga je dočekana sa negodovanjem na Zapadu, kritikovana je kao ekonomska novela i još jedna promocija antisemitskih teorija zavere. Financial Times objavio je da su knjigu čitali šefovi kineskih kompanija i vladini zvaničnici, a pisac je rekao da je iznenađen takvim uspehom knjige, za koju je istakao da nije antisemitska.

Britanski Jevreji izrazili su zabrinutost zbog knjige i što teorije zavere koje uključuju Rotšilde dobijaju na snazi „u najvažnijoj svetskoj ekonomiji u nastajanju, uprkos tome što u Kini ima „malo ili nimalo“ antisemitske istorije. U međuvremenu, Song Hongbing objavio je još četiri nastavka „Valutnih ratova“ i više knjiga o Rotšildima i takozvanim jevrejskim poslovnim praksama uopšte, a stekao je i milione pratilaca na kineskim društvenim mrežama.

Budući da se bogatstvo Rotšilda procenjuje na oko 350 do 1.000 milijardi dolara, kao i da se ukupni kapital deli na desetine i stotine članova porodice, teško je verovati da je njihova uloga i dalje dominantna u međunarodnim finansijama, kao što je bila u 19. veku. Međutim, zahvaljujući misteriji koja ih okružuje dovoljno je samo da se pomene njihovo prezime, pa da proradi mašta i da se rode nove priče o svetskoj vladi u senci. Jedna od njih glasi da su u januaru 2020. u Davosu, Rotšildi, zajedno sa Rokfelerima i Bilom Gejtsom odlučili da bude proglašena pandemija korona virusa. Iako nekima ovo može zvučati uverljivo, dokaza za takve tvrdnje jednostavno nije bilo.

Prezime Rotšild u Kini je takođe sinonim za Chateau Lafite Rothschild, jednu od najpopularnijih etiketa za vino među bogatašima. Pre 10 godina nacionalna agencija Sinhua objavila je da je većina prodatih boca vina sa etiketom Lafite u Kini verovatno bila lažna, jer su podaci o prodaji u samo jednoj kineskoj provinciji premašili globalnu ponudu ovog vina. Kinezi, majstori falsifikovanja svih vsrta robe, naplaćivali su bogatim sunarodnicima bocu vina 10.000 dolara. U bocama je bilo francusko vino pristojnog kvalitetea, a moralo je biti preskupo, da ne bi bilo sumnjivo.

Takve stvari su se povremeno događale u Kini, bilo da je reč o trgovini umetničkim predmetima ili satovima skupocenih marki, ali ono što se dogodilo 2016. godine nije bilo svakidašnje. Čovek iz Londona po imenu Oliver Rotšild, navodno član čuvene bankarska dinastije, na Univerzitetu Cinghua dočekan je sa crvenim tepihom. On je predstavljen kao „jedan od naslednika porodice Rotšild“ i bivši šef UNICEF, a ukazane su mu najviše počasti.

Pre nego što se zvanično oglasila porodica Rotšild iz Londona, navodeći da Oliver nije deo njihove dinastije, on se već sastao sa delom kineske bogataške elite, obećavao im je navodno kule i gradove, a zapravo je ugovorio nekoliko sitnih poslova. Oliver je tvrdio da nije lagao, jer on se zaista preziva Rotšild, kao i da ne govori kineski, pa nije mogao da zna kako je predstavljen i šta su njegovi promoteri u Kini govorili o njemu.     

To ne mora biti samo dobar izgovor, jer je poznato više slučajeva da su Kinezi  lažno predstavljali svoje „poslovne partnere“ iz inostranstva, potpuno izmišljajući njhov identitet i poslovnu biografiju. Već desetak godina popularna su „predavanja“ svetskih bankara i finansijera, najčešće „Amerikanaca“, koji su obično turisti u Kini ili nastavnici engleskog jezika iz inostranstva. Takvi skupovi okupljaju desetine kineskih i azijskih biznismena, ali uvek izvan kontinentalne Kine, u ekskluzivnim hotelima i na raskošnim večerama u Hong Kongu i na Tajlandu.

Kineski mediji nazvali su najpre Olivera lažnim Rotšildom, ali proverom njegovog ličnog veb sajta i Linkdin profila ustanovili su da se on tamo ne predstavlja kao član čuvene bankarske dinastije. Nakon toga pokrenuta je u javnosti kampanja protiv osećaja inferiornosti Kineza i fascinacije „međunarodnom zajednicom“, ondosno zapadnim svetom, naročito u biznisu i kulturi. Sam Oliver Rotšild rekao je da je bio „šokiran“ kada je saznao za kontroverzu svog boravka u Kini. On je 2015. gostovao u Ljubljani, gde je govorio lokalnim biznismenima o investiranju. Tom prilikom on je naveo da kineska ekonomija zavisi od inovacija iz Evrope i SAD i ohrabrivao ulaganja.

Pre svečanog prijema na Univerzitetu Cinghua, Oliver Rotšild sastao se i sa nekoliko visokih džavnih zvaničnika, kojima je govorio o „tajni koja se prenosila kroz 12 generacija“. Bilo da je Oliver prevarant ili da su kineski promoteri namerno pogrešno obavestili tamošnju publiku o njegovom identitetu, prezime Rotšild bilo je ključni faktor ove farse. Ono kao magnet privlači publicitet.

U stvarnosti, porodični fundamentalni bankarski posao sada je u rukama sedme generacije potomaka Mejera Amšela Rotšilda, iako je porodica 2010. prvi put u svojoj istoriji imenovala na mesto izvršnog direktora nekoga ko im nije u srodstvu. Porodična imperija podeljena je na mrežu potomaka i nekoliko spoljnih akcionara. Vlasnička struktura je neprozirna, što otežava procenu vrednosti porodičnog bogatstva. Izvori bliski porodici tvrde da je porodica uspela zbog činjenice da bogatstvo nikada nije bilo isključivo u rukama jednog naslednika, nego su uvek delili novac, moć i odgovornost.