KORONA UZDRMALA IMPERIJU Britanska centralna banka štampa novac da se ne bi zaduživala

Britanska centralna banka, Bank of England, pokrenula je akciju direktnog monetarnog finansiranja britanske vlade kako bi joj omogućila plaćanje rastućih troškova zbog epidemije korona virusa i izbegavanje zaduživanja na tržištu duga, gde je cena zaduživanja u porastu.

Ovaj potez britanske centralne banke predstavlja direktan dokaz da kriza izazvana korona virusom u Britaniji prerasta u neku vrstu vanrednog stanja, prenosi novac.hr. Takođe, ostaje otvoreno pitanje da li bi klasičan način finansiranja potreba britanske vlade omogućio dovoljno delotvorno prikupljanje ogromnih sredstava potrebnih za isplatu pomoći građanima i kompanijama u vreme krize.

Britanska centralna banka odlučila se na ovaj potez nakon što je postalo jasno da će pad najvećih evropskih privreda – nemačke, italijanske i francuske, u drugom kvartalu premašiti 10 odsto, što je znatno više od prognoziranog pada pre samo nekoliko dana.

Neuobičajena praksa centralnih banaka

Monetarno finansiranje fiskalnih potreba krajnje je neuobičajena praksa centralnih banaka i dugo je smatrano neprihvatljivim i opasnim. Guverner Bank of England se na početku prošle nedelje protivio bilo kakvom većem monetarnom finansiranju ali je, izgleda, za samo nekoliko dana pod utiskom opšteg privrednog urušavanja podlegao pritisku britanskog Treasury (pandan ministarstvu finansija).

Britanci su, naime, procenili da je od monetarnog finansiranja, koje može doneti ekstremne srednjoročne i dugoročne rizike, kratkoročno rizičnije biti u situaciji nemogućnosti prikupljanja likvidnosti na britanskom tržištu tzv. giltova. Dakle, jednostavnije rečeno, Bank od England će dramatično povećati iznos vladinog računa koji vodi, kao kada banka odobri povećanje minusa po tekućem računu.

Neki analitičari spekulišu da će taj iznos, na kraju, biti neograničen. Račun britanske vlade kod Bank of England ima naziv “Ways and Means Facility“ i u vankriznim vremenima je ograničen na 370 miliona funti. Britanska vlada je za april utrostručila planirane potrebe finansiranja i to sa 15 na 45 milijardi funti pa se za sada samo pretpostavlja koliko će veliko biti monetarno finansiranje.

Iz britanskog “Treasury” poručuju da će ovakav oblik finansiranja fiskalnih potreba biti “privremen i kratkoročan“.

Ide li Britanija ka inflaciji?

Stručnjaci procenjuju da pokretanje monetarnog finansiranja vlade još uvek ne znači da je Britanija po pitanju monetarne politike krenula putem Zimbabvea tj. “štampanja novca” i enormne inflacije. Međutim, pošto iskustva pokazuju da privremeni potezi iz perioda kriza imaju tendenciju da postanu stalna politika, u porastu je zabrinutost da bi britansko monetarno finansiranje moglo da postane trajno.

Šef makroekonomskih istraživanja “BNP Asset Managementa” Ričard Bauel (Richard Barwel) procenjuje da je trajno monetarno finansiranje neizbežno. S druge strane, guverner Bank of England još uvek tvrdi da kratkoročno finansiranje vladinih potreba neće prouzrokovati inflaciju.

Na ovakakv potez prethodno su se odlučile SAD, čije su Federalne reserve (FED), pored svih dosadašnjih mera, dodale neverovatnih 2.300 milijardi dolara zajmova za osiguranje likvidnosti malih kompanija i lokalnih jedinica, kao i stabilizaciju tržišta korporativnog duga. U Evropskoj centralnoj banci još pak nije postignut dogovor oko podizanja limita na već dogovorene monetarne akcije.

Poprilično crnim ekonomskim prognozama u ponedeljak se pridružila i šefica MMF Kristilina Georgieva, poručivši da smo ušli u najgoru krizu još od Velike depresije. Ona je upozorila da su vlade već pokrenule fiskalne stimulanse u iznosu od 8.000 milijardi dolara, što neće biti dovoljno za saniranje štete. Prema proceni MMF, na kraju će najteže biti pogođene zemlje u razvoju.