KORPORATIVNE OBVEZNICE ZA RAZVOJ TRŽIŠTA KAPITALA Hartije od vrednosti pružaju optimalniji izvor finansiranja i smanjuju valutni rizik, kažu u NBS

Narodna banka Srbije saopštila je da se emisijama korporativnih obveznica i njihovim uključenjem u monetarne operacije NBS podstiče razvoj domaćeg tržišta kapitala.

NBS je u maju ove godine donela jednu u nizu mera kojima se domaćem i finansijskom sektoru olakšava poslovanje tokom pandemije i daje podsticaj bržem oporavku od krize, i u svoje monetarne operacije uključila je i korporativne obveznice koje izdaju domaća preduzeća sa odgovarajućim bonitetom.

U skladu sa tim, korporativne obveznice će moći da budu predmet kupovine od strane NBS isključivo na sekundarnom tržištu, od banaka koje posluju u Srbiji, a takođe će moći da se koriste i kao sredstva finansijskog obezbeđenja radi dobijanja kredita za održavanje dnevne likvidnosti banaka i kratkoročnih kredita za likvidnost na osnovu zaloge hartija od vrednosti i pribavljanja dinarske likvidnosti banaka putem repo operacija.

Širenje instrumentarijuma monetarne politike prepoznavanjem korporativnih obveznica kao kvalifikovanih hartija od vrednosti u operacijama na otvorenom tržištu, predstavlja standardnu praksu u današnjem svetu centralnog bankarstva. Ovakva mera nije ograničena na vodeće centralne banke, kao ni na najrazvijenije svetske ekonomije, već predstavlja rastuću praksu i među zemljama u razvoju, pojašnjavaju iz NBS.

Jedan od ciljeva NBS prilikom uvođenja ove mere bio je i davanje inicijalnog podsticaja daljem razvoju domaćeg tržišta kapitala i to naročito u segmentu korporativnih obveznica, kroz njihovo masovnije izdavanje.

Time se pruža podsticaj poslovnim bankama za ulaganje u korporativne obveznice kvalitetnih privrednih društava, daju veće mogućnosti bankama za učešće u monetarnim operacijama i doprinosi povećanju efikasnosti monetarne politike NBS.

Tako se postiže i optimalniji raspored izvora finansiranja, kao alternativa i dopuna bankarskim kreditima, što pospešuje konkurenciju među finansijskim proizvodima i omogućava jeftinija finansijska sredstva.

Takođe, smanjuje se izloženost kompanije valutnom (deviznom/kursnom) riziku, što može biti ključno u uslovima nepredviđenih šokova, poput aktuelne krize sa pandemijom.

Periodi krize, pored toga što ukazuju na opasnosti sa kojima se suočavaju država, privreda, građani, finansijske institucije, predstavljaju i pravi trenutak da se započne i podstakne razvoj segmenata koji nisu dovoljno zaživeli. Stoga uključivanje korporativnih obveznica u monetarne operacije NBS upravo ima za cilj da iskoristi priliku da, u aktuelnim okolnostima, pruči podršku razvoju tržišta korporativnih obveznica, što se već pokazalo uspešnim, precizira se u saopštenju.

Aktuelni ambijent istorijski niskih kamatnih stopa na dinarskom tržištu novca pruža mogućnost domaćim kompanijama da diverzifikuju svoje izvore finansiranja, kao i da, po nikad povoljnijim uslovima, finansiraju svoje projekte i potencijalno nova ulaganja, kao i da iskoriste priliku da u dinarima, dakle bez deviznog rizika, refinansiraju postojeće obaveze.

Činjenica da je kompanija „Telekom Srbija“ već preduzela neophodne korake, obavila ispitivanje tržišta, razgovore sa potencijalnim investitorima, donela odluku o emisiji po tržišnim uslovima, može samo da ukaže da je signal NBS poslat privrednom sektoru već počeo da daje rezultate i da je pristup navedene kompanije bio ozbiljan i detaljan, ocenjuje centralna banka.

“Uvereni smo, a za to postoje i najave, da će i druga domaća privredna društva u narednom periodu pratiti praksu kompanije “Telekom Srbija“ i emitovati korporativne obveznice, čime se ostvaruje dvostruki cilj NBS – doprinos razvoju tržišta korporativnih obveznica i pružanje podrške domaćoj privredi da se što lakše suoči sa izazovima u uslovima aktuelne krize”, poručuju iz NBS.

Ističu da je „Telekom Srbija“ doneo odluku o emisiji korporativnih obveznica zakonski prepoznatim modelom ponude kvalifikovanim investitorima.

NBS navodi da izjave da se ovim emisijama „podriva zainteresovanost kompanija za bolje poslovanje“, pored toga što su neistinite, ovako uopšteno izrečene potcenjuju interes vlasnika za uspešno poslovanje, jer upravo najveći interes, podsticaj, ali i odgovornost za uspešnost kompanije imaju sami vlasnici.

Jedna od prednosti emisije korporativnih obveznica, ukazuje centralna banka, jeste i veća fleksibilnost periodičnih novčanih tokova – za razliku od većine kreditnih aranžmana koji obično obuhvataju periodične isplate i kamate i dela glavnice.

Tokom trajanja (života) neamortizujuće obveznice se periodično (mesečno/kvartalno/polugodičnje/gošišnje – u zavisnosti od dogovora) isplaćuje samo kuponska kamata, dok se glavnica plaća po dospeću obveznice. To kompaniji daje potrebnu fleksibilnost u upravljanju finansijskom situacijom, investicionim ciklusom i novčanim tokovima.

NBS posebno ističe da nikada ne donosi odluke ishitreno i bez prethodno obavljenih detaljnih analiza aktivnosti koje preduzima, te da su stoga potpuno neosnovani navodi da „ako se ovakvi poslovi NBS omasove i sprovedu u praksi, dobićemo reinkarnaciju primarne emisije“.

Utvrđen je niz ograničenja kod prihvatanja korporativnih obveznica u monetarnim operacijama, koji uključuju sledeće kvalitativne i kvantitativne kriterijume:

– Najviši ukupni nominalni iznos korporativnih obveznica koje mogu biti prihvaćene u monetarnim operacijama je 55 milijardi dinara, što ograničava vrednost programa i uticaj na ukupne novčane tokove;

– Najviši ukupni nominalni iznos pojedinačne emisije ili tranše korporativnih obveznica koje mogu biti prihvaćene u monetarnim operacijama (70 odsto ukupne nominalne vrednosti emisije jednog izdavaoca);

– Najviši ukupni nominalni iznos korporativnih obveznica jednog izdavaoca koje mogu biti prihvćene u monetarnim operacijama (11 mlrd. dinara);

Narodna banka Srbije zaključuje da je na ovaj način još jednom pokazala visok stepen odgovornosti prilikom donošenja odluke o prihvatanju korporativnih obveznica u monetarnim operacijama, ukazujući da očuvanje stabilnosti domaćeg finansijskog sistema nema alternativu.