KREDITNI REJTING SRBIJE OSTAO BB+ Efekti krize na ekonomiju samo privremeni, tvrdi guverner NBS

U okviru vanrednih procena rejtinga koje sprovodi na globalnom nivou zbog krize izazvane pandemijom virusa Covid-19, rejting agencija “Standard and Poor’s” (S&P) donela je odluku da zadrži kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti na nivou od BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje, saopštila je u subotu Narodna banka Srbije (NBS).

U odnosu na prethodnu ocenu kada su izgledi za povećanje rejtinga Srbije bili pozitivni, agencija ističe da je promena opredeljena izbijanjem globalne pandemije korona virusa i njenog uticaja na svetsku privredu i finansijske tokove.

U saopštenju S&P ističe da je zadržavanje kreditnog rejtinga rezultat očuvane dugogodišnje makroekonomske stabilnosti, dostignutog rekordnog nivoa deviznih rezervi i uređenih javnih finansija. Posebno ističu činjenicu da je nivo kreditnog rejtinga na nivou od BB+ podržan kredibilnom monetarnom politikom, kao i umerenim nivoom javnog duga koji omogućava da fiskalna politika u uslovima krize snažno podrži oporavak ekonomije od efekata globalne pandemije, objašnjavaju iz NBS.

Prema oceni Agencije, Srbija ulazi u ovu krizu sa znatno nižim neravnotežama nego što je to bio slučaj pre jedne decenije. O tome svedoči i značajno manje oslanjanje na kratkoročnije prilive u odnosu na period nakon globalne finansijske krize kada su bili glavni izvor finansiranja velikih deficita.

S&P ističe i da je, za razliku od perioda pre 2012. kada je prosečna godišnja inflacija u Srbiji bila dvocifrena, Narodna banka Srbije nakon 2012. godine očuvala inflaciju na niskom i stabilnom nivou od oko 2 odsto, prenosi NBS.

U izveštaju se navodi i da je stabilnost bankarskog sektora povećana uz prosečnu adekvatnosti kapitala na nivou od 23,4 odsto, dok je učešće problematičnih u ukupnim kreditima spušteno na 4 procenata, a ekonomski rast podržan i rastom kreditiranja. S&P navodi da će oporavak privrede Srbije nakon pandemije zavisiti i od kretanja u zemljama koje su naši ključni spoljnotrgovinski partneri.

U saopštenju S&P se ističe da rizici postoje, ali se i pored toga procenjuje da će Srbija u 2021. godini ostvariti privredni rast od 5 posto, koji će biti više nego dovoljan za potpuni ekonomski oporavak.

Tabaković: Efekti krize na ekonomsku aktivnost u Srbiji biće privremeni

„Rezultati ostvareni u prethodnom periodu – od niske inflacije, stabilnog kursa, uređenih javnih finansija, bolje spoljne pozicije, preko visokih deviznih rezervi i jakog finansijskog sistema, omogućili su nam da se ovoj globalnoj krizi bez presedana suprotstavimo sa znatno bolje pozicije“, istakla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković povodom odluke agencije S&P. „Time je još jednom potvrđena ispravnost našeg opredeljenja da kao neupitni cilj postavimo očuvanje i jačanje makroekonomske, finansijske i fiskalne stabilnosti“, dodala je guvernerka.

Tabaković je naglasila da će, zahvaljujući donetom paketu mera monetarne i fiskalne politike, efekti krize na ekonomsku aktivnost u Srbiji biti privremeni. Ona ocenjuje da će, zahvaljujući očuvanju proizvodnih kapaciteta i životnog standarda stanovništva, Srbija u 2021. zabeležiti potpuni ekonomski oporavak.

Tabaković ističe da je NBS prva institucija u zemlji i jedna od prvih centralnih banaka u regionu koja je odgovorila na pandemiju virusa Covid-19 donošenjem konkretnih mera. „Snižavali smo referentnu kamatnu stopu kako bismo doprinosili još povoljnijim finansijskim uslovima, omogućili smo finansijski predah našim građanima i privredi, podržavamo likvidnost bankarskog sektora, a time i kreditnu aktivnost ka privredi i građanima. Nastavljamo pažljivo da pratimo i analiziramo kretanja, i da reagujemo svim instrumentima ako zatreba, potvrđujući još jednom da ćemo ostati garant stabilnosti u svim okolnostima“, zaključila je Tabaković.

Agencija “Standard and Poor’s” u prvi plan ističe i da je rekordan nivo stranih direktnih investicija u prethodnom periodu bio više nego dovoljan da u potpunosti pokrije tekući deficit. U saopštenju S&P se navodi da je najveći deo stranih direktnih investicija bio usmeren u razmenljive sektore, što je za rezultat imalo diversifikaciju izvoza i značajan rast njegovog učešća u bruto domaćem proizvodu.