LEGENDA KOJA TRAJE – VOREN BAFET Direktor bez računara sa berzanskom karijerom dugom osam decenija

Njegova karijera traje skoro 80 godina, samo jednom u životu poslao je e-mail, nema računar na radnom stolu, ne koristi pametni mobilni telefon i četvrti je najbogatiji čovek na planeti. Pored toga, pije litar i po coca-cole svakoga dana, a za doručak u McDonaldsu ne troši više od 3,17 dolara. Kaže da je ostao mlad, jer jede kao dete. Ono što je Majkl Džordan (Michael Jordan) za košarku, to je Voren Bafet (Warren Buffet) za berzu, verovatno najbolji svih vremena.  

Bafet je osnovna znanja o trgovanju dobio od oca, berzanskog brokera, koji ga je poveo na poslovni put u Njujork kada je imao 10 godina. Prve akcije kupio je sa 11 godina, a sa 13 prvi put je platio porez. Njegovo bogatstvo danas se procenjuje na oko 85,9 milijardi dolara. Živi u rodnoj Nebraski, u kući koju je 1958. platio 31.500 dolara (današnjih oko 250.000 dolara). Oko 99 odsto novca zaradio je posle 50. rođendana, a obećao je da će isto toliko procenata bogatstva zaveštati u dobrotvorne svrhe.

Za njega kažu da je skroman kada troši novac, a da je darežljiv kada ga poklanja drugima. Kuću u kojoj živi smatra jednom od najboljih investicija u životu, jer se iste kuće u komšiluku prodaju za 2,15 miliona dolara. Bafet vozi šest godina star automobil firme Cadillac, koji je platio 23.500 dolara, ali ima 11 miliona dolara vrednu vilu u Kaliforniji. Do sada je donirao 41 milijardu dolara, najviše u Fondaciju bračnog para Gejts i za pomoć deci.

Prve akcije Bafet je platio 38 dolara po komadu. Kao tinejdžer je zarađivao više od nastavnika u školi, a sa 16 imao je zarađenih više od 50.000 današnjih dolara. Akcije danas čuvene multinacionalne holding kompanije Berkshire Hathaway (BH), Buffet je počeo da kupuje šezdesetih godina. Svakih njegovih tadašnjih 1.000 dolara investicije, danas vredi po 13 miliona dolara.

Većinsko vlasništvo u kompaniji preuzeo je 1965. nakon što je najpre odlučio da rasproda akcije, a onda odustao zbog niske ponude i agresivno kupio još akcija. Kasnije će priznati da je investiranje u BH bilo pogrešno, jer se kompanija u to vreme bavila tekstilnom industrijom, koja je bila grana u opadanju, a njemu je onemogućilo ulaganja u akcije koje bi mu donele 200 milijardi dolara. Od 2010. godine BH je izlistana među kompanijama u indeksu S&P 500.

Akcije kompanije Apple čine 49,1 odsto portfolija BH, Banka Amerike zauzima 10,63 odsto, Coca Cola čini 8,62, American Express 6,54, Moody’s 3,12, a General Motors 1,03 odsto. U svom portfoliju BH ima i kompanije Kraft Heinz, Visa, Amazon, Mastercard, Pfizer, Johnson & Johnson, JP Morgan, Procter & Gamble. BH je vlasnik firme Duracel, a 2002. otkupila je tekstilnu kompaniju Fruit of the Loom, koja je prethodno bankrotirala. Bafetova godišnja plata u HB je 100.000 dolara.

Nisu sve Bafetove investicije bile uspešne. BH je 2008. za 230 miliona dolara kupio 10 odsto akcija u kineskoj kompaniji BYD, koje su u roku od godinu dana vredele 500 procenata više, ali je kompanija propala 10 godina kasnije, a Bafet je zadržao akcije. U vezi sa pomamom za bitcoinom i ostalim kripto valutama rekao je 2018, da se neće dobro završiti i nije ulagao u taj posao. Poslednje akcije u koje je uložio u novembru pripadaju kompanijama T-mobile, Snowflake, Amazon, BMY, ABBV i MRK, čime je poslao signal da treba ulagati u tehnološke firme.

Kao mlad, Bafet je želeo da radi sa svojim uzorom, autorom knjige „Inteligentni investitor“, Benjaminom Grejemom, ali ga je ovaj odbio, navodno jer nije Jevrejin. Bafet nije prihvatio taj odgovor i nastavio je da se nameće Grejemu, dok ga nije zaposlio na Wall Streetu sredinom pedesetih. Pre polaska na studije raznosio je novine, prodavao coca-colu, imao je svoje flipere u berbernicama, a milijarder je postao u 60. godini života, 1990. Na Harwardu su ga odbili, pa je diplomirao na Univerzitetu Columbia.

Bafet je letos uložio više od pola milijarde dolara u akcije rudarske kompanije Barick Gold, koja kopa zlato i bakar. Istovremeno, Bafet je prodao akcije u američkim bankama Wells Fargo WFC i JPMorgan Chase, pa se javnost zapitala – da li se to Bafet kladio protiv ekonomije SAD? Do tada Bafet se klonio ulaganja u zlato, ali investitori odavno smatraju njegove savete zlatnima. Neki od tih saveta su – ne ulažite u biznis koji ne možete da razumete, kada kupujete akcije, planirajte da ih zadržite večno, cena je ono što plaćate, a vrednost ono što dobijate, kao i najveći potezi obično su opasni, i većina vesti su buka, a ne vesti.

Zabrinutost zbog ulaganja u zlato pokazala se preteranom, jer je BH zadržala akcije banaka i takozvanih blue-chip kompanija u velikoj vrednosti, dok je preuzela mali procenat akcija u rudniku. Krajem avgusta BH je otkupio po pet odsto akcija u pet velikih japanskih trgovačkih kompanija. Ako njegovo ulaganje u zlato nagoveštava dugoročno visoku cenu plemenitih metala, onda ulaganja u nekretnine i obnovljivu energiju takođe treba posmatrati kao trend.

Bafet 80 odsto vremena dnevno provodi čitajući novine, berzanske izveštaje i literaturu. Vreme koje štedi izbegavajući kontakt sa internetom i modernim tehnologijama omogućava mu da svake nedelje po 12 sati igra bridž, a jedan od partnera u igri je njegov prijatelj Bil Gejts (Bill Gates). Jedini mejl je poslao prijatelju iz Microsofta. Svira ukulele u ansamblu iz Omahe i peva sa velikim muzičkim zvezdama, kao što je Jon Bon Jovi. Bafet se prvi put oženio 1952. godine, a drugi put kao udovac 2006. na 76. rođendan 30. avgusta. Ima troje dece.