LJUBLJANA I ZAGREB ZADOVOLJNI FINANSIJSKIM PAKETOM EU Sloveniji 10,5, Hrvatskoj 22 milijarde evra u narednih sedam godina

Slovenija će u preraspodeli sredstava iz 1.824 milijarde evra vrednog finansijskog paketa Evropske unije, koji je usvojen na samitu u Briselu, moći da računa na 10,5 milijardi evra u narednih sedam godina. Iz istog paketa za Hrvatsku je opredeljeno 22 milijarde evra, takođe u narednih sedam godina.

Premijeri Hrvatske i Slovenije izrazili su zadovoljstvo ovakvim raspletom petodnevnog samita, koji je već ocenjen kao istorijski, pre svega zbog činjenice da je postignut dogovor o osnivanju fonda za evropski ekonomski oporavak od posledica pandemije Covid-19. Fond je vredan 750 milijardi evra, od čega će 390 milijardi biti podeljeno državama članicama EU u vidu grantova, a 360 milijardi će biti krediti. Lideri EU usvojili su i predlog višegodišnjeg budžeta (2021-2027) u iznosu 1.074 milijarde evra. Sve zajedno trebalo bi da doprinese jačanju evropske integracije.

Prema rečima slovenačkog premijera Janeza Janše, Ljubljana će ostati neto primalac iz budžeta EU i u narednom budžetskom periodu i može računati na ukupno 6,6 milijardi evra bespovratnih sredstava. Procenjuje se da će Slovenija u narednih sedam godina povući 2,9 milijardi evra za kohezivnu politiku i 1,6 milijardi u okviru zajedničke poljoprivredne politike, prenosi RTV Slovenija.

Takođe, Slovenija će, prema Janšinim rečima, moći da računa na dodatnih 2,1 milijardu grantova i 3,6 milijardi evra kredita iz fonda za ekonomski oporavak EU. Janša je rekao i da je uspeo da se dogovori za dodatnih budžetskih 350 miliona evra za kohezivni razvoj zapadne Slovenije, što je sve zajedno pomenutih oko 10,5 milijardi evra.

Hrvatski premijer Andrej Plenković objasnio je da Zagrebu sleduje nešto više od 12,6 milijardi evra iz evropskog budžeta, kao i 9,4 milijarde iz instrumenta „iduće generacije EU“, što je zvaničan naziv za krizni fond od 750 milijardi evra. „Tako na kraju dođemo do iznosa višeg od 22 milijarde evra“, rekao je Plenković, prenosi Tanjug.

Plenković je naveo da Hrvatska ima pravo na 5,9 milijardi evra grantova iz kriznog fonda, kao i na 2,35 milijardi evra zajmova. Preostalih 1,15 milijardi evra iz ovog instrumenta, Hrvatska će povući kroz različite programe. Analitičari podsećaju da je Hrvatska iskoristila 90 odsto budžetskih sredstava koja su joj stajala na raspolaganju u budžetskom periodu 2014-2020, upozoravajući da će efikasnost povlačenja opredeljenog novca zavisiti od sposobnosti sprovođenja reformi i izrade projekata.