MISTERIJA NAJUTICAJNIJE FAMILIJE SVETA TRAJE VEKOVIMA Tajna prezimena Rotšild

Gotovo da nema teorije zavere u kojoj se ne pominju. Mnogi veruju da oni kontrolišu centralne banke i ekonomije širom sveta, da upravljaju tajnim društvima i Trilateralnom komisijom. Pominje se još puno toga, od izazivanja finasijskih kriza do pokretanja ratova, ali ne treba biti teoretičar zavere pa primetiti koliko su oni zaista moćni. Smatra se da su najbogatija porodica u svetu, a nema ih na listama magazina Forbes. Njihovo bogastvo se procenjuje u stotinama milijardi dolara, ali nema podataka koliko su tačno bogati. Finansirali su izgradnju Sueckog kanala, nezavisnost Brazila, pomagali su Julsku revoluciju u Francuskoj, ujedinjenje Italije i pad Napoleona. Oni su dinastija Rotšild (Rothschild).

Misterija poput gustog dima zamagljuje njihovo prezime od 18. veka, kada je Mejer Amšil Rotšild (Mayer Amschel Rothschild) iz Frankfurta počeo da trguje retkim zlatnicima pod pokroviteljstvom prestolonaslednika grofovije Kesel Hase, Vilhelma Prvog. Kako je Mejer Amšil koji je odrastao u jevrejskom getu sa 27 godina stekao titulu agenta krune i postao dvorski finansijski savetnik? Budući da nije imao roditelje, niti bilo koga da ga preporuči, treba verovati da se razumeo u zlatnike bolje od drugih. On je nesumnjivo bio stručnjak i začetnik porodične imperije. Oko toga nema sporenja. On se smatra ocem međunarodnih finansija.

Iako se prezime Rotšild u Frankfurtu pominje od sredine 15. veka, život u jevrejskom getu nije pružao velike životne prilike niti otvarao vrata za ulazak u visoko društvo. Bilo je zabranjeno izlaziti iz geta noću, nedeljom i u vreme hrišćanskih praznika. Jevrejima je bilo zabranjeno da posećuju gradske parkove i kafane, a na javnim mestima mogli su da se pojavljuju najviše po dvoje. Bile su česte i pobune. Izolovano u prenaseljenoj ulici rastao je do 12. godine Mejer Amšil, kada je posle smrti roditelja otišao u Hanover. Tamo ga je prihvatio poznati bankar Simon Volf Openhajmer i naučio ga spoljnoj trgovini i finansijama. Dečak je otkrio svet retkih zlatnih novčića, rimskih, persijskih i vizantijskih. U Frankfurt se vratio sa 19 godina.

Status grofovog ovlašćenog dilera dukatima i zlatnim novcem omogućio je Mejeru Amšilu kontakt sa tadašnjom evropskom aristokratijom i elitom, koja je postala njegova klijentela. Oženio se 1770. takođe Aškenazi Jevrejkom, ćerkom vlasnika menjačnice novca sa kojom je izrodio petoricu sinova i pet ćerki, školovao je sinove i učio ih bankarstvu. Početkom 19. veka pokrenuo je strateško pozicioniranje porodice u Evropi. Jednog sina zadržao je u Frankfurtu, a ostale je poslao u London, Pariz, Beč i Napulj. Njegova banka bila je preteča multinacionalnog poslovanja i prva koja je prelazila državne granice.

Najveći poslovni uspeh ostvario je treći sin Nejtan Mejer koji je bio u Engleskoj. On je najpre razvio veliki tekstilni biznis u Mančesteru, a zatim u Londonu otvorio banku N M Rothschild & Sons, koja je 2019. prijavila profit od 1,87 milijardi funti i imovinu vrednu 76 milijardi evra. Nejtan je tako reći samostalno finansirao britanske ratne napore protiv Napoleona Bonaparte, a 1815. saznao je za njegov poraz kod Vaterloa nešto pre Bakingemske palate i britanske vlade. Zahvaljujući čudesnoj informativnoj mreži koja je od početka bila porodična stvar, Rotšildi su vesti dobijali pre drugih, što je konstanto bila njihova poslovna prednost.

Nejtanovi tragovi vidljivi su i danas. Bio je suosnivač osiguravajuće kuće Alliance Assurance Company, koja i danas deluje u okviru RSA Group, a zatim se uključio u posao sa rudnicima žive u Španiji i ubrzo stekao monopol na tržištu. Rotšildi učestvuju 1873. u osnivanju rudarske kompanije Rio Tinto. Bez žive nije bilo prerade zlata i srebra, pa je sredinom 19. veka N M Rothschild & Sons započela izradu zlatnika i poluga za Banku Engleske. Engleska kraljica Viktorija priznala mu je titulu barona koju je zajedno sa ostalom braćom dobio u Austriji, a u britanskom parlamentu se ovako govorilo o njemu 1828:

„Gospodar neograničenog bogatsva, hvali se da je arbitar mira i rata i da nacionalni krediti zavise od njegovog klimanja glavom. Njegovih je dopisnika nebrojeno, njegovi dvorjani nadmašuju suverene prinčeve i apsolutne suverene, a ministri država su mu na plati. Najvažniji je u kabinetima kontinetalne Evrope. On teži dominaciji nad nama“, govorili su radikali u Donjem domu britanskog parlameta. Diplomatska veština i pouzdanost Rotšilda pre 200 godina već je bila legendrana, kao i priča o njihovom dominantnom i misterioznom uticaju na svet.

Statistika pokazuje da je u bogatim porodicama kritična treća generacija, koja odlučuje hoće li se bogataška dinastija nastaviti ili će izgubiti imetak. U 90 odsto slučajeva porodično bogatstvo nestaje u trećoj generaciji. Razlozi za gubitak bogatstva su loše poslovne odluke i loši brakovi. Nejtanov sin Lajonel postao je prvi poslanik Britanskog parlamenta iz familije Rotšild. Finansirao je Britaniju u Krimskom ratu, najviše pojedinačno pomagao Irsku za vreme gladnih godina (1845-1849), osnovao dobrotvornu organizaciju British Relief Association i finansirao izgradnju Sueckog kanala. Lajonelov brak takođe je bio krupna poslovna odluka, budući da se oženio sestrom od strica, Karlovom ćerkom, koji je živeo u Napulju. To nije bilo neobično za ovu porodicu, kao ni za aristokratiju tog vremena, a od 1824. do 1877. sklopljeno je 36 brakova između prvih i drugih rođaka Rotšilda.

Lajonelov sin Nejtan, kojem su dede bili rođena braća, postao je prvi Rotšild i prvi Jevrejin u britanskom Domu lordova, a lordovsku titulu nasledio je od istovremenog strica i ujaka Entonija koji nije imao dece. Bio je jedan od osnivača Konzervativne partije, odnosno Torijevaca. Bio je savetnik trezora Banke engleske u Prvom svetskom ratu, finansirao je vojsku i zalagao se za drastično povećanje poreza. On se oženio bliskom rođakom iz Frankfurta sa kojom je imao troje dece. Njihov sin Volter bio je politički predstavnik britanskih Jevreja i autor deklaracije britanske vlade iz 1917. u kojoj ona podržava stvaranje jevrejeske države u Palestini. Osnovao je najveći zoološki vrt u Engleskoj, jahao je džinovske kornjače po Londonu i uprezao zebre u kočiju.

Sin Volterovog rođenog brata Čarlsa, Viktor bio je izvršni direktor u N M Rothschild & Sons i Royal Dutch Shell, savetnik više britanskih premijera, uključujući Margaret Tačer. Živeo je raskošno, vozio je Bugati i skupljao umetnička dela. Bio je član tajnog marksističkog društva studenata sa Kembridža, član Doma lordova i Laburista. Drugi svetski rat proveo je na službi u MI5, bio je špijun i diverzant. Odlikovan je za zasluge u otkrivanju nacističkih simpatizera u Britaniji za vreme rata. Njegova ćerka Ema je istoričarka sa Harvarda i upravlja porodičnim arhivom. Udata je za indijskog ekonomistu, Nobelovca.  

Rotšildi su uporedo sa finansijskim i poslovnim uspehom sve više doprinosili jevrejskoj zajednici u Velikoj Britaniji i isticali se dobročinstvom. Finansirali su izgradnju prvih sinagoga u Londonu, dečjih bolnica, javnih biblioteka, sirotišta i domova za stare. Takođe, velikim sumama novca pomagali su nauku, obrazovanje i umetnost. Pored novca, porodica je donirala oko 60.000 umetničkih dela javnim institucijama. Finansirali su besplatnu školu za Jevreje u Londonu, i slične projekte u Francuskoj i Austriji, a kasnije u Izraelu. Cela porodica snažno je pomogla razvoj Izraela, gde su gradili stanove i državne zgrade.  

Napuljska banka zatvorena je 1863. jer nije bilo muških naslednika koji bi vodili posao, kao i banka u Frankfurtu 1901. Tokom Velike depresije pomagali su američku vladu. Bečka banka zatvorena je 1938. posle nacističke aneksije Austrije. Porodica je preživela holokaust u Drugom svetskom ratu sa samo jednom žrtvom u Francuskoj. A francusku banku nacionalizovala je država 1982. godine. Jedino je banka u Londonu prošla kroz 20. vek bez gubitaka, a porodica je izvršila novo strateško pregrupisavanje, otvarajući banku Edmond de Rothschild u Švajcarskoj. Banku u Francuskoj ponovo su otvorili 1987. pod nazivom Rothschild & Cie Banque. Od nove reorganizacije 2008. sve banke posluju u okviru holding kompanije Rothschild & Co. sa centralama u Londonu i Parizu. Prema podacima komapnije u njoj je zaposleno oko 3.600 ljudi u 40 država.

Porodični biznis uključuje finansijske usluge, nekretnine, rudnike, energiju, poljoprivredu i vinarije. Porodičnom kompanijom Rothschild & Co. do pre dve godine upravljao je Dejvid Rene de Rotšild, čukununuk Jakoba (James), jednog od petorice braće, koji je otišao u Pariz. Upravljanje porodičnom imperijom preuzeo je Dejvidov sin Aleksandar. „Ova promena u rukovodstvu kompanije Rothschild & Co. pažljivo je pripremana tokom vremena. Aleksandar ima 15 godina iskustva i pokazao je znanje o svim našim preduzećima i sposobnost za izgradnju odnosa“, rekao je Dejvid na svečanosti primopredaje dužnosti. Savetodavne finansijske usluge Rotšilda britansko plemstvo i dalje redovno koristi. Lajonelov praunuk ser Evelin Rotšild, poznat i kao „patrijarh“ porodice, bio je lični finansijski savetnik engleske kraljice Elizabete Druge. Ona ga je 1989. proglasila vitezom. Njegovu dužnost savetnika preuzeo je Dejvid Rene de Rotšild.

U NASTAVKU: PORODICA ROTŠILD U FRANCUSKOJ