MNOGO JE RAZLOGA DA SE ODLUČITE ZA PRIVATNU PENZIJU Ovaj način štednje predstavlja siguran oblik ulaganja kapitala

U Srbiji postoji sedam dobrovoljnih penzijskih fondova u kojima štedi oko 200.000 građana. Kako se penzioneri ne mogu pohvaliti velikim primanjima sve više mladih se odlučuje za privatne penzije, odnosno članstvo u nekom od dobrovoljnih penzijskih fondova, kako bi deo svojih prihoda izdvajali kao štednju za starost.

Svaki građanin ima izbor da li želi da se učlani i koliko novca da uplaćuje u dobrovoljni penzijski fond, a ulaganjem možete ostvariti dodatnu penziju. Redovna penzija ni na koji način nije vezana za ova ulaganja.

Član fonda može da bude bilo koje domaće ili strano lice, zaposleni, nezaposleni, osoba sa povremenim ili privremenim prihodima. Pojedinac može da vrši uplate za supružnika, dete ili druga lica, pa postoje slučajevi i da je tek rođena beba korisnik fonda.

„Štednja u privatnim penzionim fondovima je pre svega stvar lične odgovornosti sa jedne strane, odnosno spremnosti poslodavca da investira u svoje zaposlene sa druge strane.  Donja starosna granica za pristupanje fondu ne postoji, pa stoga, nije retkost da roditelji počnu sa štednjom za decu odmah nakon njihovog rođenja“, kaže za Biznis.rs Vladimir Šparović sa portala Osiguranje Internetom.

Klijenti sami biraju koliko će novca uplaćivati

Često je prepreka onima koji žele da odvajaju deo prihoda za privatnu penziju suma novca za koju smatraju da će biti za njih preveliki izdatak.

Međutim, članovi fondova nemaju obavezu da vrše redovne uplate pa samim tim nije utvrđen ni mesečni iznos koji bi trebalo uplaćivati. Privatni penzioni fondovi obično utvrđuju minimalni iznos koji se može uplatiti (na primer 500 ili 1.000 dinara), a sa druge strane ne postoji ograničenje u vezi sa maksimalnim iznosom uplate.

Ono o čemu treba voditi računa je da postoji naknada koja se plaća pri uplati sredstava i ona je zakonom limitirana na 3,0 odsto od vrednosti uplate, a u praksi se obično kreće od 2,7 do 2,8 procenata, dok za veće iznose pojedinačnih uplata privatni penzioni fondovi omogućavaju manje iznose provizije.

„Sasvim druga stvar je koliko novca bi trebalo izdvajati da se dobije željena visina privatne penzije. Svako za sebe može proračunati optimum uplata na mesečnom ili godišnjem nivou kako bi ostvario željenu visinu privatne penzije uzimajući u obzir vlastite godine starosti, odnosno vreme u kojem želi da investira, kao i prinos koji privatni penzioni fond može ostvariti u narednom periodu. Naravno značajnu ulogu imaju i realne mogućnosti svakog pojedinca da vrši uplatu u svoj privatni penzioni fond“, kaže Šparović.

Ako član fonda u bilo kom trenutku prestane da uplaćuje doprinose, njegovo članstvo ne prestaje, uplate neće biti izgubljene, njegov individualni račun neće biti zatvoren, a Društvo za upravljanje nastavlja da ulaže novac. Celokupni neto prinos koji se ostvari investiranjem sredstava pripisuje se članovima fonda i time se iznos njihovih sredstava uvećava.

Naš sagovornik navodi da i u ovom slučaju, nakon ispunjenja starosnog uslova, član fonda može da raspolaže svojim akumuliranim sredstvima. Član fonda koji prestane da uplaćuje doprinose ne može biti utužen po osnovu prestanka uplate doprinosa. Takođe, član fonda može u bilo kom trenutku, nakon prekida, da nastavi uplate u fond, bez obzira da li se sredstva uplaćuju od strane člana fonda lično ili to za njega radi poslodavac.

Doprinose za privatni penzioni fond može uplaćivati i poslodavac

U cilju stimulisanja ulaganja u privatne penzione fondove država je odredila neoporezivi mesečni iznos koji svaki poslodavac može da uplati svom zaposlenom u privatni penzioni fond. Taj iznos je za prethodnu, 2020. godinu, iznosio 5.984 dinara, i do kraja januara ove godine znaće se o kom iznosu se radi za ovu godinu.

„Brojni poslodavci koriste ovu mogućnost da dodatno stimulišu svoje zaposlene i navedeni neoporezivi iznos uplaćuju iz vlastitih sredstava u privatni penzioni fond za svoje zaposlene. Naravno, svaki član fonda može individualno vršiti uplatu sredstava za sebe ili druge osobe, u kom slučaju plaća samo naknadu za uplatu“, objašnjava Šparović.

Donja granica za početak isplate privatne penzije 58 godina

Jedno od najčešćih pitanja koje klijenti postavljaju dobrovoljnim penzionim fondovima je kada će početi prve isplate penzija.

„Donja starosna granica za početak isplate je navršenih 58 godina života, odnosno 53 godine za lica koja su zaključila ugovor o pristupanju privatnom penzionom fondu pre stupanja na snagu izmena Zakona o privatnim/dobrovoljnim penzionim fondovima i penzionim planovima (17.05.2011.). Jedina situacija da se sredstva iz privantog penzionog fonda počnu ranije koristiti je trajna nesposobnost za rad. Inače, krajnji rok za početak povlačenja sredstava iz privatnog penzionog fonda je navršenih 70 godina starosti“, navodi Vladimir Šparović.

Privatni penzioni fondovi garantuju sigurnost uloženog novca

Zakon o privatnim i dobrovoljnim penzionim fondovima i penzionim planovima propisuje na koji način društvo za upravljanje penzijskim fondovima može da ulaže sredstva (imovinu fonda) i takođe propisuje ograničenja ulaganja. To znači da je jasno definisano u kakve hartije od vrednosti, akcije, investicione fondove, novčane depozite, nepokretnosti, a i u kom obimu društvo za upravljanje može da ulaže sredstva fonda.

„Generalno, privatni penzioni fondovi spadaju u kategoriju „konzervativnih“, gde se akcenat daje na sigurnosti uloženih sredstava, na šta ih obavezuje i zakonska regulativa, što pruža prilično veliku zaštitu, jer je rizik diverzifikovan, te možemo reći da je poslovanje društava za upravljanje fondovima i fondova strogo zakonski regulisano i predmet je stalne kontrole koju vrši Narodna banka Srbije (NBS)“, kaže Šparović.

Kontrolni mehanizmi rada privatnih penzionih fondova su višestepeni. Pored internih i eksternih kontrola, činjenica je da su račun fonda i računi društva u celosti odvojeni i nezavisni. Račun fonda nalazi se u kastodi banci (banka koja „trguje“ u ime fonda) i društvo nema direktan pristup ovom računu. Takođe, NBS vrši kontrolu rada celokupnog sistema.

Ako privatni penzioni fond loše posluje na tržištu, novac korisnika je zaštićen jer imovina fondova ne ulazi u stečajnu masu iz koje se namiruju stečajni poverioci društva. U slučaju prestanka rada fond može i da prenese svoju imovinu na drugo društvo, uz saglasnost NBS.

„Već je bilo takvih slučajeva i imovina članova fonda je bila u potpunosti zaštićena. Možemo konstatovati da postoji određeni rizik kod ulaganja sredstava u privatne penzione fondove i da postoji rizik da se uložena sredstva izgube, ali je daleko manji u odnosu na druge oblike investiranja, odnosno privatni penzioni fondovi se mogu smatrati veoma sigurnim oblikom ulaganja kapitala“, zaključuje Vladimir Šparović.