Mogu li kupci da kazne trgovce zbog visokih cena?

U prodavnicama u Srbiji promet je manji devet odsto, a prodaja je pala i u Sloveniji i Mađarskoj, i to za oko 12 odsto, dok u Hrvatskoj stagnira. Francuski ministar finansija nedavno je zapretio trgovcima hrane da će, ukoliko ne smanje cene, država uvesti dodatne poreze na dobit. Kod nas se o takvim potezima ne razmišlja, već za visoke cene trgovci plaćaju kaznu kroz smanjen promet.

Građani Srbije manje kupuju, ali se najmanje štedi na hrani, dok se za druge proizvode više „steže kaiš“. Kupci se, opravdano, najviše žale zbog cena hrane. Stručnjaci kažu da su cene visoke u zemljama u kojima dominiraju u potrošačkoj korpi, a u koje spada i Srbija, kao i Mađarska, Slovačka ili Baltičke zemlje, prenosi RTS.

„Mnogo je faktora tome doprinelo, ne samo ovaj geopolitički lom koji se desio, već i loša poljoprivredna godina prošle godine, a nažalost i ponašanje potrošača koje je ovde prisutno, koje ne kažnjava upravo te prodavce i proizvođače koji podižu neopravdano cene svojih proizvoda“, izjavio je dr Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.

Statistika i zvaničnici navode da je najgore prošlo i da više nema troškovnih pritisaka na inflaciju, pa samim tim ni osnova za dalji rast cena. Kupci, među kojima jezikom analitičara „vlada pogoršanje raspoloženja”, ne misle tako.

„Razumem ljude, taj efekat ne može odmah da se prikaže, i on će tek doći u narednim mesecima, ali činjenica je da smo zaustavili rast inflacije, da je krenula da pada, da kreće stabilizacija cena i njihovo spuštanje“, naveo je ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović.

Iz resornog ministarstva ističu da je opredeljenje tržišna privreda i slobodna konkurencija. Potvrda su i deset maloprodajnih lanaca koji posluju u Srbiji, a dobrodošli su i novi.

„Ukoliko bude neophodno, intervenisaćemo i u budućnosti. To ne sme da bude praksa, ali dokle god su ovakve okolnosti, dok je rat na istoku Evrope, trudićemo se da zaštitimo naše najugroženije slojeve stanovništva“, naglasio je Momirović.

Upravo taj geopolitički faktor analitičari vide kao trenutno jedini rizik, ali upozoravaju da će recesioni pritisci potrajati. Posledica je da na kraći rok ne može da se računa na veći privredni rast.

„Realni pad tražnje će neminovno dovesti prvo do usporavanja porasta, a zatim možda i do nominalnog, odnosno pada nivoa cena pojedinih proizvoda. Tu pre svega mislim opet na neke poljoprivredne proizvode“, napomenuo je Nikolić.

Zbog cena su prvenstveno trgovci pod lupom, mada su oni kraj jednog dužeg lanca, od proizvođača, dobavljača, distributera i transportnih kompanija.