Moramo biti spremni da se izborimo sa novonastalim okolnostima

Marko Tmušić je docent na katedri za Političku ekonomiju i finansije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 2007. godine, na smeru Politikologija. Master akademske studije Političko nasilje i država je završio 2008. godine na istom fakultetu.

Doktorirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2017. godine (uža naučna oblast Ekonomska analiza i politika). Njegove oblasti istraživanja su: ekonomski sistemi, institucionalna ekonomija, institucije i privredni rast, privatizacija, politička i ekonomska tranzicija, javne finansije. Autor je nekoliko naučnih radova iz ovih oblasti.

Pitali smo našeg sagovornika kakva su njegova ekonomska predviđanja do kraja godine.

Šta očekujete do kraja 2022. godine u ekonomskom smislu?

– Evidentno je da će ekonomske prilike, kako u svetu tako i kod nas, u velikoj meri zavisiti od dešavanja u Ukrajini. Nažalost, prognoze vojnih eksperata i analitičara nisu optimistične po tom pitanju, a skoro svi se slažu da će ovaj rat potrajati. To znači da će se i ekonomske prilike kod nas pogoršavati, pošto jesen i zima sa sobom podrazumevaju veću upotrebu energenata, veću proizvodnju hrane… Evidentno je da će se to odraziti i na inflaciju koja će, bojim se, uz sve državne intervencije i dalje rasti, a najviše će biti uzrokovana rastom cena energenata, kao jednog od glavnih proizvodnih inputa. Ne treba zanemariti ni efekte pandemije koja ovih dana ponovo hvata zalet, a svakodnevni rast broja zaraženih nas upozorava da smo se možda i previše opustili. Dakle, od toga kako ćemo se izboriti sa problemom inflacije i cenom i snabdevenošću energentima zavisi kakav će nam biti kraj godine.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– Kredit posmatram kao “nužno zlo”, što znači da pripadam onim ljudima koji se kreditno zadužuju samo u izuzetnim prilikama i okolnostima. Nažalost, ogroman deo našeg stanovništva je kreditno opterećen. Po pitanju kamatne stope, ako je reč o stambenom kreditu opredelio bih se za kombinovanu kamatu, kao jednu od opcija koju nude određene banke. To obično znači da u prve tri godine imate fiksnu kamatnu stopu, a nakon isteka tog perioda ponovo možete da pregovarate sa bankom da li hoćete da uzmete fiksnu ili varijabilnu kamatu, što mi se čini kao dobra opcija i određeni pokušaj da u očiglednom vremenu nestabilnih političkih i ekonomskih prilika u svetu i kod nas bar na ovaj način deluje kao da držite neke stvari pod kontrolom. Što se tiče keš kredita, tu bih se svakako opredelio za dinarski keš kredit.

Koji je trenutno najbolji način (i valuta) za štednju – banke, investicije, nekretnine…?

– Izbor štednje zavisi od sredstava kojima raspolažete. Za neke od nas posledice rata u Ukrajini nisu ispale tako loše, ili što bi naš narod rekao – “dok nekom ne smrkne, drugom ne svane”. Da ne budem pogrešno shvaćen, želim da skrenem pažnju da je cena rentiranja značajno porasla – prema nekim podacima za 100 do 200 evra. Investicije su, svakako, najzdraviji i najefikasniji vid štednje. Međutim, njima treba vrlo oprezno pristupiti. Pored toga, izbor investicije zavisi i od novca koji imate na raspolaganju. Vodeći se prethodno navedenim primerom rentiranja, ukoliko raspolažete većim iznosom novca za investiranje (od 80.000 do 100.000 evra) svakako je dobra opcija kupovina neke nekretnine.

Sa druge strane, štednja u bankama, posebno nakon pojave pandemije i rata u Ukrajini, gubi na značaju. Zbog cena koje svakodnevno skaču novca za štednju je sve manje. Ipak, po mom skromnom mišljenju, najlošija opcija jeste “slamarica”, a razlog je očigledan: taj vid štednje je u suprotnosti sa prirodom kapitala (pa tako i novca), a to je da se oplođuje, da stvara novu vrednost. Svakako bih se pre opredelio za štednju u bankama, u dinarskoj valuti, vodeći se time da se u poslednjih desetak godina dinarska štednja drastično uvećala, a i kamatne stope su stimulativnije u odnosu na deviznu. Zaključak bi bio: ako imate veći iznos dobro razmislite gde ćete investirati (banke, nekretnine, kriptovalute, kupovina akcija na berzi…), ali imajte u vidu da veće investicije povlače sa sobom i veći rizik, pa se prethodno dobro informišite.

U kom pravcu očekujete da će se kretati tržište rada? Da li poslodavce čeka pritisak zaposlenih zbog aktuelne rastuće inflacije ili će se radnici truditi da sačuvaju posao „po svaku cenu“?

– Ne očekujem preveliki pritisak na tržište rada. Međutim, ukoliko stvari posmatramo iz ugla zaposlenih, to jest pitanje njihove plate koja je realno sve manja zbog rastuće inflacije, pravo pitanje jeste kakva je njihova pregovaračka moć. Ona u najosnovnijem vidu zavisi od načina na koji je regulisan status zaposlenog (ugovor na neodređeno, o privremenim ili povremenim poslovima, neki vid autorskog honorara ili ona najgora opcija – rad na crno), a potom i od vrste posla koji obavlja, te pozicije koju zauzima u firmi. Za očekivati je da će u tom smislu najlošije proći zaposleni u sektoru ugostiteljstva.

Kako ćete se grejati naredne zime?

– Kako kaže ona pesma – dolazi zima, duga i hladna… Šalu na stranu, s obzirom na to da nemam previše izbora, pošto sam korisnik daljinskog sistema centralnog grejanja, ostaje mi samo da se nadam da će sistem dobro funkcionisati. Naravno, vreme koje je pred nama nalaže opreznost, strpljenje i razumevanje za sve okolnosti i eventualne nedaće sa kojima se možemo susresti, a to znači i spremnost da se sa tim novonastalim okolnostima i izborimo.