Može li se uštedeti za školovanje dece?

Za razliku od nekih zemalja u kojima roditelji ili budući roditelji štede za dečije obrazovanje još od rođenja bebe, u Srbiji to još uvek nije slučaj. Međutim, sve veći troškovi školovanja, privatni fakulteti, studiranje u inostranstvu, jesu razlozi zbog kojih bi trebalo razmišljati o fondu za edukaciju.

Najčešći razlozi zbog kojih se roditelji u našoj zemlji ne odlučuju na štednju za školovanje dece su mala primanja, poslovna neizvesnost, kao i nedovoljna informisanost o uslovima štednje.

„Razlozi koje ljudi obično navode protiv štednje za edukaciju su i loša finansijska organizacija, drugi prioriteti, neizvesna budućnost( da li će dete uopšte ići na fakultet), kao i fokus na rešavanje drugih finansijskih izazova“, kaže za Biznis.rs, Karolina Herbut, finansijska savetnica.

Međutim, ima i onih roditelja koji bez obzira na materijalne poteškoće, organizuju svoje finansije tako da mogu da odvoje određenu sumu novca za edukaciju. Novac koji su roditelji namenili za dečije školovanje nekada može biti iskorišćen i za pokretanje biznisa, ako se dete odluči da kasnije krene preduzetničkim stopama.

Bez obzira na to za koju se vrstu štednje odlučite prvo bi trebalo dobro razmisliti o tome šta želite sa novcem da postignete i koje su prednosti i mane svakog načina ulaganja u budućnost.

Naša sagovornica kaže da različiti finansijski proizvodi na različite načine omogućavaju, odnosno pomažu da štedimo – odvajamo naš novac za „štednju“, bilo da je to za školovanje deteta, za njegovo osamostaljivanje ili za ulaganje u njegov budući biznis.

„Najčešće na našim prostorima ljudi štede tako što ostavljaju novac u ‘slamarici’, štede u banci, uzimaju osiguranje života, kupuju nekretnine, započinju sopstveni biznis ili ulažu u investicione fondove“, navodi Herbut.

Svaki način štednje ima svoje dobre i loše strane, i pre nego što krenete da odvajate sredstva, raspitajte se šta svaka opcija nudi i koja je najbolja za vas i vašu finansijsku situaciju.

„Slamarica je mnogima izbor jer je tu novac nadohvat ruke. To je ujedno i najveća mana slamarice, jer  ćeš lako da uzmeš odatle novac.  Držanjem novca na računu banaka možemo reći da smo neke osnovne rizike koje gotovina nosi izbegli. Međutim, opet postoji rizik da se novac može potrošiti. Mnogi se vode time da nigde nema dobrih kamata, pa se onda  ni ne raspitaju (ili sve ostane na tome šta im je njihov bankar ili poznanik rekao). Bolje ikakva kamata nego nikakva, a moj predlog je da temeljno istražite ponude banaka, možda se pozitivno iznenadite“, savetuje Karolina Herbut.

Vidovi životnih osiguranja koji prema našem Zakonu o osiguranju postoje, i koji se najčešći koriste u Srbiji su:

Vrste životnih osiguranja su:

Osiguranje života, koje pokriva:

• Osiguranje života za slučaj doživljenja

• Osiguranje života za slučaj smrti i doživljenja, (mešovito osiguranje)

• Rentno osiguranje

• Dopunsko osiguranje uz osiguranje života, koje pokriva:

      (1) dopunsko osiguranje od posledica nezgode uz životno osiguranje

     (2) dopunsko zdravstveno osiguranje uz životno osiguranje

„Mešovito životno osiguranje je jedinstvena prilika za svakog pojedinca da, bez početnog kapitala ili prevelike ušteđevine, na organizovan i efikasan način obezbedi sebe i svoju porodicu u budućnosti, uz uslov da mu to omogućava njegovo zdravstveno stanje, koje je jedan od ključnih faktora“, kažu za Biznis.rs iz tima Štedljivko.

Praktičnost bilo kog vida osiguranja zavisi od samih motiva pojedinačnih klijenata, odnosno šta sa njim žele da postignu. Na primer roditelji žele da osiguraju budućnost svoje dece u materijalnom smislu, bez obzira da li će biti sa njima ili ne, jer su svesni okolnosti koje život nosi sam po sebi i odgovornosti koju su stekli samom činjenicom da su postali roditelji.

„U tom smislu, za roditelje se može reći da je najpraktičnije mešovito osiguranje života, jer ima i pokriće osiguranja života za slučaj smrti roditelja (mnogi kažu ‘za ne daj Bože’), a ujedno i štednu komponentu (‘za daj Bože’). Tako roditelj, za oba slučaja, u velikoj meri obezbeđuje stabilnu budućnosti svoje dece u finansijskom smislu“, navodi tim Štedljivko.

Naši sagovornici kažu da praktičnost određuju sami motivi za štednju kroz osiguranje života (školovanje dece, kupovina nekretnine, osnovica za početak biznisa…) a ne nužno obezbeđenje egzistencije za slučaj da roditelja ne bude.

„Druge opcije, kao ulaganje u investicione fondove, nekretnine, sopstveni biznis i slično – imaju svoje druge specifičnosti, i ne postoji garancija da će vrednost investicionih jedinica kod investicionih fondova, cena kvadrata stanova-kuće rasti, niti možemo biti sigurni da li će naš biznis da 100 odsto povrati uloženi novac i donese željene prihode. Dakle, tu je drugačija vrsta rizika uključena, ali naravno i drugačija mogućnost zarade“, kaže Herbut.

Naša sagovornica zaključuje da je pri odluci da li da štedite za edukaciju dece, i koju vrstu ulaganja izabrati pre svega potrebno ne žuriti sa izborom, ali ne treba ni čekati predugo.

„Najbitnije da se stekne navika da se  štedi, ako se odlučite da uopšte krenete da stvarate neki svoj fond“, savetuje Karolina Herbut.