NEIZVESNO USVAJANJE FINANSIJSKOG PAKETA EU Merkel i lideri evropskog juga za dogovor u julu

Nema nagoveštaja da će 1.850 milijardi evra vredan finansijski, paket koji je predložila Evropska komisija, biti usvojen 17. i 18. jula na samitu u Briselu. Izvesnije je da će kasnije tokom meseca biti održan još jedan samit uživo na istu temu i na istom mestu, a da će u međuvremenu predlagači raditi na kompromisu koji bi mogao biti prihvatljiv za lidere svih 27 država članica Evropske unije.

Dan nakon italijanskog premijera Đuzepe Kontea (Giuseppe Conte) u Berlin je na razgovore sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel došao šef španske vlade Pedro Sančez (Pedro Sanchez). Kao i Konte, Sančez je saglasan sa nemačkom kancelarkom da „juli mora biti mesec postizanja dogovora“, prenosi Euractiv. Španski premijer je dodao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da dogovor bude postignut.

Finansijski paket koji je predložila EK obuhvata višegodišnji (2021-2027) budžet EU i 750 milijardi vredan fond za ekonomski oporavak od posledica pandemije. Drugi deo predloga razlog je sporenja među državama EU.  

Fond za pomoć sastoji se od 500 milijardi evra bespovratne pomoći za države i sektore koji su najteže pogođeni pandemijom, kao i 250 milijardi evra u vidu povoljnih kreditnih zajmova. Italija i Španija, ali i Poljska i Francuska, kao najteže pogođene evropske zemlje, bile bi najveći korisnici pomoći.

Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) zajednički su predložili 500 milijardi grantova, a EK je dodala predlog o 250 milijardi kredita, nakon konsultacija sa državama članicama. Austrija, Holandija, Švedska i Danska (štedljiva četvorka) najavile su da neće podržati predlog.

Austrijska ministarka za EU, Karolina Edštedler (Karoline Edtstadler) izjavila je da „ne može da zamisli“ da će sporazum biti postignut tokom predstojećeg vikenda. Pozicije su i dalje udaljene.

„Ono o čemu je potrebno intenzivno da se pregovara jeste pitanje veze između grantova i kredita, kao i u istom kontekstu iznos fonda oporavka. Gde piše da mora da bude 750 milijardi? Nismo jedina zemlja koja kaže da je to mnogo“, rekla je austrijska ministarka.

„Danas u EU ili ćemo svi dobiti ili ćemo svi izgubiti, zajedno“, izjavio je Konte u italijanskom parlamentu u sredu, prenosi Tanjug, pozivajući se na agenciju Ansa. Konte je dan ranije u Berlinu naveo da je za Italiju vreme ključni faktor.

Prema rečima italijanskog stalnog ambasadora u EU, Mauricija Masarija (Maurizio Massari) predloženih 750 milijardi evra ne treba posmatrati kao poklon, nego kao finansijski instrument za ulaganje u „zelenu“ tehnologiju, digitalizaciju i konkurentnost evropske ekonomije.

Zvaničnici evropskih institucija, kao i lideri zemalja koje podržavaju predlog EK više puta su istakli da nema vremena za oklevanje i da se kriza produbljuje svakim danom. Nemačka kancelarka najavila je, nakon što je Berlin preuzeo šestomesečno predsedavanje EU 1. jula, da ide na samit u Brisel 17. jula da bi postigla dogovor.

Prema planu EK Italiji i Španiji sleduje najviše novca. Italija bi dobila 81,8 milijardi evra direktne pomoći i još 90,9 milijardi evra kredita, a Španija 77,3 milijarde evra pomoći i 63,1 milijardu kredita.