Nekretnine se najčešće kupuju kešom

Prema odredbama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma ograničenje gotovinskog plaćanja u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, odnosi se na pravna i fizička lica koja se bave prodajom robe, nepokretnosti ili vršenjem usluga u Republici Srbiji.

Svakom licu koje se bavi prodajom robe i nepokretnosti, ili vršenjem usluga u Republici Srbiji zabranjeno je (odnosno, ne sme) da od stranke ili trećeg lica primi gotovinu u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti.

Imajući u vidu ovaj Zakon, postavlja se pitanje kako se u Srbiji nekretnine kupuju za keš, kada cene stanova i kuća iznose nekoliko desetina hiljada evra. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, više od 70 odsto kupljenih nekretnina u Srbiji plati se gotovinom.

“Postoje dva osnovna oblika plaćanja nekretnine u Srbiji, odnosno dva izvora finansiranja – stambeni kredit koji dobijate od banke i kupovina, žargonski rečeno, za keš. Ovaj drugi izvor je i dalje dominantniji oblik finansiranja kupovine kod nas. Kupovina za keš podrazumeva da kupac ima novac na svom računu koji će u trenutku potpisivanja ugovora prebaciti na račun prodavca. Takođe, često se dešava da kupac ima veći deo dogovorene cene na računu, a da za manji ostatak podigne keš kredit. Ovo se takođe smatra keš kupovinom”, objašnjava za Biznis.rs operativni direktor agencije City Expert, Miloš Mitić.

Tržište nekretnina Srbije u poslednjem kvartalu 2020. godine imalo je oko 14.000 ugovora o prometu, a najskuplja je bila kuća u Beogradu od 1,85 miliona evra, dok je za tri miliona evra prodat kompleks u Sopotu, navodi se u kvartalnom izveštaju RGZ.

Iz RGZ navode da su se u ovom periodu najviše prodavali stanovi, koji su zauzeli 29 odsto prometa, sledi građevinsko zemljište sa 19 odsto, poljoprivredno zemljište sa 16 procenata, stambeni objekti sa 14 odsto i garaže, na koje otpada osam odsto prometa.

Tržište nekretnina Srbije za poslednja tri meseca 2020. godine vredelo je 1,329 milijardi evra, što je najveći zabeležen obrt od kada RGZ vodi podatke.

Razlog za ogroman rast potražnje za nekretninama naš sagovornik vidi u smanjenju kamatnih stopa i sve dostupnijim bankarskim kreditima.

“Odluka većine onih koji se odlučuju da kupe nekretninu je uglavnom na strani banke, jer se sve više ljudi odlučuje da od nje uzmu kredit za stan. Pored toga, Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma predviđa da se gotov novac u transakcijama može koristiti do visine od 10.000 evra, a preko tog iznosa je obavezno plaćanje nepokretnosti putem bankarske transakcije. Tako da je ova stvar jasno i precizno definisana”, kaže Mitić.

Zbog Zakona o pranju novca i finansiranju terorizma i kada se nekretnina kupuje u gotovini, o transakciji moraju biti obavešteni nadležni organi.

“Što se tiče lica koja su dužna da obaveste nadležne državne organe, ovde možemo zapravo govoriti o svim licima koja direktno ili indirektno učestvuju u tom kupoprodajnom procesu. Radi se o agenciji za posredovanje (ukoliko se nekretnina kupuje preko agencije), advokatima koji rade ugovore i javnom beležniku koji ih overava. Ukoliko dođe do toga da se ne obaveste nadležni organi o sumnjivim transakcijama, zakon je svakom od ovih lica definisao novčane kazne”, navodi operativni direktor agencije City Expert, Miloš Mitić.

Za samo mesec dana u Srbiji dato 456,7 miliona evra u kešu za nepokretnosti

Tokom aprila prodato je 38,7 odsto više nepokretnosti nego u istom mesecu prošle godine, što se objašnjava malim brojem realizovanih prometa tokom vanrednog stanja. Samo za mesec dana, tokom aprila, na kupovinu nekretnina potrošeno je 543,7 miliona evra, saopštio je RGZ.

Dominantan način plaćanja je gotovinski, i to u 84 odsto realizovanih prometa, odnosno u kešu je isplaćeno 456,7 miliona evra. Zemljište se, kako navode, u 99 odsto slučajeva plaćalo gotovinom, dok se iz kredita najčešće plaćaju stanovi, pa je tako u aprilu 37 odsto stanova plaćeno sredstvima iz kredita.

Putem kredita najčešće su kupovani stanovi u Beogradu (40 odsto slučajeva), na drugom mestu je Vojvodina (38 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (34 odsto), a najmanji udeo kreditnog finansiranja kupovine stanova zabeležen je u Istočnoj Srbiji – 31 odsto.