BIM može da smanji troškove domaće industrije

Relativno nov univerzalni jezik arhitekture, građevinarstva i infrastrukture – BIM (Building Information Modeling) pokreće digitalnu transformaciju građevinskog sektora širom sveta. Ova strateška i sveobuhvatna metodologija donosi efikasnije upravljanje građevinskim i infrastrukturnim projektima, uz niže troškove, a mogla bi da nađe i svoju širu primenu u Srbiji.

Naime, BIM omogućava učesnicima na projektu da rade na zajedničkoj platformi i tako sagledaju sveukupnu efikasnost, optimizuju vreme i bolje upravljaju troškovima, i to u svim fazama životnog ciklusa objekta – od idejnog rešenja sve do rušenja.

Prema rečima predsednika udruženja BIM Srbija Veljka Janjića, glavne prednosti digitalizacije u građevinarstvu su jasni benefiti poboljšanja kvaliteta, poboljšanje sigurnosti svih izvođača i učesnika na projektu, značajne uštede, optimizacija rokova izvođenja, bolja energetska efikasnost i niži i optimalniji troškovi održavanja objekata tokom celog životnog ciklusa.

Definisanje specifikacija prvi korak

Kako bi Srbija, kada je reč o BIM-u, išla u korak sa svetom, prethodno treba da uradi nekoliko stvari. Prvi korak je, kako navodi Janjić u razgovoru za Biznis.rs, jasno definisanje smernica.

„Radimo na smernicama – kako da učesnici u projektu definišu zahteve i kako ugovorima da implementiraju BIM. Ako kažete samo – želim BIM – to je kao kad biste rekli da umesto auta želite nešto određenih karakteristika sa četiri točka i onda nekad možemo da dobijemo izvrstan auto, ali nažalost nekad i taljige. Ako definišemo odlične specifikacije, koje donose jasne i merljive benefite, pomoći ćemo svim učesnicima u projektu da pravilno prouče BIM i da digitalizaciju na pravilan način zahtevaju od učesnika na projektu. Tako će na kraju dobiti ono što su očekivali„, naglasio je naš sagovornik.

Drugi korak je uvođenje zakonske obaveze da se na svim značajnijim projektima mora upotrebljavati BIM.

„Odličan primer iz regije je Slovenija, koja je u najnovijem zakonu uvela da od 2025. godine na svim projektima mora biti obavezna primena BIM-a. Ako su se u Sloveniji odlučili, a u Hrvatskoj se već razmišlja o tome, mislim da mi u Srbiji nemamo šta da razmišljamo, nego samo da primenimo ono što je već sada praksa u svetu“, ocenio je Veljko Janjić.

Uštede uz BIM idu i do 40 odsto?

Na dosad najvećoj konferenciji u regionu koja je posvećena BIM-u predsednik udruženja buildingSMART za Veliku Britaniju i Irsku Kejsi Ratlend (Casey Rutland) istakao je da BIM, prema njihovim saznanjima, donosi uštede od 30 do 40 odsto. Naš sagovornik smatra da je ovo veoma optimistično viđenje.

„Trudim se da budem malo realniji, ali ako govorimo o uštedi od 10 do 15 procenata i to su impresivne brojke. Znajući kolika je vrednost građevinskog sektora i građevinske industrije u Srbiji, mi bismo samo pravilnom digitalizacijom sve troškove u našoj zemlji smanjili za jedan ili više odsto, govorim o čitavoj industriji, a ne samo o građevinarstvu“, naglasio je on.

To su ogromni iznosi koje, kako je kazao, pravilna primena BIM-a omogućava.

„A tu su i drugi brojni dugoročni benefiti poput sigurnijeg izvođenja radova sa manje povreda, zatim energetske efikasnosti, skraćenja vremena za izgradnju. Recimo, prilikom renoviranja puta želećemo da se ono završi u najkraćem roku, kako bismo mogli opet da ga koristimo. To sve BIM omogućava“, naveo je Janjić.

U građevinarstvu je sve podložno digitalizaciji

Tomislav Žigo iz američke kompanije Clayco zaključio je na BIM konferenciji da, iako je njegova firma jedna od najvećih u građevinskoj industrjii u SAD, oni sebe doživljavaju kao IT sektor.

Janjić se na to osvrnuo i istakao da praktično sve u građevinarstvu može da se digitalizuje, i može da donese konkretne benefite. Takođe, i drugi panelisti su pomenuli da je, ako se pravilno definišu potrebe, digitalizacija praktično jedan tok informacija koje usmeravaju kako od početnih podataka doći do nekih upotrebljivih.

„Mi koristimo izraze dashboard (komandna tabla) ili integrisane analize, koje omogućavaju da odlučivanje i vođenje projekata bude vođeno podacima (data-driven), i to je ono što je ključan benefit, jer je građevinska industrija sigurno najkomplikovanija od svih. Zato bez pravilne digitalizacije nećemo moći da budemo efikasni, jer ljudi ne mogu sami da procesuiraju toliko faktora i informacija u realnom vremenu“, smatra naš sagovornik.

Otpor prema novom glavni izazov

Iako donosi mnogo benefita, tu su i određeni izazovi, što je slučaj sa svakom inovacijom, novom tehnologijom, procesima i standardima.

„Ljudi ne vole mnogo inovacije, posebno ako one zahtevaju dodatno učenje, promene procesa i slično. To je prirodni ljudski otpor i prepreka, što pokušavamo da rešimo tako što ćemo kroz edukacije, smernice i jasna uputstva da im olakšamo proces tranzicije i fokusiramo se na jasne merljive benefite“, objašnjava Janjić.

Dodao je da Srbiji ne treba digitalizacija radi same digitalizacije, ili BIM zbog samog BIM-a, već zbog merljivih i dugoročnih koristi. Znajući situaciju u celom svetu, Srbija se po pitanju digitalizacije u građevinarstvu, kako je naglasio Janjić, nalazi čak u boljoj trećini država.

„Na svim važnim projektima visokogradnje kod nas se BIM koristi već godinama, a sad polako kreće i korišćenje u infrastrukturnim projektima. Ono što nas raduje je da resorna ministarstva i država prepoznaju benefite toga. Pritom, mogli smo da vidimo u poslednjih nekoliko meseci kako je više ministara govorilo o značaju BIM-a“, istakao je naš sagovornik.

Edukacija naših ljudi na visokom nivou

Janjić je ocenio da je edukacija naših ljudi na visokom nivou jer mnogo kompanija prepoznaje i ulaže u edukaciju. Sa Ministarstvom građevinarstva su pre nekoliko meseci iz udruženja BIM Srbija razgovarali o tome, i iskazali da žele u saradnji sa Privrednom komorom Srbije (PKS) da omoguće dodatne subvencije za kompanije, kako bi još lakše organizovale dodatnu edukaciju za svoje zaposlene.

„Moramo prepoznati da kompanije moraju da investiraju u edukaciju i u kupovinu nove tehnologije, na kraju krajeva i u vreme koje ti stručnjaci i inženjeri neće moći da posvete tekućim aktivnostima, već će morati da se usavršavaju. Zbog toga predlažemo nešto za šta zasad preliminarno postoji vrlo pozitivan odgovor resornog ministarstva da će nas u tome podržati. Drugo na čemu radimo je da će Srbija da aplicira na kongresu koji će biti u Kranju narednog meseca, da postanemo punopravna članica svetskog udruženja Building Smart International“, naglasio je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, jedna od najvažnijih stvari je da će se time dobiti pravo i mogućnost da se zvanično svetski priznata building smart sertifikacija i edukacija organizuje i na srpskom jeziku, i da svi polaznici koji uspešno polože ispite dobiju međunarodne svetske sertifikate, što je, kako je rekao, dodatan benefit za sve.