EPIDEMIJA POKAZALA NEDOSTATKE ŽIVOTA U GRADU Povećana prodaja kuća i vikendica u Srbiji

Pandemijom korona virusa povećalo se interesovanje za kupovinu kuća ili vikendica, a o ovom trendu svedoči i njhova veća potražnja na tržištu nekretnina, navode iz Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Privredne komore Srbije (PKS).

Ovakav trend je posledica toga što je većina ljudi koji žive u gradovima prethodna dva meseca provela zatvorena u stanovima. Time su otvorena pitanja brojnih slabosti gradskog načina života, od skučenog prostora pa do osećaja socijalne izolacije koja bi se mogla podvesti pod „sindrom zatvora“.

Po rečima zamenika predsednika ove grupacije PKS Nenada Ðorđevića, primećeno je interesovanje za kupovinu kuća i vikendica u prigradskim opštinama Beograda, kao što su Grocka, podavalski deo opštine Voždovac, Sopot, ali i na Fruškoj Gori i u okolini Novog Sada. Cene tih nekretnina, dodaje on, uglavnom su na istom nivou kao i pre krize izazvane Covid-19.

Ðorđević navodi da je upravo u ovim mestima dosta takvih nekretnina već prodato, pa je ponuda znatno manja, a kako je reč o kupcima, oni su uglavnom i ranije imali nameru da kupe takvu nekretninu, ali su okolnosti ubrzale tu njihovu odluku. Oni žive, dodaje, uglavnom u urbanim sredinama, kupuju vikendice za odmor, a nije mali broj ni onih koji žele da se trajno nasele van grada.

Psiholog Ana Vlajković ovaj „fenomen“ objašnjava time da je virus promenio našu realnost, zbog čega su građani počeli da razmišljaju na drugačiji način, a prvo razmišljanje je bilo, kaže, kako pobeći iz Beograda i ostalih većih gradova. Ona navodi da su u Beogradu bili redovi za kupovine u prodavnicama, da nije bilo svežih namirnica na pijaci, a da su oni koji su automobilom izašli iz Beograda mogli da kupe sveže namirnice.

„Ljudi su pokušavali u toj situaciji da nađu najbolji izbor za svoju porodicu, pa su uglavnom izlazili iz Beograda“, rekla je Vlajković za Tanjug i ocenila da povećanje kupovine nekretnina u opštinama van centra glavnog grada, ipak ne znači povratak na selo.

Vlajković veruje da će se trend „izlaska iz grada“ nastaviti, naročito kod srednje generacije. „Taj trend postoji svuda u svetu. Mladi žive u centru grada, a porodice žive van grada, zato što je manje zagađenje, lepši je život, lepše je odrastanje u bašti, deca su slobodnija“, objašnjava ona.