Evropski (uzaludni) rat protiv AirBnba i Bookinga

Statistički zavod Evropske unije Eurostat objavio je da se rast broja noćenja u privatnom smeštaju rezervisanih preko online platformi u prvih nekoliko meseci ove godine nastavio, te da je pozitivan trend neprekinut u više od tri godine.  

U prvom tromesečju 2024. u smeštaju namenjenom za kraći boravak koji je rezervisan preko četiri online platforme ostvareno je 123,7 miliona noćenja, što je povećanje od 28,3 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije. Kada se uzme u obzir da se najveće posete tradicionalno beleže tokom letnjih meseci, i ova godina će sigurno doneti nove rekorde.

Eurostat u svojim izveštajima ovakav vid poseta naziva “platformski turizam”, a najveći rast broja posetilaca krajem prošle i početkom ove godine beležile su Španija, Italija i Francuska, dok u letnjim mesecima u sam vrh destinacija ulazi i Hrvatska.

Tokom cele 2023. godine turisti su proveli 719 miliona noćenja u kratkoročnim smeštajnim jedinicama u EU rezervisanim preko Airbnba, Bookinga, Expedia Groupa ili TripAdvisora. Ovo odgovara povećanju od 20,5 odsto u poređenju sa godinu dana ranije (596,5 miliona).

Ipak, najveće svetske platforme za popularno izdavanje “stana na dan”, a posebno Airbnb i Booking, na evropskom tlu se suočavaju sa sve oštrijom regulativom i negodovanjem lokalnih (finansijskih) autoriteta.

Ponuda ogromna, kontrola delimična

Airbnb i Booking.com igraju značajnu ulogu u velikim evropskim gradskim centrima jer – osim što putnicima pomažu da brzo pronađu različite opcije smeštaja – vlasnicima nekretnina omogućavaju da dodatno zarađuju višestrukim iznajmljivanjem svojih stanova. Ovo može biti posebno korisno u gradovima sa visokom cenom nekretnina.

Povećanje turističkog prometa svakako ima pozitivan uticaj na ekonomiju, jer gosti troše novac na restorane, prodavnice i druge usluge, ali lokalne vlasti godinama unazad traže bolju regulaciju i uvođenje ovakvih poseta u zvanične sisteme poreza i naknada. Regulaciju kratkoročnog iznajmljivanja, zaštitu lokalnog stambenog fonda i upravljanje uticajem na komšijske zajednice, Evropska komisija pokušala je da standardizuje ove godine, mada su pojedine članice EU imale posebne “amandmane”, baš kao i neki od najvećih gradskih turističkih centara.

Prema poslednjoj dostupnoj statistici samo za platformu Airbnb, na evropskom kontinentu prednjači London sa više od 90.000 listiranih oglasa za kratkotrajni smeštaj. Daleko iza glavnog grada Ujedinjenog Kraljevstva su Rim, Pariz i Madrid. Međutim, Amsterdam i Pariz su u nedavno postavili ograničenja na dužinu iznajmljivanja stanova, a drugi, poput Barselone, uveli su stroge propise za domaćine.

Evropski parlament je u februaru usvojio pravni akt, od milošte nazvan „Airbnb zakon“, kako bi poboljšao transparentnost kratkoročnog zakupa sa lokalnim samoupravama.

Najveće platforme za kratkoročno iznajmljivanje sada moraju mesečno da dele podatke sa lokalnim vlastima, a one koje imaju manji promet oglasa i turista u obavezi su to da rade na svaka tri meseca. Pored toga, sprovodiće se i nasumične provere, u cilju borbe protiv nelegalnog iznajmljivanja.

Ove mere trebalo bi za posledicu da imaju značajno smanjivanje nelegalnog, odnosno kod poreskih službi neregistrovanog izdavanja nekretnina. Sigurno je da to neće imati stoprocentnog uspeha, ali će se udeo registracija svakako povećati.

Druga strana medalje je – kako govore zagovornici povećanja privatnog turističkog kapaciteta – da će uvođenjem u zvanične poreske kanale i cena zakupa da raste, pa će umesto da iznajmljivanje bude pristupačno velikom broju ljudi, ono zapravo postati skuplje.

Grčke vlasti su to, recimo, rešile tako što jednostavno ništa nisu dirale, nego su samo rekle izdavaocima smeštaja da skupljaju boravišnu taksu za turiste, i sve platforme su za sada podjednako dozvoljene i otvorene. Objašnjenje je da se ovako podstiče turizam.

Najrestriktivniji model ima Barselona, sa idejom da postepeno ukine oglašavanje kratkoročnog turističkog smeštaja putem Airbnba do kraja decenije, kao odgovor na stambenu krizu i zabrinutost lokalne zajednice koja proističe iz negativnog (ekološkog) uticaja turizma. Vlasnici nekretnina u ovom gradu moraju da dobiju posebnu turističku licencu da bi legalno iznajmili svoju imovinu za kratkoročni boravak (manje od 31 dana).

Izdavanje novih dozvola je zaustavljeno od 2014. godine, zbog čega je neophodno nabaviti nekretnine koje već imaju važeće dozvole, koje se sada smatraju retkim i prodaju se uz premiju. Cene za ove licence kreću se od 60.000 evra pa naviše, tolika je tražnja za njima. Dodatno, potrebno je nabaviti i sertifikat koji dokazuje da nekretnina ispunjava bezbednosne i životne standarde, kao i registracioni broj u Katalonskom turističkom registru, koji mora biti jasno vidljiv u svim oglasima.  

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Stan na dan ili mesečna kirija: Šta se danas više isplati?