JOŠ JEDAN BIZNIS U KRIZI Hrvatski hosteli beleže veliki pad prometa, neki oglašeni na prodaju

Od početka godine do sada, u hrvatskim hostelima ostvareno je blizu 82.000 noćenja, što je 78,5 odsto manje nego u istom razdoblju 2019, pokazuju podaci Hrvatske ekonomske komore.

Kada se velikom padu prometa u hostelima doda podatak da se na portalu „Njuškalo“ trenutno nudi oko 40 hostela na prodaju, nameće se zaključak o krizi ovog biznisa.

Ponuđeni hosteli na prodaju uglavnom su na području Zadra i Splita, ali ih ima i u unutrašnjosti, prvenstveno u Zagrebu, ali i u Hrvatskom zagorju i Slavoniji. Deo ponuđenih hostela dostiže cenu i od 15 miliona kuna, ali uglavnom ima manjih nekretnina vrednosti do četiri miliona kuna.

„Postoji stalna ponuda hostela, koja je sada verovatno nešto izraženija zbog pada prometa u turizmu, ali ne radi se o „poplavi“ takvih nekretnina na tržištu“,  izjavio je Boro Vujović iz „Opereta“ nekretnina.

Predsednik Udruženja hostelijera Zoran Salopek ističe da je ovaj posao zlatne trenutke imao pre šest, sedam godina.

„Bilo bi preterano reći da ove godine hostelska delatnost proživljava krizu ili neku neuobičajenu situaciju u odnosu na prethodne godine. Jedan broj preduzetnika koji je u ovoj branši već neko vreme, gledao je kako da proda hostel i započne nešto drugo i pre korone i ovoga što proživljavamo u vezi s njom“, kaže Salopek za „Jutarnji list“ i napominje i da su neki hostelijeri spremni da prodaju biznis, ali da ne bi po bilo koju cenu izašli iz posla.

Prema podacima Hrvatske ekonomske komore (HGK), lani je u Hrvatskoj poslovalo 360 hostela i ostvareno je ukupno 1,076 miliona noćenja, od kojih u prvih šest meseci 381.739.

„Ove godine je u „eVisitoru“ evidentirano 357 hotela, od čega promet beleži tek 128 hostela, što vodi do zaključka da 64 odsto hostela ne posluje“, napominju u HGK, dodajući da je do smanjenja turističke potražnje i broja ostvarenih noćenja u hostelima došlo zbog epidemiološke situacije.

Komentarišući pad noćenja u hostelima, u HGK su povukli paralelu sa hotelima i istakli dve specifičnosti hostelskog proizvoda u odnosu na hotelski, prenosi seebiz.

„Prva je da su sobe uglavnom zajedničke sa zajedničkim sanitarnim čvorovima, što otežava držanje distance između gostiju. Druga specifičnost je naglašena „društvena“ dimenzija hostela, jer oni su odgovor na traženja turista koji žele da dele svoja iskustva i da se druže“, kažu u HGK.

Upravo ta „društvena“ dimenzija, zaključuju u Komori, jedan je od glavnih razloga zašto deo turista bira hostele, a ne hotele za svoj smeštaj.